Ratni fotograf nudio novac da nađe devojčicu koja ga je proslavila: Želja mi je da dođem i u Srbiju

Devojčica koja se smeje i plače u isto vreme osvojila je svet. Naš sagovornik Ali godinama ju je tražio da bi je opet fotografisao / Foto: Ali Alfahdawi

Fotografija devojčice koja se u zemlji razorenoj ratom u isto vreme smeje dok je na ivici suza, pre nekoliko godina je za kratko vreme obišla planetu. I dok je svet sa velikim zaprepašćenjem gledao svu tugu i strah koju rat nosi sa sobom, oslikan u licu jednog deteta, mnogi su se pitali ko je devojčica koja stoji iza nadimka Mona Liza iz Mosula.

Mnoge je fascinirao izraz lica devojčice budući da izgleda kao da se smeje i plače u isto vreme, a kako to obično biva na internetu odmah se pojavilo nekoliko verzija ove priče. Prema prvoj verziji devojčica je napravila ovakav izraz lica jer ju je fotograf Ali Alfahdavi zamolio da se nasmeje, prema drugoj pre fotografisanja ju je upitao kako je, a prema trećoj joj je rekao da je lepa.

Ništa manje teorija nije ispričano ni o poreklu devojčice. Jedni su tvrdili da je u pitanju sirijska devojčica, dok je prema drugim navodima u pitanju Palestinka, treći da je iz Iraka.

Kako bi otklonili sve sumnje i rešili misteriju koja godinama kruži oko ove fotografije, ratni fotograf Ali Alfahdavi je za Telegraf otkrio šta se krije iza plačljivog lica preslatke devojčice, kao i šta se dogodilo sa Mona Lizom iz Mosula koja je osvojila svet.

Naš sagovornik je tokom svoje karijere uslikao na stotine fotografija, najviše portreta u ratom zahvaćenim područjima kako bi što realističnije pokazao svetu kroz kakve strahote prolaze civili, a posebno deca koja godinama žive u teškim uslovima.

• Postoji nekoliko verzija ove priče, možeš li da nam otkriješ kako je zaista ova fotografija nastala?

Tog 16. marta 2017. godine, kod Mosula se odigrala velika bitka između iračkih snaga i Islamske države. Bio sam u grupi novinara koji su bilo zaduženi da izveštavaju.

Tokom bitke video sam neke porodice kako beže sa bojnog polja, predvođene grupom dece. Devojčica koja se zove Saba, a koja je kasnije dobila nadimak Mona Liza iz Mosula, plakala je zbog žara i bombi koje su padale oko nje. Odmah sam je primetio. Strah je preplavio njeno lice, a oči su joj se napunile suzama, tada sam shvatio da moram da je fotografišem. Uzeo sam fotoaparat i fokusirao sam se na njene crte lica jer predstavljaju brutalnost rata.

U trenutku kada sam je fotografisao ona je shvatila da se ona i njena porodica konačno nalaze na sigurnom i ja sam iskoristio taj delić sekunde kako bih zabeležio njena osećanja. Jedan momenat je bio dovoljan da se dobije sjajna fotografija koja u isto vreme prikazuje i sreću i tugu.

Fotografija lepe Sabe korišćena je u propagandne svrhe kako bi se prikupio novac za ljude kojima su domovi uništeni tokom rata / Foto: Ali Alfahdawi

• Zašto je slika nazvana Mona Liza iz Mosula i da li si je ti tako nazvao?

Ja godinama honorarno radim kao fotograf za Rojters. Kada sam poslao fotografije uredniku nisam mogao ni da sanjam da će ona doživeti takav uspeh. Ja sam nakon toga otišao u drugi grad, da fotografišem još jednu bitku. Kada sam posle dva dana ponovo imao internet, kontaktirao sam sa urednicima i tada sam video da se fotografija širi internetom poput požara. Ljudi koji su objavili ovu fotografiju su joj dali taj naziv, nisam ja, ali mi se odmah dopao.

• Tokom svoje karijere uslikao si na stotine fotografija, koja od njih je ostavila najveći utisak na tebe?

Većina fotografija koje sam do sada napravio veoma su emotivne. Trudim se da se fokusiram na ljudsku patnju. Želja mi je da fotografisanjem portreta svetu pokažem sa čim se suočavalju ljudi koji godinama žive u ratom zahvaćenim područjima. Takve fotografije su mnogo humanije i realističnije od scena bombardovanja, raketa i zalutalih granata.

Svakako da mi je Sabina fotografija najdraža, ne samo zato što je najpoznatija. Ona je kasnije korišćena i u propagandne svrhe. Pomogla je da se prikaže patnja tih ljudi i zahvaljujući njoj prikupljen je veliki novac koji je kasnije doniran ljudima kojima su domovi uništeni tokom rata.

Hrabri Ali preživeo je napad bombaša samoubice, jednom su ga ranili snajperskom puškom. Imao je sreće da mu metak nije pogodio srce / Foto: Ali Alfahdawi

• Slika je postala planetarno poznata, podeljena je nekoliko stotina hiljada puta, ali o njoj dugo nismo imali nikakve informacije. Kako si ti došao na ideju da potražiš Sabu?

Od kako je Sabina fotografija doživela veliku popularnost, ljudi su me stalno ispitivali o njoj. Gde je, ko je ona, kako sada živi i ja nikada nisam mogao da im dam odgovore. Dnevno mi je stizalo na desetine takvih pitanja. I mene je jako kopkalo da saznam nešto o njoj pa sam sam odlučio da odem u Mosul i potražim je. Ponudio sam i novčanu nagradu onom ko mi da bilo kakvu informaciju o njoj. Moja potraga trajala je čak tri godine. Tražio sam je po čitavom Mosulu ali nikako nisam mogao da je pronađem. Posetio sam svaki izbeglički kamp u nadi da ću u nekom od njih sresti nju i njenu porodicu, međutim od nje nije bilo ni traga ni glasa.

• Nakon nekoliko godina bezuspešne potrage, tokom kojih si čak pretraživao fotografije i snimke drugih reportera, kako ti je pošlo za rukom da je posle toliko vremena konačno pronađeš?

Sve se dogodilo potpuno slučajno. Cela priča liči na scenu iz nekog filma. Prijatelj me je posle nekoliko godina bezuspešnog traganja za njom podsetio na moju objavu te fotografije na Fejsbuku. Listajući komentare naišao sam jedan u kom je objavljena njena fotografija. Odmah sam kontaktirao čoveka koji je sliku objavio i ispostavilo se da je to Sabin ujak. On mi je pomogao da dođem do njene kuće, a kada mi je javio adresu istog momenta sam se uputio ka njenom domu.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Ali Alfahdawi (@ali_alfahdawi)

• Kako je izgledao vaš ponovni susret?

Kada sam stigao u njen grad koji je nekoliko kilometara udaljen od Mosula zatekao sam prizor koji mi je slomio srce.

Odmah sam pozvonio na njena vrata. Polovina kuće je bila urušena od posledica bombardovanja. Znao sam da živi u jako teškim uslovima...

Kada se pojavila isped mene odmah sam je zagrlio i u tom trenutku sam počeo da plačem. Rekao sam joj: "Ja sam fotograf koji te je uslikao pre nekoliko godina." Ona mi je odgovorila da sam na najlepši način svedočio patnji koju su ona i njena porodica proživljavali pre nego što su stigli u izbeglički kamp u iračkoj regiji Kurdistan.

• Situacija u Iraku je danas bolja nego ranije, međutim posledice rata su još uvek prisutne. Kako ona i njena porodica žive danas?

Njena porodica i ona žive u jako teškim uslovima. Njihova kuća je granatama do pola srušena tokom rata. Osim toga, njen otac je usled eksplozije potpuno izgubio sluh, a ostao je i bez posla, pa porodica jedva preživljava. Uslovi u kojima oni žive su nehumani. Veliki problem je što je ekonomska situacija u zemlji jako loša i teško da će se išta promeniti.

Alijeva želja je da organizuje izložbu ratnih fotografija u Srbiji / Foto: Ali Alfahdawi

• Godinama putuješ i prisustvuješ potresnim ratnim scenama, koje zatim fotografišeš često rizikujući sopstveni život. Kako izgleda posao ratnog fotografa?

Biti ratni fotograf je jako teško. Vrlo lako možete da izgubite život, ali je sjajan osećaj kada možete uživo da vidite nešto što ne može svako.

Tokom karijere dva puta me je udario automobil, jednom sam prisustvovao i napadu bombaša samoubice. Ranjen sam snajperskom puškom, sva sreća pa metak nije oštetio srce. Ja svoj posao doživljavam kao veoma hrabri poziv, čak i hrabriji od borca. Ja imam jednu priliku da uhvatim dobar kadar, dok vojnik ukoliko promaši može ponovo da uzvrati udarac.

• Da li si ikada bio u Srbiji, planiraš li uskoro da posetiš Beograd?

Voleo bih da posetim Srbiju. Gledao sam fotografije, vaša zemlja je prelepa i imate jako lepe ljude. Voleo bih da u vašoj zemlji jednog dana organizujem izložbu svojih fotografija kako bih pokazao sav užas rata kroz koji ljudi prolaze. Ono što godinama pokušavam da pokažem ljudima fotografišući ratne prizore je da je nasilje loša stvar i da je rat besmislen.

(Telegraf.rs)