Dve žene se smrzle na Alpima, na više od 4.000 metara nadmorske visine

Strašno...,ja sam imao sreće da sam preživeo veliki minus 2005....zaspao sam u planinskoj kučici, bio sa sam. Preko noći naglo pala temp.ispod -20,slaba izolacija,zaspao sam u dubok san...imao sam sreće da je kraj glave bio prozor i kad se ujutro pojavilo sunce obasjalo me po licu i tad sam progledao,nisam se mogao pomaći,pokušao sam dići glavu ni10 cm,samo vrtoglavica i glava pada nazad na jastuk...dugo sam nepomično ležao nisam znao šta se dešava, kad pogledam kraj glave na stoliću pvc flaša 1,5 vode, skroz zaledila voda i tad mi je bilo jasno šta se desilo...nisam mogao na ruci opipati puls koliko je pritisak pao i smanjio se broj otkucaja... Neznam koliko sam tako dugo ležao i pokušavao se polako ustati, kad mi se pritisak popravio ustao sam i otišao pred veliko ogledalo, kad sam pogledao,u strahu se okrenem iza sebe,nema nikoga...to sam bio ja,nisam se prepoznao, bio sam tamno siv,gotovo crn,kao sablast...kasnije mi se boja vratila u lice,hladnoću nisam osečao... Nikad ne mogu zaboraviti to ledeno jutro, ispod minus 20°c , samo u donjem vešu ispod pokrivača i samo me sjaj sunca spasio,probudio, iako je i dalje bilo ispod -20°c...