Alarmantno otkriće istraživača: Katastrofalne poplave mogle bi mnogo češće da pogađaju Evropu

Katastrofalne poplave, kao što su one koju su nedavno pogodile Evropu, mogle bi da postanu mnogo češće kao rezultat globalnog zagrevanja, otkrili su istraživači.

Kompjuterski modeli visoke rezolucije sugerišu da bi oluje koje se sporo kreću mogle, u najgorem slučaju, da postanu 14 puta češće nad kopnom do kraja veka.

Što se oluja sporije kreće, više kiše baci na malo područje i veći je rizik od ozbiljnih poplava, prenosi Guardian.

Istraživači su već znali da više temperature vazduha izazvane klimatskom krizom znače da atmosfera može zadržati više vlage, što je zauzvrat dovelo do ekstremnijih pljuskova. Međutim, najnovija analiza je prva koja procenjuje ulogu oluja koje se sporo kreću u izazivanju ekstremnih pljuskova u Evropi.

Oluje projektovane u novoj studiji kreću se još sporije od one koja je potopila Nemačku, Holandiju i druge zemlje u protekloj nedelji, pa tako mogu da dovedu do još ekstremnijih padavina i poplava.

- Simulacija daje ideju da bi nešto još lošije moglo da se dogodi - rekao je Abdulah Kahraman sa Univerziteta u Njukastru u Velikoj Britaniji, koji je vodio istraživanje.

Profesorka Lizi Kendon iz britanske meteorološke službe rekla je da ova studija pokazuje da, pored intenziviranja kiša sa globalnim zagrevanjem, možemo očekivati i veliki porast usporenih oluja.

- Ovo je veoma relevantno za nedavne poplave zabeležene u Nemačkoj i Belgiji, koje ističu razarajuće posledice usporenih oluja - istakla je ona.

Naučnici misle da je brzo zagrevanje Arktika možda glavni uzrok usporavanja vremenskih sistema, usporavanjem vetrova visokog nivoa kao što je mlazna struja.

Ovaj fenomen je već povezan sa razornim toplotnim talasima u Rusiji i poplavama u Pakistanu.

Studija je pokazala da je najveći porast oluja koje se sporo kreću iznad zemlje tokom leta.

- Tokom leta, posebno u avgustu, najveći porast se dešava na velikom delu evropskog kontinenta - rekao je Kahraman.

Intenzitet i obim nedavnih poplava u zapadnoj Evropi, u kojima je umrlo više od 180 ljudi, šokirali su klimatske naučnike, koji nisu očekivali da će rekordi biti tako sveobuhvatno oboreni na tako širokom području ili tako skoro.

Naučnici su procenili promenu usporenih oluja u scenariju gde se emisije ugljenika ne smanjuju i nastavljaju da rastu.

- Ovo nam daje vrlo korisnu predstavu o tome kako se klima može promeniti ako se ljudi zaista ne promene u pogledu emisija ili ponašanja, pa mislim da je ovo korisno u tom smislu - rekao je Kahraman.

Prema rečima istraživača, ova studija sugeriše da će promene ekstremnih oluja biti značajne i da će dovesti do povećanja učestalosti razarajućih poplava širom Evrope.

- Ovo je, uz trenutne poplave u Evropi, poziv na buđenje koji nam je potreban da bismo proizveli poboljšane sisteme upozorenja i upravljanja u vanrednim situacijama - zaključuju istraživači.

(Telegraf.rs)