Hiljade ljudi ostalo bez doma u požarima u Turskoj: "Iizašli smo samo u odeći, ni lekove nemamo"

Više od nedelju dana Turska se bori sa razornim požarima na jugu zemlje. Za to vreme život je izgubilo najmanje osam osoba, dok je više od 1.000 građana ostalo bez doma.

Manavgat, popularno turističko odredište u provinciji Antalija, bio je jedan od najgore pogođenih gradova, a u ovom mestu sedam osoba je nažalost do sada nastradalo.

- Očajni smo, osmi je dan. Ne znam koliko još mogu da izdržim. Ljudi u Manavgatu žive u strahu od novih požara i čuvaju šume koje još nisu izgorele - rekao je Esat Balči, 22-godišnji student koji živi u Manavgatu.

Prema zvaničnom saopštenju turskog predsedništva 5. avgusta, trenutno gori 15 požara u pet provincija. Do sada je 174 od 189 požara stavljeno pod kontrolu u 38 provincija.

Komora inženjera poljoprivrede (ZMO), pokrajinsko odeljenje Izmira, saopštilo je danas da je izgorelo više od 547.000 jutara šume.

Blizu egejskog obalnog grada Mugle, plamen je stigao blizu poznate termoelektrane, međutim, taj požar je danas uspešno lokalizovan.

HILJADE LJUDI OSTALO JE BEZ KROVA NAD GLAVOM

Gulsum Tasel, 28- godišnja poslastičarka kaže da godinama sa porodicom živi u primorskom selu Hisaronu i da ni ona ni njeni najbliži do sada nisu doživeli ništa slično.

- Vatra se približila našoj kući i videla sam plamen visine šest metara - rekla je.

Njena porodica pokušala je da zaštiti imovinu vodom iz bunara, ali kako se plamen približavao, električna pumpa za vodu prestala je da radi. Morali su da ostave sve i pobegnu.

- Iz kuće smo izašli samo sa odećom, a naše domaće životinje smo pustili, nadajući se da će nekako uspeti da se spasu. Toliko smo žurili da iz kuće nismo mogli ni da ponesemo lekove koje deda svakodnevno koristi. Ušli smo u prvo vozilo koje smo našli i krenuli u pravcu na koji nam je policajac pokazao - rekla je devojka.

Gulsum je rekla da se osećala veoma srećno što je njena porodica preživela i da je mogla da ostane sa rođacima sve dok požar nije bio pod kontrolom. Hiljade ljudi koji su evakuisani zbog požara smešteni su u studentske domove, hotele i skloništa.

- U istoriji Turske do sada je zabeleženo 37.000 požara. Nikada nismo videli tako veliki požar. Mnoge životinje su nastradale - rekao je Vural Sahin, načelnik Odeljenja poljoprivrednih inženjera u provinciji Antalija pozivajući na podršku poljoprivrednicima koji su izgubili stoku i sredstva za život.

KLIMATSKE PROMENE IGRAJU VAŽNU ULOGU U IZBIJANJU POŽARA

Od kako su Turskom počeli da divljaju požari, vatrogasci su tražili avione, međutim vlada ih nema dovoljno kako bi ugasila sve. U pomoć Turskoj priskočile su Rusija, Iran, Azerbejdžan i Ukrajina. Nakon odbijanja da prihvati pomoć EU, ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu najavio je da će dva helikoptera iz Španije i jedan iz Hrvatske pomoći u gašenju požara.

U većini mesta još uvek nije poznato kako je došlo do izbijanja požara. Dvanaestogodišnji dečak optužen je za podmetanje požara u Manavgatu. Priznao je zločin, rekavši da je bio ljut na roditelje.

Glasine o podmetanju požara navele su neke stanovnike da postave kontrolne punktove za identifikaciju duž puteva, ali su im iz policije rekli da moraju da prestanu sa tim, piše Climate change news.

Bez obzira na početnu iskru, vrućina i suvo vreme stvorili su uslove za brzo širenje požara. Prema turskoj državnoj meteorološkoj službi, u egejskim i mediteranskim regijama ove sedmice su temperature 4-8 stepeni celzijusovih više od sezonskog proseka.

- Klimatske promene igraju važnu ulogu u izbijanju ovih požara. Kada pikavac od cigarete bacite u vlažnu šumu, on se ne pretvara u vatru, ali pošto su šume trenutno veoma suve, čak i mala iskra može da se pretvori u veliki požar - rekao je Doganai Tolunai, profesor na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Istanbulu.

On je dodao da mere predostrožnosti za smanjenje rizika u takvim uslovima mogu uključivati zabranu logorske vatre, procenu rizika od požara za bilo koju infrastrukturu u šumi i minimalnu udaljenost od 200 metara između šuma i stambenih objekata.

- Sada moramo da se ozbiljnije fokusiramo na zaustavljanje klimatskih promena i na mere koje treba preduzeti kako bi se to ostvarilo - rekao je Tolunai.

(Telegraf.rs)