U jednom od najlepših gradova Bliskog istoka ljudi jedva žive: "I pijemo i jedemo iz kontejnera"

Printscreen/CNN

Hadija Reis danas u novčaniku ima svega 35 dinara, sutra možda neće imati ništa. Četiri ulice dalje Ahmad Čibli u džepu nema ništa. Iza njega, kraj obale u Bejrutu stoji panoramska vrteška, sa koje se ljušti boja.

Preporučujemo

Bili su ovo za njih teški dani Ramazana, meseca u kojem se muslimani suzdržavaju od hrane i pića oko 15 dnevno, dok ne zađe sunce. Hadiji i Ahmadu ovaj post nije predstavljao problem, ali priprema iftara, obroka nakon zalaska sunca, druga je priča.

- Ljudi više ne pomažu jedni drugima, evo na šta smo spali - govori Ahmad (22) dok pokazuje na dečaka koji kopa po kontejneru kraj jednog parka nedaleko od centra libanske prestonice.

Nekada bi se Hadijina i Ahmadova porodica radovala obroku sa četiri vrste jela, kojima bi prekidali post, dok su ljudi na ulicama slavili sveti mesec. Nažalost, ove godine Ramazan u Libanu imao je "drugačiji ukus", piše CNN.

Ukus je gorak zbog ekonomske krize koja satire zemlju od kraja 2019. godine. Više od 50 odsto Libanaca sada živi ispod granice siromaštva, podaci su Svetske banke, a oko 1,5 miliona ljudi gotovo da nema šta da jede.

Za stotine hiljada muslimana ovo je značio tužan iftar. Porodica se okupi, ali ostaju gladni. Mnogi koji slede islamske propise o milostinji tokom svetog meseca davali su deo svoje hrane siromašnima, na šta se ove godine oslanjalo sve više muslimana u Libanu. Upravo zahvaljujući toj milostinji, Hadija uspeva da prehrani svoju petočlanu porodicu. Ništa nije skuvala već dve nedelje, i svakog dana čeka na pomoć od komšije.

- Ranije smo mogli da kupimo ulje, lekove, jogurte, mesto, piletinu i mleko za decu. Čak bi nam i ostalo - priseća se Hadija (42) ranijih godina. Ove godine, kako kaže, sebi ne mogu ništa da priušte.

Od komšija su jedne večeri dobili tanjir pirinča, malo supe, tradicinalno jelo hurak osbao i ostao im je kebab sendvič od prethodne večeri. Kako bi deca jela i malo povrća Hadija uzima poslednjih 35 centi (oko 35 dinara) iz suprugovog novčanika i odlazi u prodavnicu.

- Ako se ne smejem, neću preživeti - govori Hadija dok kući nosi manje od kilograma krompira.

Njen suprug Ali radi kao čuvar na Američkom univerzitetu u Bejrutu. Pre krize je zarađivao oko 300 dolara mesečno, to je bilo dovoljno da porodica "izgura" mesec. Od prošle godine plata je počela da se smanjuje. U maju 2020. zarađivao je 70 dolara mesečno, a ove godine svega 37 (oko 3.600 dinara), odnosno dnevnica mu nije ni 100 dinara.

Američki univerzitet u Bejrutu Foto: Ivana Nikolić

- Juče nisam imala čime da nahranim bebu - govori Hadija dok gleda u ćerkicu koja ima svega pet meseci. Izblendirala je tikvicu staru sedam dana, malo šargarepe i krompira i pokušava bebu da natera da pojede malo pirea približavajući kašikicu njenim ustima kao da je avion.

Iako joj je teško, Hadija kaže da joj je draže da joj se deca navikavaju na to da nemaju hranu, nego da je imaju.

- Ko zna, možda će nekad biti bolje u Libanu. Mada, verovatno ne za mog života - kaže Hadija.

Za godinu dana cena hrane u ovoj zemlji skočila je za 350 odsto, pokazuju podaci. Zabeležena su dodatna poskupljenja osnovnih namirnica tokom Ramazana. Petočlana porodica, otkako je počeo sveti mesec, za uobičajeni iftar morala je da izdvoji oko 23 odsto više novca nego pre.

- Ima dana kada ni komšijama ne ostane ništa, pa jedemo pržene krompiriće za večeru.

"Jedemo i pijemo iz kontejnera"

Hadija kaže da ima sreće, još je nije zadesilo ono najgore. Ahmad je izbegao iz Sirije i prodaje sekundarne sirovine otkako mu je otac umro pre pet godina. Prinuđen je da u zoru kopa po kontejnerima. U pratnji dva mlađa rođaka obilazi kante za smeće po gradu i vuče džak u koji trpa sve korisno što nađe. Pre krize bi dnevno uspeo od prodaje sekundarnih sirovina da zaradi i do 30 dolara. To je bilo dovoljno da plati jedan manji stan u siromašnijem delu Bejruta i da kupi hranu za suprugu, dvoje dece, majku i sebe. Sada ne uspeva da obezbedi dovoljno ni za kiriju. Često se dešavalo da mu deca jedu hranu koju je pronašao u kontejneru.

Foto: Ivana Nikolić

- Da nema ovih kontejnera, umrli bismo od gladi. Zbog poskupljenja jedemo i pijemo ono što pronađemo u đubretu. Mnogo je ovakvih kao što sam ja. Radim ovo da ne bih prosio - govori očajno.

Libanski "novi siromasi"

Dok milioni ljudi neverovatnom brzinom tonu ka siromaštvu ne bore se samo sa finansijskom nesigurnošću, nego i sa stidom. Mnogi su do nedavno bili deo srednje klase, a sada su prinuđeni da poznanike mole da im daju nešto novca, kako bi mogli da prežive. Jedan čovek plače dok drugog moli da mu da novac za lekove za srce. Njegova supruga koja sedi u kolima prekriva lice rukama od sramote.

Sredovečni čovek u iznošenoj beloj majici iz kontejnera izvlači pileće meso koje je pokvareno. Kada mu jedan prolaznik ponudi novac na licu mu je bolan izraz.

- Ne, ujače. Ma samo tražim hranu za mačke uličarke - govori on odmahujući glavom.

Mlađi muškarac novinaru CNN-a pokazuje šta je pronašao u kontejneru da prehrani suprugu i ćerkicu.

- Evo, zelena salata, baciću ove spoljne listove, očistiću je, valjda je unutrašnjost još dobra, to ću odneti kući - govori tiho dok u ruci drži salatu koju je radnik obližnjeg dućana malo pre bacio u kontejner.

Mnogi muslimani nisu imali šta da iznesu na sto za iftar Foto: Ivana Nikolić

- Evo, limun još može, oljuštiću koru, pomorandža je trula, ne smem... potrovaćemo se - kaže mladić.

Nekada je radio kao konobar, sve dok pandemija nije dodatno pogoršala krizu u Libanu i naterala vlasnike ugostiteljskih objekata da stave katanac na bravu.

Ahmed je uspeo da pronađe ostatke hleba, a njegov rođak Ali (11) flašicu dopola popijenog soka. Sve to su spakovali u kesu i poneli kući da imaju šta da pojedu kada prođe vreme posta.

Za to vreme Hadija u svom domu pripremala je ono malo što je nakupila za večeru koju će poslužiti poslednjeg dan posta, uoči velikog praznika Bajrama.

- Nikad nismo živeli u izobilju. Novca je uvek falilo. Čak smo živeli i u lošijim stanovima od ovog, ali nikada do sada nismo razmišljali kako da prehranimo decu - kaže Hadija.

(Telegraf.rs)