Dve žene se smrzle na Alpima, na više od 4.000 metara nadmorske visine
Sa njima je bio i muškarac koji je prebačen u bolnicu, gde su mu konstatovane promrzline i hipotermija
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Mihailović
Strašno...,ja sam imao sreće da sam preživeo veliki minus 2005....zaspao sam u planinskoj kučici, bio sa sam. Preko noći naglo pala temp.ispod -20,slaba izolacija,zaspao sam u dubok san...imao sam sreće da je kraj glave bio prozor i kad se ujutro pojavilo sunce obasjalo me po licu i tad sam progledao,nisam se mogao pomaći,pokušao sam dići glavu ni10 cm,samo vrtoglavica i glava pada nazad na jastuk...dugo sam nepomično ležao nisam znao šta se dešava, kad pogledam kraj glave na stoliću pvc flaša 1,5 vode, skroz zaledila voda i tad mi je bilo jasno šta se desilo...nisam mogao na ruci opipati puls koliko je pritisak pao i smanjio se broj otkucaja... Neznam koliko sam tako dugo ležao i pokušavao se polako ustati, kad mi se pritisak popravio ustao sam i otišao pred veliko ogledalo, kad sam pogledao,u strahu se okrenem iza sebe,nema nikoga...to sam bio ja,nisam se prepoznao, bio sam tamno siv,gotovo crn,kao sablast...kasnije mi se boja vratila u lice,hladnoću nisam osečao... Nikad ne mogu zaboraviti to ledeno jutro, ispod minus 20°c , samo u donjem vešu ispod pokrivača i samo me sjaj sunca spasio,probudio, iako je i dalje bilo ispod -20°c...