Ovo je najopasnije mesto na svetu: Između Kine i SAD bi mogao da izbije rat zbog njega

Foto: Shutterstock

Test prvorazredne inteligencije je da budeš sposoban da držiš dve suprotstavljene ideje u svom umu u isto vreme i svejedno možeš da funkcionišeš, napisao je jednom veliki američki književnik F. Skot Ficdžerald. Upravo takvo strateško održavanje dvosmislenosti na visokom nivou decenijama je sačuvalo mir između Amerike i Kine koji bi inače mogao da izbije oko ostrva udaljenog 160 kilometara od kineske obale, piše The Economist.

Preporučujemo

To ostrvo je, naravno, Tajvan, koji sebe smatra, a i funkcioniše kao nezavisna, demokratska republika. Uostalom, njegovo službeno ime je Republika Kina, što je ostavština iz vremena njegovog otcepljenja od ostatka Kine nakon Drugog svetskog rata, kad je Komunistička partija preuzela vlast u gotovo celoj Kini.

Amerika 70 godina ne priznaje nezavisnost Tajvana, ali je u praksi osigurava

Ipak, Tajvan nije međunarodno priznat, a Kina ga formalno smatra svojom odmetnutom 23. provincijom te insistira na tome da se, pre ili kasnije, mora vratiti pod njen suverenitet. Kineski predsednik Si Đinping, pod kojim je Kina zauzela mnogo agresivniju pozu na svetskoj pozornici nego ranije, obećao je da Tajvan nikad neće postati službeno nezavistan, pa i pod cenu prisilnog vraćanja ostrva pod vlast Pekinga.

Stoga se SAD boji da neće više moći da odvraća Kinu od nasilnog zauzimanja Tajvana, kao što je to poslednjih 70 godina uspešno radio, kombinacijom proračunate diplomatije i vojne nadmoći. Naime, Kina sve vreme, otkad je gubitnička nacionalistička strana u građanskom ratu našla utočište na Tajvanu 1949., insistira na tome da postoji samo jedna Kina i da Tajvan nije prava država. SAD se službeno sve vreme slaže s doktrinom "jedne Kine", dok u praksi osigurava opstanak druge Kine, odnosno Tajvana, štiteći ga od kineske agresije.

No da se situacija dramatično menja, potvrdio je i admiral Fil Dejvidson, aktuelni zapovednik indo-pacifičkog zapovedništva, kad je na saslušanju u martu u Kongresu upozorio da bi se kineska invazija na Tajvan mogla dogoditi "u sledećih deset godina, ustvari u sledećih šest godina".

I američka vojska je ranije ovog meseca upozorila da Kina verovatno ubrzava svoj plan za preuzimanje kontrole nad Tajvanom.

Peking otvoreno zapretio: Nezavisnot Tajvana znači rat

A i Peking je nedavno zapretio ratom, potpuno otvoreno i direktno.

- Ovo je dostojanstveni odgovor na spoljno uplitanje i provokacije snaga "tajvanske nezavisnosti". Upozoravamo te elemente za "tajvansku nezavisnost" - oni koji se igraju vatrom sami će se opeći, a nezavisnost Tajvana znači rat" - zapretio je kineski portparol ministarstva obrane Vu Kian krajem januara, govoreći o vojnim aktivnostima svoje Kine u neposrednoj blizini Tajvana.

Kineski vojni avioni sad već mesecima redovno upadaju u tajvansku vazdušnu zonu, zbog čega je Tajpej više puta protestovao, naravno, uzalud. U martu je čak 20 kineskih vojnih aviona uletelo u tajvansku samodeklarisanu identifikacijsku zonu vazdušne odbrane (ADIZ), što je dosad najviši broj ove godine, prema tajvanskom ministarstvu. Početkom aprila je još 15 kineskih aviona, uključujući 12 mlaznjaka, ušlo u taj prostor, zbog čega je Tajvan poslao jedan svoj avion kako bi presreo kineske avione i upozorio ih da se udalje.

Foto: Pixabay

Američka savezna avijacijska administracija definiše ADIZ kao "obeleženo područje vazdušnog prostora iznad kopna ili vode unutar kojeg zemlja zahteva hitnu i pozitivnu identifikaciju, podatke o lokaciji i kontrolu vazdušnog saobraćaja letelice u interesu nacionalne sigurnosti zemlje."

Redovni upadi kineskih aviona u tajvansku zonu vazdušne odbrane

Kineski vojni avioni izveli su rekordnih 380 upada u tu zonu prošle godine, prema tajvanskim službenicima, a njihov trust mozgova, tzv. think-tank, povezan s vojskom, upozorio je da su napetosti sada na najvišem nivou od sredine 1990-ih.

Peking je, po mišljenju analitičara, sve više zabrinut da vlasti u Tajpeju pripremaju službeno proglašenje nezavisnosti te da ovim pretećim vojnim aktivnostima žele da odvrate tajvansku predsednicu Caj Ingven od poteza u tom smeru. Peking je izbor Caj, koja dolazi iz stranke koja se zalaže za nezavisnost, za predsednicu 2016. shvatio kao veliku provokaciju, zbog čega je prekinuo sve diplomatske i kooperativne kanale i počeo vršiti sve veći pritisak na Tajvan, prenosi Index.hr.

Caj pak tvrdi da Tajvan već jeste nezavisna zemlja i da nikakva formalna deklaracija nezavisnosti nije potrebna. No to bi onda, u skladu s kineskim načelom "nezavisnost znači rat", značilo da su uslovi za takav rat već ostvareni i da on može uslediti kad god to Si Đinpig i njegova Komunistička partija Kine odluče.

Da Tajvan ove provokacije itekako shvata kao mogući uvod u invaziju, potvrdio je i tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu, poručujući da će se njegova zemlja u slučaju kineskog napada boriti do kraja.

Tajvanski TSMC je glavni proizvođač mikročipova, rat bi doveo do svetske nestašice

- Mi smo se voljni braniti, u to nema sumnje. Mi ćemo ratovati ako moramo ratovati, a ako se trebamo braniti do poslednjeg dana, onda ćemo se braniti do poslednjeg dana - izjavio je Vu.

Takav bi rat, naravno, bio katastrofalan - i to ne samo zbog krvoprolića na Tajvanu, koji bi verovatno pružao otpor daleko većim kineskim snagama do samog kraja, ili zbog rizika eskalacija sukoba između dveju nuklearnih sila, SAD-a i Kine. Rat bi mogao da dovede i do i ekonomske katastrofe s globalnim posledicama, čak i kad bi crni scenario svetskog rata bio izbegnut.

Naime, Tajvan je svetski lider u industriji poluvodiča od kojih se rade mikročipovi. Tajvanska firma TSMC proizvodi čak 84% najnaprednije vrste mikročipova, kakve koriste tehnološki giganti od Applea, Huaweija i Samsunga do Intela i AMD-a. Da proizvodnja u TSMC-u stane, a logično je da bi je rat zaustavio, a možda i onesposobio na duže vreme, globalna elektronska industrija bila bi paralizovana. A konkurencija ne bi mogla tek tako da zameni TSMC jer je tehnologija i tzv. know-how ove tajvanske firme decenbijama ispred ostalih, po procenama analitičara.

Ta bi nestašica samo produbila postojeću nestašicu uzrokovanu pandemijom, trgovinskim ratom SAD-a i Kine i neravnotežom između sve veće potražnje i ponude koju osigurava samo nekoliko svetskih proizvođača. Zbog te nestašice proizvođači računara, konzola, grafičkih kartica, pametnih telefona, ali i automobila imaju poslednjih meseci velikih problema s isporukom.

Američka odbrana Tajvana znači svetski rat, njen izostanak znači dominaciju Kine

Otvoreni rat između Kine i Amerike, u slučaju da interveniše u odbranu svog saveznika Tajvana, imao bi nesagledive posledice. No i izostanak američke vojne intervencije - Vašington i Tajpej nisu na to primorani nikakvim službenim sporazumom, kao što bi bili u slučaju napada na druge članice NATO-saveza - imao bi ozbiljne posledice. Kad američka sedma flota, smeštena na Pacifiku, ne bi došla u pomoć Tajvanu, Kina bi praktično preko noći zapečatila status glavne vojne sile u Aziji.

Američki saveznici, uključujući one u istočnoj Aziji - Japan, Južnu Koreju, Filipine i druge - znali bi da ne mogu da računaju na zaštitu Amerike u slučaju da se nađu pod napadom jače sile i morali bi da se prilagode toj novoj geopolitičkoj stvarnosti. Takozvani Pax Americana (Američki mir), kovanica nastala po uzoru na Pax Romana, koja označava razdoblje relativnog mira između svetskih sila zbog vojne, političke i ekonomske nadmoći SAD-a, bio bi završen. Narativ Komunističke partije Kine o dekadentnom Zapadu koji propada i superiornosti kineskog sistema dobio bi svoju potvrdu.

- Naša predanost Tajvanu je čvrsta kao kamen. Naravno, sa zabrinutošću primećujemo kontinuiran uzorak napora i pokušaja Narodne Republike Kine da zastraši regiju, uključujući u kontekstu Tajvana - poručio je s druge strane portparol američkog Stejt Departmenta Ned Prajs.

Još je znakovitije ono što je zatim dodao: "SAD zadržava kapacitet da se odupre bilo kakvom pribegavanju sili ili drugim oblicima prisile koji bi ugrozili sigurnost ili društveni i ekonomski sistem naroda Tajvana."

Kina drastično povećala ulaganje u vojsku, izgradila najveću mornaricu na svetu

Kina je, podsetimo, pod Sijem višestruko povećala ulaganje u svoje oružane snage, a, prema nedavnoj analizi CNN-a, već je postala prva pomorska sila sveta.

- Borbena snaga kineske mornarice utrostručila se u samo 20 godina - zaključila je američka mornarica u svom izveštaju prošle godine.

Iako Kina insistira na tome da je njena vojska, pa tako i mornarica, odbrambena, u isto vreme gradi nosače aviona, amfibijska jurišna plovila, snažne razarače i krstarice pogodne za operacije daleko od Kine, što se podudara s njenim teritorijalnim pretenzijama na 3,3 miliona kvadratnih kilometara Južnog kineskog mora.

Samo u poslednjih pet godina Kina je porinula 90 velikih ratnih brodova i podmornica, četiri do pet puta više nego što ih Amerika ima na zapadnom Pacifiku, piše The Economist. Kina svake godine izgradi preko stotinu naprednih borbenih lovaca. Ima više nego dovoljno preciznih balističkih projektila kojima može gađati Tajvan, a počela je razvijati i svemirsko oružje, koje pomalo iz domene naučne fantastike prelazi u stvarnost. Možda i najvažnije, razvila je kapacitete za potapanje američkih brodova, neutralizovanje kritičnih sistema za nadzor bojišta, pa čak i ugrožavanje američkih baza daleko od Tajvana.

Foto: Tanjug/AP

Amerika počela da gubi u simulaciji kineske invazije

U američkim ratnim igrama, odnosno simulacijama kineskog napada na Tajvan i američke odbrane tog ostrva, SAD je počeo redovno da gubi, što se nikad pre nije događalo. Neki američki analitičari smatraju da će ova novostečena superiornost na "domaćem terenu" podstaći Kinu da pokrene invaziju naprosto zato što veruje da će pobediti. U isto vreme, Kinezi uporno tvrde, a možda i sami u to veruju, da Amerika želi nestabilnost, a možda i rat oko Tajvana, Hongkonga i Južnog kineskog mora, kako bi suzbila rast Kine kao svetske sile.

U svakom slučaju, jasno je da su odnosi Pekinga i Tajpeja ušli u novu, najopasniju fazu od kraja Drugog svetskog rata i da je Tajvan postao najopasnije mesto na svetu.

Kina može puno toga da izgubi ratom

Međutim, još ima određenog prostora za optimizam među sve sumornijim prognozama. Kineska komunistička partija, uprkos sve izraženijem nacionalizmu i globalnim ambicijama, i dalje predstavlja Kinu kao miroljubivu velesilu, a sebe kao stranku koja je Kini donela prosperitet, stabilnost i mesto za globalnim stolom. Sve bi to bilo ugroženo invazijom na Tajvan, čak i kad bi bila uspešna. A i uspešna okupacija može sa sobom doneti godine, pa čak i decenije gerilskog otpora i nesigurnosti za okupacijske snage na ostrvu.

Stoga je logično postaviti pitanje zašto bi Si to sve rizikovao nesigurnim ratom. Pa ipak, niko na Zapadu ne zna šta Si zaista misli i kakvu će odluku doneti, ako je već nije doneo. Amerika će stoga, piše The Economist, morati pažljivo da balansira između vraćanja vojne superiornosti u Tajvanskom tesnacu, koja bi odvratila Peking od invazije, i preterano agresivnih manevara, koji bi opet mogli da isprovociraju kinesku ofanzivu.

Ratoborni političari u Pekingu i u Vašingtonu uvek će moći da proglase dvosmislenost za slabost i tražiti čvrstu, nedvosmislenu pozu. Ali u ovoj geopolitičkoj pat-poziciji nema jasnih rešenja, a dvosmislenost i status quo svakako se čine boljima od alternative.

(Telegraf.rs)