Imali su poplave, ali bez žrtava: Kako je Holandija izbegla nemački i belgijski scenario?

Iako se i Holandija našla na udaru obilnih kiša koje su poplavile Nemačku i Belgiju, zahvaljujući posebnoj organizaciji i sistemskom pristupu uspeli su da izbegnu katastrofu koja je zadesila susedne zemlje. Nisu prošli u potpunosti bez poplava, ali  nijedna osoba nije preminula.

U Holandiji, koja se nalazi blizu granice poplavom opustošenih područja Nemačke i Belgije, slika je potpuno drugačija. Iako je i ovu zemlju zadesila obilna kiša, ne baš tako jaka kao ona u Nemačkoj i Belgiji, njeni gradovi nisu u potpunosti potopljeni.

Zvaničnici su bili bolje pripremljeni i mogli su brzo da komuniciraju sa građanima, rekao je profesor Žeroen Aerts sa Univerziteta Vrije u Amsterdamu.

- Bolje smo predvideli dolazak talasa i kuda on ide - rekao je Aerts.

Holandija ima dugu istoriju borbi sa poplavama i njihov uspeh prilikom suočavanja s ovom katastrofom može da posluži kao primer u svetu, posebno jer se očekuje da će klimatske promene dovesti do toga da obilne padavine postanu česta pojava.

Zemlja se bori sa morem i nabujalim rekama, a čak tri velike evropske reke - Rajna, Maza i Šeld - imaju svoje delte u Holandiji, a sa većim delom kopna ispod nivoa mora, vlada kaže da je 60 odsto zemlje u opasnosti od poplave.

Veliki deo zemlje u osnovi tone. Međutim, njihova infrastruktura za upravljanje vodama je među najboljima na svetu, a uključuje ogromne zidove sa krakovima koji se pomeraju veličine dva fudbalska igrališta, velike dine ojačane s oko 12 miliona kubnih metara peska godišnje.

Netherlands flood defenses pic.twitter.com/2N65eFrPLr— mattparlmer 🌷 (@mattparlmer) January 17, 2020

Takođe, tu su i jednostavne stvari, poput nasipa i davanja dodatnog prostora rekama spuštanjem korita i širenjem obala.

Njihova snaga leži uglavnom u organizaciji. Infrastrukturom zemlje upravlja ogranak vlade posvećen isključivo vodi, Generalni direktorat za javne radove i upravljanje vodama, koji brine o oko 1.500 kilometara izgrađenih brana.

- Vodenim tokovima u zemlji upravlja i mreža lokalno izabranih tela čija je jedina funkcija briga za sve vode, što uključuje i poplave i otpadne vode, rekao je Aerts.

Prvi od ovih lokalnih "vodnih odbora" uspostavljen je u gradu Liden 1255. godine, pa je tako ova zemlja mnogo ranije shvatila da joj treba dobro organizovano upravljanje vodama.

- Ovo je jedinstvena situacija koju imamo. Osim nacionalne vlade, provincija i gradova, imate i četvrti sloj, odbore koji su u potpunosti usmjereni na upravljanje vodama - objašnjava Aerts.

Odbori imaju mogućnost da samostalno ubiraju porez, tako da ne podležu usponima i padovima nacionalne kase, prenosi CNN.

- Voda je uključena u sektor turizma, uključena je u industriju, u građevinski sektor, a vidite kako su u različitim zemljama vladine politike zaista sektorske - pojasnio je Aerts.

U Holandiji je Aerts vodene odbore nazvao "lepkom" koje drži sve zajedno i može da se pobrine, na primer, da predlog za izgradnju poplavne ravnice ima sve relevantne strane u komunikaciji.

Veb stranica agencije za upravljanje vodama jednostavno i jasno objašnjava ono što oni pokušavaju da urade:

- Kiša više pada, more se diže, a reke treba da imaju sve veće količine vode. Zaštita od vode postoji i ostaje egzistencijalna.

Podsetimo, najmanje 189 ljudi je poginulo, a na stotine osobe se vode kao nestale nakon katastrofalnih poplava koje su pogodile veliki deo zapadne Evrope. Desetine hiljada ljudi ne može da se vrati svojim kućama, a mnogi su ostali bez struje i vode za piće.

(Telegraf.rs)