Prevarantkinja varala po čitavom svetu, a pala zbog krađe dece: Nije to radila ni zbog para ni slave

Foto: Facebook

Samanta Azopardi, prevarantkinja koja je varala po čitavom svetu, osuđena je u Melburnu na zatvorsku kaznu zbog krađe deteta.

Preporučujemo

Žena koja je u čitavom svetu harala sa lažnim identitetima, ima veoma zanimljivu prošlost. Neki je znaju kao Emili Pit, neki kao Lindzej Kouflin, koristila je i imena Dakota Džonson, Džordžija Mekolif, Harper Henrandez i Harper Hart... Mnogo je lažnih imena Samanta koristila za svoje 32 godine života.

Rodom iz Sidneja, ova mlada dama je u protekloj deceniji "padala" sa lažnim imenima u Irskoj, Kanadi, ali i mnogim drugim državama. Prošlog petka je osuđena na dve godine zatvora jer je falsifikovala dokumentaciju kako bi dobila posao dadilje i ukrala dvoje dece.

Tužioci kažu da motiv ovog bizarnog zločina i nakon presude, ostaje nejasan.

U prošlosti Samanta se predstavlja kao žrtva trgovine ljudima. Tvrdila je i da u njenim venama teče krv švedske kraljevske loze, ali i da je ruska gimnastičarka kojoj je cela porodica ubijena.

Od svoje dvadesete godine obožavala je da se predstavlja kao tinejdžerka, a mnogi su naseli na priču jer je bila tiha mršavica, koja bi nervozno grickala nokte.

Godinama je upadala u probleme sa vlastima. Iz brojnih zemalja su je deportovali, a nije joj stran ni boravak iza rešetaka. Međutim, ništa je nije sprečilo da iznova i iznova osmišljava novu prevaru.

Ipak, nema dokaza da je ljude varala da bi imala finansijsku korist, kao ni da bi stekla slavu. Tokom suđenja ustanovljeno je da boluje od višestrukog poremećaja ličnosti, i to veoma retkog - mitomanije, odnosno patološko laganje.

Lažna kućna pomoćnica

Poslednji poznati incident u koji je umešana dogodio se 2019. godine u Viktoriji, kada se jednom francuskom paru predstavila kao 18-godišnja kućna pomoćnica Saka. Par ju je zaposlio, a nedugo potom ona ih je pitala da li sme njihovo dvoje dece da povede na piknik.

Umesto na lokalno izletište, ona ih je odvela u Bendigo, mesto koje je udaljeno više od 200 kilometara od kuće bračnog para. Srećom, policija je uspela da je pronađe.

Pre nego što je presretnuta u jednoj prodavnici, Samanta je posetila lokalno savetovalište gde se predstavila kao trudna tinejdžerka. Ona je obukla školsku uniformu i čak je unajmila jednog muškarca da pozove savetovalište i predstavi se kao njen otac.

Prethodno je skoro godinu dana radila kao dadilja kod Toma Džervisa, poznatog australijskog košarkaša, i njegov supruge Džez.

Oni su rekli da su Samantu pronašli preko veb servisa za dadilje i da su u početku imali poverenja u nju. Došla je da živi u njihovom domu u Brizbejnu, a potom su je, kada su se preselili u Melburn, poveli sa sobom.

Međutim, njena priča je "pukla" kada je par čuo da je koristila Džezin identitet i po gradu se predstavljala kao agent za kastinge. Uspela je da ubedi devojčicu (12) da može da joj završi posao u Piksaru da sinhronizuje crtane filmove.

- Ponašala sam se prema njoj kao da mi je ćerka. Bila sam povređena kada sam saznala istinu. Nismo shvatili zašto nas je lagala. To nije imalo nikakvog smisla - rekla je gospođa Džervis za lokalni sajt MamaMia.

Zanemela u Dablinu

Dejvid Galager, inspektor u Irskoj, takođe je imao čudan susret sa Samantom, kada se u oktobru 2013. godine pojavila u Dablinu. Tada nije znao njeno pravo ime. Niko nije...

Kasnije je u lokalnim medijima postala poznata kao "devojka iz pošte", jer su je tamo uočili policajci kako unezvereno šeta gore-dole i odbija da razgovara.

Patrola ju je prevezla u bolnicu, gde je ležala nedeljama, ali nije rekla ni reč. Policija je zbog takvog njenog ponašanja sumnjala da je žrtva trgovine ljudima.

Iako Galageru nikad nije rekla koliko godina ima, rukama je pokušala da objasni da joj je svega 14.

Policija je danima pregledala snimke sigurnosnih kamere i išla od vrata do vrata da ispituje ljude. Radili su zajedno sa Centrom za socijalni rad, a u slučaj su uključili i Interpol, forenziku i druge kolege iz policije koji rade u odeljenjima za suzbijanje porodičnog nasilja i borbu protiv trgovine ljudima.

Inspektori su primetili i da je nedavno stavila fiksnu protezu, pa su zvali zubare širom zemlje ne bi li pronašli nekog ko je poznaje.

Galager kaže da je sumnjao u to da ima 14 godine, ali da mu nikada nije palo napamet da laže oko svega.

- Nije bilo kraja njenoj igri. Smestili smo je u pedijatrijsku kliniku, ali ona je odbijala da jede. Nije htela ni da priča - prisetio se on, prenosi BBC.

Na kraju je od državnog tužilaštva tražio dozvolu da mu odobre da njenu sliku javno objavi, jer je "u pitanju maloletnica". Naravno, ubrzo se javio njen rođak, kod kojeg je i prvobitno došla u Irsku. Slučaj je zatvoren i Samanta je smeštena u avion i deportovana u Australiju.

Tokom čitavog puta nije progovorila ni reč.

- Kada se saznalo sve i u timu koji je sprovodio istragu došlo je do podele stavova. Neki su tražili da se čitav slučaj preda kriminalistici, dok smo ja i još neke kolege bili stava da ta istraga ne bi pila vodu jer je čitav slučaj bio baziran na osnovu naših pretpostavki. Ona jednostavno nije progovorila ni reč, niti ikada otvoreno tvrdila da je žrtva trgovine ljudima ili bilo šta slično - kaže Galager i dodaje da je čitav slučaj trebalo da vodi Centar za socijalni rad, jer je na kraju očigledno reč o umno poremećnoj osobi.

Izmišljena otmica

Naredne godine Samanta se nekako dokopala Kanade. Pokušala je da odigra isti scenario, ali je ovog puta razgovarala. Tvrdila je da se zove Aurora Hepburn, da ima 14 godina i da je žrtva nasilja, koja je uspela da pobegne svom otmičaru. U to vreme Samanta je imala već 26 godina.

I Kanađani su, baš kao i Irci, nedeljama pokušavali da reše njen slučaj. Opet su bili u priču uključeni policija i Centar za socijalni rad i brojna policijska odeljenja. Posle izvesnog vremena, neko je pronašao priču iz Dablina i sabrao "dva i dva".

Tada je osuđena za lažno prijavljivanje.

- Veliki broj kolega je nedeljama radio na njenom slučaju. Ona je policiju navela da poveruje da je žrtva nasilja, te da njen slučaj nije usamljen, već da ima još žrtava trgovine ljudima - rekla je Keli Kempbel, policajka iz Kalgarija.

Tokom suđenja su pribavljena i dokumenta koja su pokazala da je Samanta, samo šest meseci nakon deportacije iz Irske, uspela opet da uđe u zemlju i radi kao dadilja, koristeći lažni identitet. Pasoš su joj uredno izdale australijske vlasti.

Kanađanima nije ostalo ništa drugo nego da je, baš kao i Irska, uz policijsku pratnju "isprate" do Australije.

Naravno, to nisu jedine Samantine prevare.

Emili Bamberget, američka državljanka, rekla je da ju je Samanta u Sidneju 2014. godine navela da poveruje da je ona pripadnica švedske kraljevske porodice i da joj je ime Anika Deker. Emili je rekla da su je oteli kada je bila devojčica.

Jednu porodicu iz Perta je ubedila da je ruska gimnastičarka, čija je porodica ubijena u Francuskoj.

Isto tako uspela je da ubedi radnike Centra za socijalni rad u Sidneju da je tinejdžerka, žrtva nasilja, i čak je uspela da bude smeštena u sigurnu kuću i da se školuje o trošku države.

Varala mnoge, osuđena samo za jedno delo

Samanti je prošlog petka presuda za krađu dece izrečena putem video-linka, zbog pandemije korona virusa. Ovog puta, Samanta je priznala ono što joj se stavljalo na teret.

Njen advokat je u završnoj reči tvrdio da Samanta nije imala nameru da zadrži dvoje dece, uzrasta 10 meseci i četiri godine, kao ni da ih povredi.

Sud se saglasio sa tim da deca nisu fizički povređena, ali je naveo da je roditeljima nanela tešku duševnu bol. Isto tako, oštetila je i 12-godišnju devojčicu kojoj je obećala posao u Piksaru.

Advokat je rekao i da je veoma zabrinut za zdravstveno i psihičko stanje svog klijenta, i izneo da je Samanta kao devojčica bila izložena nasilju.

Psihijatri su dali preporuku da Samanta bude puštena iz zatvora, ali samo u slučaju da pristane da se leči u adekvatnoj ustanovi. Međutim, njihova molba nije uslišena.

- Njenu "karijeru" pratim već punih osam godina. Šalju mi ljudi članke kada se sazna nešto o njoj - kaže irski inspektor Galager.

Ipak, iskusni inspektor dodaje da bi mu se, i nakon svega što je prošao sa Samantom, moglo dogoditi da ga neko ponovo nasanka.

- Verovatno bi imao isti pristup slučaju - iskren je on.

On kaže da ga jedino brine to da li je zatvor adekvatna ustanova za Samantu Azopardi.

- To nije zdravstvena ustanova. Da li predstavlja ovde opasnost za sebe ili druge? U Irskoj nije bila pretnja ni sebi ni drugima, priča je bila krajnje nebulozna - rekao je on.

(Telegraf.rs)