Snouden najavljuje kraj slučaja protiv Džulijana Asanža: Ključni svedok priznao da laže

Foto: Tanjug/AP

Ključni svedok u slučaju američkog Ministarstva pravde protiv Džulijana Asanža priznao je da je izmislio ključne optužbe u optužnici protiv osnivača Vikiliksa. On je naveo američke vlasti da veruju da je Asanž od njega tražio da „hakuje“ računare kako bi pristupio snimcima privatnih razgovora parlamentaraca na Islandu, objavio je islandski nedeljnik.

Preporučujemo

- Ovo je kraj slučaja protiv Džulijana Asanža - napisao je bivši radnik CIA i američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) Edvard Snouden pozivajući se na ova otkrića.

Sigurdur Ingi Tordarson priznao je u intervjuu za islandski nedeljnik Stundin da je lagao u svojim izjavama koje su američke vlasti koristile za izgradnju slučaja protiv osnivača Vikiliksa.

Tordarson bio je volonter Vikiliksa koji je postao prvi poznati FBI-ov doušnik u okviru organizacije u zamenu za oko 5.000 dolara i imunitet od krivičnog gonjenja. Tordarson je sada priznao da je njegova prethodna tvrdnja da mu je Asanž tražio da „provali“ u računare islandskih poslanika kako bi pristupio snimcima njihovih privatnih telefonskih razgovora lažna i da to nikada nije tražio.

- Zapravo, Tordarson sada priznaje da Asanž nikada od njega nije tražio da hakuje ili pristupi snimcima poslanika. Njegova nova tvrdnja je da je u stvari dobio neke dosijee od treće strane koja je tvrdila da je snimala poslanike i ponudila da ih podeli sa Asanžom, a da nije imao pojma šta zapravo sadrže. Tvrdi da nikada nije proveravao sadržaj datoteka, pa čak ni ako su sadržali audio snimke - izvestio je list u subotu, prenosi Sputnjik.

Optužnica i istinitost informacija

Asanž je uhapšen u Londonu 11. aprila 2019. godine i osuđen na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova kaucije 2012. godine, kada se sklonio u ambasadu Ekvadora u glavnom gradu Velike Britanije kako bi izbegao izručenje Švedskoj, gde se suočio sa optužbama za seksualno zlostavljanje kasnije odustao od švedskog suda.

Američko ministarstvo pravde traži 49-godišnjeg uzbunjivača zbog optužbi za špijunažu i kompjutersku prevaru nakon što je Vikiliks javno objavio hiljade tajnih dosijea i poverljivih podataka koji rasvetljavaju moguće ratne zločine koje su američke trupe počinile u Iraku i Avganistanu. Asanž se suočava sa 175 godina zatvora u najvišem zatvoru ako bude osuđen u SAD.

Međutim, sada je istinitost informacija na kojima se temelji američka optužnica porekao glavni svedok, čije je svedočenje bilo ključno. Dok se britanski sud rukovodio humanitarnim razlozima u presudi protiv Asanža, argument američkog pravnog tima uključivao je tvrdnju da su optuženi i njegov doušnik Tordarson pokušali zajedno da dešifruju ukradeni dosije iz islandske banke.

Tordarson je za nedeljnik pojasnio da je opisani incident dobro poznat i da je šifrovani dosije procurio iz banke i podeljen je na internetu među entuzijastima koji su pokušali da ga dešifruju zbog javnog interesa u pokušaju da otkriju razloge finansijske krize u Islandu, ali da ništa ne potvrđuje da je dosije „ukraden“ u nekom trenutku, jer se pretpostavlja da su ga sami službenici banke obelodanili.

Foto: Tanjug/AP

Još jedna tačka izneta u pomenutom pravosudnom procesu bila je da je Asanž „koristio neovlašćeni pristup“ koji mu je odobrio Tordarson „za pristup vladinom veb-sajtu“ namenjenom praćenju policijskih vozila. Razgovarajući sa Stundinom, obaveštajac je precizirao da su podaci bili „prijava“ njegove lične identifikacije i da nisu dobijeni nezakonitim sredstvima.

Tordarson je rekao da je toj veb-stranici imao pristup jer je svojevremeno bio dobrovoljac u timu za traganje i spasavanje, te da mu osnivač Vikiliksa nikada nije tražio podatake o pristupu.

„Pletete mrežu da biste uhvatili Asanža“

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Islanda Ogmundur Jonason smatra da su Amerikanci pokušali da iskoriste stvari „da bi ispleli mrežu koja bi uhvatila Džulijana Asanža“ i podsetio na tačan trenutak kada je FBI kontaktirao Islandske vlasti. Prvi put su ih 20. juna 2011. upozorili na nedavni upad u državne računare, nudeći im pomoć koja je prihvaćena.

Po mišljenju Jonasona, cilj kojem su SAD zaista težile bio je uhvatiti Asanža i ne pomoći Islandu, a do tada su njihovi agenti već postavljali temelje za svoju krajnju svrhu.

Ono što se bivši islandski ministar unutrašnjih poslova od tada pita je da li je sve počelo prihvatanjem američke pomoći i uspostavljanjem saradnje „koja je mogla da se koristi kao izgovor za naredne poteze“.

(Telegraf.rs)