Pre 10 godina ubijen je ozloglašeni terorista Osama Bin Laden: Zašto je njegovo telo bačeno u more?

Foto: Profimedia/Zuma Press

Osama Bin Laden bio je vođa terorističke organizacije Al Kaida, najtraženiji čovek na svetu koji je ubijen na današnji dan pre 10 godina. 

Preporučujemo

Osama Bin Laden ubijen je 2. maja 2011. godine u napadu američkih specijalnih snaga na kompleks koji je oko 60 kilometara udaljen od Islamabada, glavnog grada Pakistana. Potraga za njim trajala je više od 10 godina zbog organizovanja nekoliko terorističkih napada koje je njegova organizacija izvršila tokom 90-ih i 2000-ih godina.

Bin Laden je preuzeo vođstvo nad Al Kaidom 1989. godine, kada je ubijen njegov mentor Abdulah Azam.

- Obama mi je lično rekao da je šeik Abdulah bio naš čuvar, a da smo svi mi u njegovoj senci. Posle smrti Abdulaha, njegova uloga je postala još veća - rekao je Abu Akram, bivši arapski borac u Avganistanu.

On je tokom života održao samo jednu konferenciju za novinare, na kojoj je objavio rat Americi. Optužio ih je da su oskrnavili "sveto arapsko tlo".

Veliki bes naroda navukao je posle terorističkog napada u Njujorku 11. septembra 2001. godine. Al Kaida je tada otela četiri američka aviona. Dva su udarila u Svetski trgovinski centar u Njujorku, po jedan u svaki soliter u razmaku od dvadesetak minuta. Treći avion udario je u Pentagon, glavno sedište Ministarstva odbrane SAD u Vašingtonu. Četvrti avion se srušio u ruralnom delu Pensilvanije 130 kilometara istočno od Pitsburga nakon što su putnici pružili otpor otmičarima. U ovim napadima tragično je nastradalo 3.000 ljudi.

Nakon napada svetski lideri su shvatili da teroristi predstavljaju veliku opasnost, a građani širom sveta bojali su se novih napada. Amerika je bila potresena napadom i vođa Al Kaide Osama Bin Laden postao je najtraženiji svetski zločinac, a Al Kaida najveća teroristička organizacija na svetu.

Foto: Tanjug/AP

Život u Abotabadu

On se skrivao sa porodicom nakon napada nekoliko godina, najviše po Pakistanu. Veruje se da je boravio u pograničnom gradu Pešavaru i ruralnoj dolini Svat. Posle nekoliko godina, njegovi najbliži saradnici su zaključili da je pravo vreme da se lider ustali na jednom mestu i izabran je grad Abotabad u kom su kupili plac veličine jednog hektara i rešili da naprave kuću.

Kuća koju su sagradili imala je dva sprata i bila je ograđena velikim betonskim zidovima koji su bili obloženi bodljikavom žicom. Rezidencija je uređena tako da bude što samostalnija i izolovanija od ostatka sveta. Osama u okviru svog imanja nije posedovao ni internet ni televizor, sadili su voće i povrće, gajili životinje, a smeće nisu izbacivali već su ga spaljivali na posebnom mestu.

Iako je Osama bin Laden bio protiv zapadnjačke politike, prema rečima lokalaca, voleo je zapadnjačke proizvode. Lokalni prodavci su ispričali medijima da su članovi porodice, a najčešće njegovi kuriri, u kupovinu dolazili ne samo po velike količine hleba, već su često pazarili koka kolu, slatkiše i pepsi. Nakon pretresa njegove kuće u kompjuteru su pronađeni Diznijevi crtaći i video igre.

U kući je lider terorista živeo sa svojim ženama, decom, kao i sa nekoliko najbližih saradnika. Vremenom je svima zasmetala izolovanost, čak i samom Bin Ladenu jer je tražio od saradnika da mu nabave ogroman šešir pomoću kog bi neometano mogao da se prošeta po kraju kada padne mrak, piše History.

Ubistvo

Jedan od pripadnika specijalne američke vojne jedinice "Foke" ispričao je u svojoj knjizi kako je izgledalo ubistvo Osame Bin Ladena. Met Bisonet, za koga se veruje da je ubio lidera Al Kaide, ispričao je da su napad na njegovu tvrđavu izveli sa nekoliko helikoptera.

Prema Bisonetovim rečima, operacija je zamišljena tako da se specijalci spuste iz helikoptera i potom ubiju vođu Al Kaide, ali se sve zakomplikovalo kada se helikopter, u kojem je bio i Bisonet, srušio u dvorištu kuće u kojoj se Bin Laden skrivao.

Drugi helikopter, koji je trebalo da spusti na krov kuće, ipak se prizemljio izvan dvorišta kada su piloti videli da se prva letelica srušila. U dvorište su ih zatim pustili vojnici iz prvog helikoptera.

Tadašnji predsednik SAD Barak Obama, potpredsednik Bajden, državna sekretarka Hilari Klinton i članovi nacionalnog bezbednosnog tima u Beloj kući dobijaju obaveštenja o misiji protiv Osame bin Ladena, 1. maj 2011. godine, Vašingtonu Foto: Tanjug/AP

Buka koju su helikopteri napravili probudila je Bin Ladena i njegove kurire, a jedan od njih, Ahmed Al-Kuvajti, počeo je da puca na marince. U trenutku kada se se spremali da uzvrate vatru, na vratima se pojavila Al-Kuvajtijeva žena s decom i bebom u naručju. Žena je rekla da je njen muž ubijen, a čim je video par nogu kako leži na zemlji pored nje, Bisonet je krenuo ka delu zgrade u kojem se nalazio Bin Laden.

"Foke" su zatim krenule ka drugom spratu, gde su eksplozivom razneli metalna vrata koja su delila taj deo kuće od prizemlja. Odmah zatim upucali su čoveka za kojeg se ispostavilo da je bio Kalid, jedan od sinova Osame bin Ledena, koji nije pucao u samoodbrani.

U trenucima dok se približavao trećem nivou kuće, Bisonet kaže da je čuo korake i zvuk punjenja puške. Tada je usledio i rafal. Bisonet je pucao prema čoveku koji je virio iza vrata, a odmah nakon rafala on se povukao.

Specijalci su utrčali u prostoriju i tamo zatekli dve žene kako plaču nad telom mrtvog muškarca. Prema njegovim rečima, muškarac je upucan u desnu stranu glave.

On i još jedan njegov kolega ispalili su mu još nekoliko metaka u grudi dok nije prestao da diše. Najmanje troje njegove dece prisustvovalo je ubistvu.

- Mislim da je ovo naš dečko - rekao je jedan od članova ekspedicije, kojeg Bisonet oslovljava sa Toma.

Sahrana Bin Ladena

Nakon što je utvrđeno da je ubijeni čovek Osama Bin Laden, vojnici su njegovo telo preneli na brod i sahranili ga u Severnom Arapskom moru. Opravdanja zvaničnika zašto je tako učinjeno bila su oprečna. Prvo je bilo da su se bojali da će, ukoliko lidera tada najjače terorističke grupe sahranje na kopnu, mnogi Osamini sledbenici od njegovog groba napraviti sveto mesto, na kom će se okupljati.

Prema drugoj verziji, "jedna zemlja" nije želela da dozvoli da se telo Osame sahrani na njihovoj zemlji. Spekulisalo se da je ta zemlja Saudijska Arabija, gde je Osama bin Laden rođen.

Tada je doneta odluka da bude sahranjen u moru. Vojnici su, kako je navedeno, ispoštovali islamske običaje koji nalažu da se preminula osoba mora okupati, umotati u belu plahtu i sahraniti 24 sata nakon smrti.

Iako je poslednji ispraćaj bin Ladenu upriličen na nosaču aviona koji broji na hiljade članova posade, samoj sahrani je prisustvovalo svega nekoliko ljudi. Jedva da je desetak ljudi uopšte i znalo da je sahrana u toku.

U trenutku kada je ubijen Osama Bin Laden je imao 54 godine, iza sebe je ostavio tri žene, a procenjuje se da je imao između 20 i 26 dece.

Barak Obama je odbio da objavi fotografije ubijenog lidera Al Kaide i tako spreči spekulacije da je Osama bin Laden i dalje živ.

(Telegraf.rs)