Srpski karteli ovde su razgranali svoju mrežu: Kako je Marbelja postala magnet za gangstere?

Jednog jutra prošle jeseni oko desetak lokalaca je doručkovalo u jednom kafeu pod vedrim nebom Marbelje, tik ispred kancelarije Jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala (Greco) na Kosti del Sol. Zgrada je neupadljiva, u radničkom kraju i samo oni sa oštrim okom bi primetili dve sigurnosne kamere koje snimaju ulaz.

Stalni gosti kafea su pili kafu i jeli tost nesvesni da su samo 24 sata pre toga, u drugom kraju grada, agenti Greco-a spasli čoveka iz jedne garaže. Bio je živ, ali su mu bili izbušeni nožni prsti. To je bio poslednji lokalni slučaj "amarre", ili otmice, da bi se "poravnali računi" između dve bande.

Tog popodneva u Puerto Banusu, najbogatijem i najekstravagantnijem delu grada, mladi Britanac koji ima veze sa organizovanim kriminalom, ušetao je u radnju Luj Viton, kada su ga okružili mladi Magrebi, "vojnici" jednog od klanova iz Marselja. Prema njegovim rečima nisu ništa hteli od njega, rekli su mu da sedne i pitali ga "šta ima".

- Tražili su nevolju. To se često događa u poslednje vreme, ovde postaje baš opasno - prenosi njegove reči britanski Guardian pozivajući se na El País.

Istog dana u Novoj Andaluziji, jednom od luksuznih krajeva na obodu grada, u blizini hotela Sisu, koji je spaljen verovatno u još jednom obraču klanova, Rols Rojs je projurio kroz raskrsnicu i zabio se u drugi automoil. Vozač, mladić u trenerci i sa tetovažama izašao je iz vozila da proceni štetu, držeći u rukama čak tri mobilna telefona i mrko gledajući u prolaznike...

Kako je narko-biznis počeo da cveta?

Ali vratimo se u prošlost. Bile su to 60-te godine prošlog veka, kada je ekonomski procvat u Španiji pretvorio Kosta del Sol u jedno od turističkih atrakcija južne Evrope. U početku je radnička klasa uživala na plažama, a onda su stigli džet-seteri da osete raj Marbelje. Plan o razvoju tog regiona uspešno je sproveden, ali sve ima svoju cenu.

- To je bio Frankov sporazum. Vi, kriminalci, dođite ovde da se odmorite, nemojte da činite krivična dela i donosite svoj novac - objašnjava Antonio Romero, autor i bivši političar koji je u regionu najglasniji kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala.

I tako je, dok su vlasti okretale glavu, Marbelja postala hit destinacija za kriminalnu elitu iz čitavog sveta.

Kosta del Sol je južni front organizovanog kriminala - prostire se od Malage do Estepone, sa Marbeljom, koji broji oko 147.000 stanovnika. Prema izveštajima španskog Obaveštajnog centra za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, u ovom kraju posluje najmanje 113 kriminalnih grupa iz 59 različitih zemalja.

Ne postoji mesto kao Kosta del Sol, gde od obale do planina ima oko 60 kilometara. Na jugu, manje od 20 kilometara otvorenog mora deli od Maroka, najvećeg proizvođača hašiša na svetu, i dve španske enklave Seute i Melilje.

Na manje od sat vožnje se nalazi glavna "evropska tačka" za kokain - luka Algekiras. Prekoputa se nalazi britanska teritorija Gibraltar, poreski raj koji od Španije deli ograda. Na severu su Malaga i Granada, glavni evropski region kada govorimo o uzgoju marihuane.

- Kosta del Sol je kao neki hab, gde je svaka velika kriminalna grupa prisutna na neki način - kaže policijski agent koji se bori protiv organizovanog kriminala.

- To su vam kao "krimi Ujedinjene nacije". Marbelja je turistički, ali i krimi-brend. Ako krimos iz Liverpula želi na veliko da trguje drogom, zna da mora ovde da se pojavi. Jednostavno nema izbora - kaže Markos Frijas, šef brigade za borbu protiv organizovanog kriminala.

Grad koji nije bogat, ali je pun bogataša

I kriminalci su saglasni sa viđenjem policije.

- Ovde su grupe iz čitavog sveta. Ima ih ih raznih zemalja, bave se svakojakim poslovima. Ne mešamo se, ali stalno sarađujemo - kaže član Kamore, mafijaške organizacije iz Napulja, koji u Marbelji živi godinama.

Mafijaši se nekako "stope" u bogataškim kvartovima. Marbelja nije toliko bogata, ali je puna bogatih. U gradu ima gotovo 4.000 kuća koje koštaju više od milion evra, što je za oko 100 više nego u čitavom Madridu. Kuće mafijaša izgrađene su tik uz kuće drugih milionera, koji nemaju baš nikakve veze sa organizovanim kriminalom.

Svoje limuzine parkiraju kraj automobila biznismena, drže jahte u istoj luci, jedu u istim restoranima.

- Organizovani kriminal je nekako nevidljiv. Bogati su, žive dobro, troše novac... Organizovani kriminal je čuvao i očuvao Marbelju. To i šeici... i svi su ok sa tim - kaže Rikardo Alvarez Osorio, advokat koji je zastupao više kriminalaca.

Međutim, poslednjih godina se situacija pogoršala. Mafijaški bosovi su sa sobom počeli da dovlače vojnike, koji krstare ulicama Puerto Banusa i Nove Andazluzije.

- Mladi gangsteri, naoružani i veoma opasni - kaže jedan inspektor Greco-a.

Ne žale se na njih samo policajci. Mafijaš iz Napulja koji već dugo živi u Marbelji je isto na mukama.

- Ti mladi tipovi koji dolaze ovde sada ne žive po pravilima, nemaju poštovanje - žali se mafijaš.

Mafijaš koji je pristao anonimno da govori za medije kaže da ništa nije isto kao pre. Prema njegovim rečima u Marbelji sada boravi "krimi-boranija", "šibicari koji trče okolo sa oružjem, dok su im gazde u Dubaiju".

- Evo, sedimo i jedemo u finom restoranu. Okreneš se, a pored tebe sedi istetovirani Albanac, a za onim tamo stolom lik iz irske mafije. Pre neki dan sam u redu u prodavnici ugledao klinca koji je istetovirao kalašnjikov na čelu. Tako nešto ranije nisi mogao da vidiš ovde - kaže agent Greco-a.

Ono što je očigledan znak da se vremena u Marbelji menjaju jeste to što su sve češći obračuni bandi. Ranije su pregovarali ako dođe do problema, poput "gubitka robe". Sada ako se tako nešto dogodi nema priče, odmah se ubija - kaže Antonio Rodrigez Puerta, šef odeljenja za narkotike i borbu protiv organizovanog kriminala.

Pripadnici Greco kažu da je pitanje vremena kada će i njih početi da ubijaju...

Bogataši beže, strahuju za svoju bezbednost

Nova situacija dovela je do drugih problema, bogataši su počeli da napuštaju Kosta del Sol, jer se plaše za svoju bezbednost. Prošli avgust je bio posebno kritičan.

- Bande sa istoka Evrope počele su da vršljaju po kućama i da pljačkaju. Stalno se prijavljuju provale i napadi. Taj mesec smo nazvali crni avgust - kaže agent.

Jedna stanovnica bogataškog kraja u Marbelji kaže da više ništa vredno ne sme da ostavi kod kuće. Ima mnogo narukvica, od koje svaka vredi više od 10 hiljada evra.

- Kada idem da trčim, stavim te narukvice, pa ih prekrijem trenerkom. Ne smem da ih ostavim kod kuće - kaže žena i dodaje da sve više razmišlja o tome da se odseli.

Pandemija je samo pogoršala situaciju. Zatvaranje granica je zarobilo kriminalce i ugrozilo im posao. Ulice koje su obično krceate turistima, baš kao i plaže i barovi, bile su puste.

- Sve je pusto. Ništa se ne radi - rekao je pripadnik kolumbijskog narko-kartela i dodaje da je korona dovela do pada izvoza iz Južne Amerike. Kako kaže, kokain iz Brazila i Urugvaja pakuje se u kožu iz Paragvaja. Ako niko ne traži kožu, nema ni načina da se prošvercuje kokain.

Zbog manjka robe, cene su skočile. Za kilogram kokaina tražilo se 33.000 evra. Tako su kriminalci počeli da se dovijaju ne bi li nabavili robu. Posle Božića se sve promenilo.

- Sve što smo skladištili ljusnulo je na tržište i sada je preplavljeno. Sada za kilo traže 27.000, to je 25 odsto jeftinije nego pre samo par meseci - žali se Kolumbijac.

Karteli uvek korak ispred policije

Iako možda na prvi pogled ne izgleda da je Marbelja postala nasilna, policajci ne izlaze na ulice bez pancira, jer ko zna šta može da se dogodi. Dodatni problem predstavlja manjak ljudstva. Imaju mnogo manje policajaca nego drugi gradovi, a ovde kriminal cveta. Svakog dana policija u Marbelji obradi oko 150 poziva, odnosno 32.000 slučajeva godišnje, što su brojke koje beleže duplo i troduplo veći gradovi.

- Imamo samo četiri patrole, a kada neko od visokih zvaničnika iz Vlade dođe na odmor, dve patrole stalno prate njih. Nemamo ni dovoljno pancira, a krenula je pucačina - kažu policajci.

I dok oni brinu, mafijaši su opušteni. Ne sekira ih ni policijsko pojačanje, kažu da su i dalje mnogo bolje opremljeni i što se tiče tehnologije, ali i ostalih resursa.

- Istina je da smo uvek jedan korak iza njih, a svaki korak je važan - kaže Puerta.

Agent Greco-a kaže da su kriminalci kilometrima ispred njih.

- A mi svakog meseca moramo da pravdamo svako prisluškivanje, prismotru, zaustavljanje. Tražimo sudiji 20 prisluškivača i ceo pravosudni sistem pukne. Ponekad se čini kao da gajimo čivavu, a treba nam pitbul. U Španiji zato mafijaši žive skroz opušteno - ogorčen je agent.

Ipak, svet malo zna o tome šta se zaista događa u Marbelji. Lokalni mediji tek povremeno izveštavaju o obračunima bandi, kojih ima sve više.

- Pre nekoliko meseci pojavio se Poljak. Grupa Šveđana mu je pucala u obe noge. Nije čak ni podneo prijavu, niti je hteo da svedoči - tvrdi jedan policajac.

U Novoj Andaluziji upucan je jedan Irac u glavu. Preživeo je, ali ni on nije hteo da svedoči.

- Sve je više otmica i fizičkih obračuna, što na obodima grada, što u turističkim zonama, ali malo šta završi u vestima jer ljudi odbijaju da podnesu prijave - kaže policajac.

Greco agent kaže i da ne može sve da se prijavi medijima jer bi onda nastala panika među stanovništvom.

Pablo valja kokain

Izvesni Pablo, Kolumbijac, koji kod sebe ima dva smart telefona i dva stara mobilna telefona, već godinama nedeljno krijumčari oko 50 kilograma kokaina u Španiji. Trenutno je negde "na sredini" u kriminalnom klanu, ali polako utabava stazu ka vrhu.

Kao i ostali njegovog ranga, prepoznatljiv je po "ljutoj mašini" - sportskom automobilu kojim se šepuri po gradu i markiranim majicama sa kojih oči bodu natpisi "Valentino", "Kenzo", "Dolce&Gabbana". Nosi fensi naočare za sunce, glava mu je sa strane obrijana, ima fino sređenu bradu, trenerku, bele patike i naravno više mobilnih telefona.

Bez mobilnih telefona ne sme da ostane. Tako je u kontaktu sa dobavljačima, kupcima i svojim "vojnicima". Sve se događa pred nosom policije, ali im ne mogu ništa pošto razmenjuju šifrovane poruke. Ukoliko u Kosta del Sol ugledate lika koji ispred sebe na stolu drži više mobilnih telefona, najbolje je da se sklonite. To im je znak raspoznavanja.

Za noć u klubovima troše hiljade i hiljade evra

Za medije je pričala i mlada Kolumbijka, koja je u Marbelju došla pre nekoliko godina, da radi kao PR za poznate klubove.

- U klubovima koje posećuju loši momci rezervacija stola košta 5.000 evra. Dobiju iz piće uz to. Da bi "isplatili" stonaručuju šampanjac, vodku ili tekilu koja košta po 1.000 evra i više. I na kraju uvek moraju da doplate preko toga - tvrdi ona.

Kaže da prošlog leta nije maltene ni bilo turista, te su u klubove dolazili mafijaši koji žive u Marbelji i koji su navikli da se svako veče provode.

- To nisu prijatni ljudi. Najgori i najneprijatniji su Englezi. Njih niko i ne zaustavlja, jer ih se plaše. Oblače se u rite i izgledom ne odaju da su to što su - mafijaši puni love i moći - tvrdi Kolumbijka.

Ona kaže da se ispred klubova viđaju besni automobili, a za ulazak ne samo da postoji dres-kod, već i moraju da se poštuju "pravila izgleda".

- Debeli ljudi ne smeju da uđu unutra - kaže ona.

U VIP separeima sede budžovani koji troše na hiljade evra za noć, a čini se da niko ne zna ko su ni odakle dolaze.

- Kako ne smemo da ih pretresamo na ulazu niko ne zna šta unose u klub. Ima i oružja sigurno. Kao i droge - kaže Kolumbijka i dodaje da je prodaja narkotika strogo zabranjena, ali da svi žmure na konzumaciju. Upitana da li ima prostitucije kaže da se podrazumeva.

- Oni koji su puni keša ne žele da odu u prazan krevet. Morate da znate da bez svega ovoga Marbelja ne bi postojala. Bila bi kao i bilo koje druge turističko mesto, za radničku klasu - kaže ona.

Pablo kaže da je pandemija ubila žurke u klubovima i da se sada okupljaju u privatnim vilama.

- Kada ekipa odradi posao žele da proslave uz drogu, alkohol i žene. Kada ne rade klubovi, ide se u vile - ističe Pablo.

Domaćin unajmi DJ-a, kome neretko plati i 100.000 evra, kao i vrhunske kuvare. Prošlog marta jednog di-džeja je ubio zalutali metak na žurci. Kada je policija došla u vili nije bilo nikog, samo su zatekli leš nesrećnog momka.

- To je samo faza. Krajnji cilj jeste da se ne k**** previše, već da požive kao porodični ljudi. Da žive kao veliki bosovi, a da niko ne zna šta rade. Sve ono iz fazona zavadi pa vladaj, ili prihvati izazov ili primi metak je fora iz filmova. Zbog takvih filmova i klinci tripuju da mogu brzo da se obogate - kaže Pablo.

Srpski karteli vedre i oblače u Marbelji

U Kosta del Sol ima više od 100 kriminalnih organizacija. Tu su mnogo moćne grupe, među kojima ima i dosta srpskih, ali i kriminalaca iz Maroka i Holandije, piše El Pais. Naravno, ima i sitnih kriminalac, koji rade sitne pljačke.

Većina grupa se specijalizuje za više poslova za krijumčarenje droge - od kupovine, do obezbeđenja i transporta robe, potom distribucije i na kraju pranja para. Retko koja grupa može ceo krug da zatvori sama, zato su prinuđeni da sarađuju sa drugim klanovima.

- Svako ko misli da su kriminalni klanovi kao nekad, u formi piramide, vara se. Nije više tako. Više sad liči na onu TV seriju ZeroZeroZero, gde svi moraju da imaju saradnike u drugoj grupi, da bi završili posao. Ovo nisu karteli, ovo su pružaoci usluga. Ovo je uberizacija organizovanog kriminala - kaže jedan španski tužilac.

Zbog toga ovde i nema podela teritorije.

- Ovde ne možeš da napraviš mapu klanova, kao u Meksiku recimo. Umesto toga praviš dijagram pa povezuješ ko gde i šta radi u svakoj organizaciji - kaže tužilac.

Ipak, grupe biraju skim će da sarađuju, uglavnom se biraju po zemlji porekla. Mini bande, koje su na samom dnu, su podizvođači za velike.

- Postoji mnogo grupa koje pružaju te neke sitne usluge, od nabavke pištolje ili vozila, do vozača koji zna da vozi sigurno 200 na sat. Oni vam pronalaze tabadžiju koji će nekoga da pretuče... - kaže Markos Frijas, šef brigade za borbu protiv organizovanog kriminala.

Sa strane ti sitni kriminalci pljačkaju kuće, kradu satove i automobile. Neki od njih koji pripadaju klanovima iz Napulja ili Marseja, ili su iz Bugarske ili Rumunije, dolaze u Marbelju samo na par meseci - na sezonu, pa se vraćaju kući.

- Grupe u Kosti su po ceo dan na vezi. Svi znaju sve i svako zna svakog. Sastaju se u tržnim centrima, fast fud restoranima, parkovima. Sretnu se u prolazu i tako dogovaraju poslove - kaže jedan diler iz Marbelje.

I dok možda ne postoje jasno označene teritorije svakog klana u Kosti del Sol, svaka grupa zna gde ne treba da gura nos. Najvažnije je da svako zna pravila.

- Ako Britanac ušeta u teretanu koju drži Albanac, biće u problemu - kaže diler.

Irske bande drže pabove, Marokanci barove gde se zvanično ne pije alkohol, ali se uzima šiša. Kolumbijci su po tržnim centrima, Kamora ima svoje picerije, a ima i posebnih hotela samo za engleske kriminalce. Policija zna dosta takvih mesta.

U poslednje vreme Marbelja je mnogo povezana sa Dubaijem, jer mnogi kriminalci "šetaju" između ta dva grada.

- Dubai je kao Marbelja, ali bez zakona. Tamo retko hapse, a ako neko i padne, uglavnom ima neki politički razlog. Većina glavnih šefova tamo živi, a onda letuju u Marbelji. Vojnici idu u Dubai samo kada osete da su im za petama. Tamo su sigurni, ne može im niko ništa - tvrdi jedan visokorangirani krimos.

Hladni novčanici

Oni moćniji kod sebe imaju "hladne novčanike". Na prvi pogled to izgleda kao običan USB, ali na toj spravici čuvaju i po nekoliko miliona evra u kriptovalutama. Hladan novčanik je bitan za svakoga ko želi da čuva velike količine prljavog novca na diskretnom mestu.

Zovu ga hladan, jer nije povezan ni na jednu mrežu. Ne može se hakovati i ne može mu se ući u trag. Hladni novčanici su poslednji trend kada je reč o pranju para i glavna alatka kriminalnih organizacija koji žele da ilegalan novac o ubace u legalne tokove.

- Ako imaš sobu punu keša, to više ništa ne znači. Moraš da imaš keš koji smeš da koristiš - kaže jedan inspektor iz Civilne garde.

Kako peru novac?

Osim kriptovaluta, novac peru i kroz nekretnine. Mnoge vilet u Kosti del Sol vode do kompanija za koje se zna da imaju kriminalnu pozadinu. To je taktika koja policiji zadaje ozbiljne glavobolje, jer tu kruže lažne fakture i bespravno knjiženje.

Kriminalna organizacija potpiše ugovor o finansiranju sa građevinskom firmom, koju kontroliše na neki način. U ugovoru postoji klauzula koja kaže da će, ukoliko plaćanja prestanu, ugovor biti raskinut. Vremenom organizacija prestaje sa izdavanjem računa i ugovor se raskida. Tu policija često gubi trag, jer se sve do tada isplaćeno registruje kao profit i novac postaje čist.

Peru novac i tako što kupuju automobile. Međutim, tu postoji jedna caka. U Španiji u kešu ne možeš da kupiš ništa što je skuplje od 2,500 evra. U Nemačkoj je taj limit 50.000 era. Zato kriminalci koji žive u Marbelji osnuju firmu u Nemačkoj. Ta firma u kešu nekoj nemačkoj firmi koja prodaje automobile plati u kešu. Onda firma pošalje vozila u Španiju, gde i partnerska firma iz Kosta del Sol kupuje, i tako je igra završena. Prodavac zadrži proviziju, i sav novac koji je sad čist se vraća u Nemačku.

- Mi imamo agencije koje isključivo jure one koji peru novac, ali ne možeš ih sve pohvatati - kažu u Civilnoj gardi.

Ističu da postoji mnogo načina da se novac opere. Od poreskog raja, preko kineskih banaka.

- Na primer, stigne nam upozorenje da je legla uplata iz poreskog raja. Ta uplata ide uz ime, recimo Srbina. I on je odmah upozoren i beži. Ili ga uhvatimo, ali zna odgovore na sva pitanja o poreklu novca i proklizi nam kroz prste - kaže agent.

Trgovina narkoticima najunosniji posao

Iako se bave kojekakvim kriminalnim radnjama, svim kartelima je osnovni posao - krijumčarenje narkotika.

- Krijumčarenje droge je globalni fenomen, ali je Marbelja prestonica. Globalna mreža povezuje Kolumbiju, Holandiju, Italiju i Dubai, ali sve se na kraju poveže preko Marbelje. Holandija čak ima i specijalnog tužioca koji je smešten u Španiji - objašnjavaju inspektori.

Hašiš iz Maroka dovlače u gumenim čamcima sa ultrabrzim motorima i istovaruju ga na obali. Kokain uglavnom stiže u luku Algekiras, od koje svega par kilometara udaljeni žive narko-bosovi.

- Ljudi koji finansiraju sve su smešteni u Kosti del Sol, ne samo u Marbelji već i drugim mestima duž obale. Postoje mnoga mesta gde zajedno i mafijaši i ugledni bankari dolaze na odmor - kaže inspektor Greko Kadiz.

U Maroku se spremaju pošiljke od po nekoliko tona. Za kilo hašiša u Španiji se može dobiti oko 2.500 evra.

- Nekad nama daju da preteramo i na meni je kako ću da uguram robu u Španiju. Pre ću da umrem nego da pustim da mi robu neko uzme. Kada stigne roba na kopno i kada je smestimo na sigurno, ja pozovem organizaciju i u šiframa koje smo ranije dogovorili, ugovorim predaju kupcima i dobijem svoj deo od zarade - kaže krijumčar iz Malage.

"Ko nas dira, leti mu glava"

Karteli koriste ovakve posrednike da bi izbegli zamke. Mnogo češće ih presreću drugi karteli nego policija. Zato je ključno da za svaku operaciju zna što manje ljudi, tako su i manje šanse da im neko otme robu.

Da bi bili sigurni da će roba bezbedno stići do kupca unajmljuju i obezbeđenje. Uglavnom se obezbeđenjem bavi Kamora.

- Mi garantujemo uspeh i plaćaju nam unapred. Svako zna da će biti posledica ako se sa pošljkom nešto desi. Ko nas dira, leti mu glava. Svaki paket ima GPS, ako izgubimo signal, mrtav si - kaže Frančesko, koji je pripadnik Kamore.

Kada droga stigne na kopno, tovare je u sportske automobile koje je druga banda ukrala i voze je do tajnih skladišta, gde roba čeka do isporuke.

- Ima štekova po Sevilji, ali i u planinama. Tamo čobani koji čuvaju stada paze na robu i javljaju ako nešto krene po zlu - ističe Pablo.

Razradili su i sistem za preuzimanje. Da slučajno roba ne ude u pogrešne ruke. Kupac i dostavljač imaju posebne kartice sa kodom. Prilikom ugovaranja primopredaje razmene te kodove, a po susretu su dužni da jedni drugima pokažu kartice. Tako su sigurni da je roba otišla u "prave ruke".

- Mi uglavnom robu teramo do glavnog naručioca, a on je posle parča. Pošiljka od 1,000 kilograma nekad ide i na desetine adresa. Kada roba stigne na kopno nije pametno da stoji duže od nedelju dana, sve duže od toga je opasno. Nekad kupci dolaze lično, ali gazde to ne vole, da se ne bismo sprijateljili pa počeli mimo njih da radimo. Ja to ne radim, ali Francuzi to rade. Ja neću da me boli glava - kaže Pablo.

- Kada im damo robu mi nestajemo. Oni je posle tovare u svoje fensi audije i voze kao ludaci 200 na sat sve do Pariza, bez pauze. Čik nek proba neko da ih zaustavi - kaže Pablo.

Kokain obično stiže u prekookeanskim kontejnerima, koji su u vlasništvu kompanija koje izvoze hranu. Jedan kontejner ili nekoliko njih stižu "u drugom stanju", odnosno puni su droge.

- Kada krene istovar u luci, tamo je naš čovek, on nam pošalje brojeve, mi znamo koji kontejner da otvorimo, uzmemo šta je naše i to je to - kaže Pablo.

On dodaje da je potrebno imati "ljude u džepu" ako hoćeš da valjaš na veliko.

- Naravno da imamo naše i u policiji i na carini, u lukama... Mnogo je više korupcije nego što mislite - kaže Pablo.

Nekad robu dovoze gliserima, a sad su krenuli da rade i sa podmornicama.

Karteli su toliko dobro razradili posao, da policija više ne zna kako da im doaka, jer jednostavno nemaju dovoljno resursa.

- Trebalo bi oformiti neku agenciju poput DEA da prati samo to. Ako smo već glavna kapija za Evropu, zašto nemamo tako nešto - pitaju agenti i zaključuju da dokle god je novca, karteli neće prestati da rade.

- Novac od narkotika okreće svet - kaže Francisko.

(Telegraf.rs)