Dan Nikole Tesle prvi put biće obeležen u čitavom Ontariju

Nikola Tesla Foto: Wikimedia/public domain

Nacionalni Dan nauke ustanovljen na dan rođenja jednog od najvećih svetskih umova Nikole Tesle sutra se obeležava u Srbiji, a zahvaljujući inicijativi kanadskog poslanika Toma Rakočevića Dan Nikole Tesle prvi put biće obeležen i u čitavom Ontariju, provinciji koja ima 15 miliona stanovnika, a ne samo na Nijagarinim vodopadima i u Hamiltonu.

Preporučujemo

U SAD, gde je Tesla živeo šest decenija, obeležavanje 165 godina od njegovog rođenja biće upriličeno na Long Ajlendu u Teslinoj jedinoj preostaloj laboratoriji, koja je transformisana u muzejski kompleks, piše Tanjug.

- Svake godine slavimo rođendan Nikole Tesle kako bismo osvetlili ne samo njegov život i rad, već i njegov trajni uticaj na nas sada i u budućnosti - rekao je izvršni direktor Teslinog naučnog centra Vordenklif Mark Alesi.

U organizaciji TSCW biće održana Teslina rođendanska izložba i rođendanski noćni šou, za koji je ulaznica 65 dolara. Novac će biti iskorišćen kako bi TSCW prerastao u mesto budućnosti - globalni naučni centar koji unapređuje nove tehnologije i nudi transformativno učenje za sve uzraste.

Tokom dvodnenvnih svečanosti u Filadelfiji u čast jednog od najvećih i najuticajnijih svetskih umova, koje počinju večeras, u organizaciji Tesline naučne fondacije, posetioci će, kako je rečeno, moći da vide i najpoznatije Tesline izume.

U Beogradu je svakog 10. jula ulaz u Teslin Muzej besplatan, izjavila je direktorka Muzeja Ivona Jevtić i izrazila uverenje da će i sutra kao i poslednja dva meseca Muzej biti pun posetilaca.

SANU je Tesli posvetila celu nedelju, danas je otvorena izložba, a biće organizovan i okrugli sto "Od talentovanog dečaka sa Balkana do genija planetarnih razmera".

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za Dan nauke nije pripremilo poseban program, dok će u Muzeju PTT-a prirediti tribinu "Nikola Tesla i načelo harmonije u srpskoj kulturi".

Poslanik u parlamentu najmnogoljudnije kanadske provincije Tom Rakočevicć kaže da će obeležavanje Dana Nikole Tesle u Ontariju doprineti da sve više i više Kanađana nauči o Tesli i da shvate koliko naša savremena tehnologija zavisi od njegovih neverovatnih inovacija.

Foto: Wikimedia/Napoleon Sarony/Marc Seifer Archive

- Nadam se da će i ljubitelji Nikole Tesle širom sveta smisliti mnogo kreativnih načina kako bi ispičali priču o delu jednog od najvećih umova čovečanstva i pokretali slične inicijative - rekao je Rakočević, koji je incijativu pokrenuo zbog ličnog interesovanja i obrazovanja, ali i zbog srpskog porekla koje ga je, kako nalgašava, dodatno učinio da bude ponosni poštovalac Nikole Tesle.

Rakočević je podsetio da je inicijativa veoma brzo prošla zakonsku proceduru, što je u Kanadi prilično retko, i da je dobila podršku kraljice.

Rakočević je rekao da će originalni u junu potpisani dokument pokloniti Muzeju u Beogradu kao i da je odluka da se 10. jul proglasi Danom Nikole Tesle u Ontariju rezultat i zalaganja srpske zajednice, koji nastoje da se Teslino ime postavi na pijedestal koji zaslužuje.

Tesla je roden 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, a umro je na Božić 1943. godine u SAD, gde je živeo šest decenija.

Njegovim imenom nazvana je jedinica za merenje visokog napona i jedinica jačine magnetnog polja, a njegova zaostavština upisana je u registar Uneska. Od 1994. u Njujorku ugao 40. ulice i 6. avenije, gde je bila njegova laboratorija, zove se Ugao Nikole Tesle.

Danas Teslino ime nosi i širom sveta poznata fabrika automobila jednog od najbogatijih ljudi na svetu. Autor knjige o Tesli Mark Sajfer navodi da je Ilon Mask time lansirao Teslu u stratosferu.

Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićenih u 27 zemalja na pet kontinenata.

Tesla je karijeru počeo kao pomoćni inženjer 1878. godine u Mariboru, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi mu ispunio želju, upisao fakultet. Nakon studija u Pragu počeo je da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu.

Dve godine kasnije stigao je do samog Tomasa Edisona, tada najznačajnije ličnosti na polju tehnike u Americi.

Prvi patent podneo je 1884. godine, a posle odlaska iz Edisonove kompanije i osnivanja "Tesla Electric Light & Manufacturing" stvorio je i značajan broj pronalazaka koje nikada nije pokušao da zaštiti, kao što je primena visokofrekventnih struja u medicinske svrhe.

Trebalo mu je više od četiri decenije da postane redovni član SANU, nakon što je prvi put odbijen 1892. Vanredni član postao je 1894.

(Telegraf.rs)