100 dana Bajdenovog mandata: "Amerika ponovo kreće napred"

Amerika ponovo kreće napred, poručio je američki predsednik Džozef Bajden u obraćanju članovima Senata i Predstavnickog doma američkog Kongresa povodom prvih 100 dana njegovog mandata.

Bajden je primetio i da se nijedan dosadašnji američki predsednik nije obraćao u, kako ih je označio, istorijskim okolnostima u kojima su dve žene - potpredsednica Kamala Haris i predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi, predstavnice demokrata, sedele iza njega tokom obraćanja.

- Gospodo predsedavajuća i gospodo potpredsednice, nijedan predsednik nikad nije izgovorio te reči na ovom podijumu. Bilo je krajnje vreme - rekao je Bajden u sredu, a preneo Glas Amerike.

Poručio je da su SAD u usponu i da su izabrale nadu - nasuprot straha.

- Amerika je bila u požaru kada sam stupio na dužnost pre stotinu dana. Usvojili smo ekonomski plan i već vidimo rezultate koji utiču na oporavak zemlje - dodao je Bajden.

Prema njegovim recima 90 procenata americkih građana živi na manje od osam kilometara od punktova za vakcinaciju protiv kovida.

- Vakcinišite se. Uzmite vakcinu. Dostupne su - porucio je američki predsednik u obracanju, dodavši da će u prvih sto dana njegovog mandata biti dato 220 miliona vakcina.

Istakao je da je reakcija države na pandemiju korona virusa, uključujući i vakcinaciju bio jedan od najvecih logističkih dostignuća u Americi.

Takođe, američki predsednik je ukazao da se SAD sa Kinom i drugim zemljama takmiče da, kako je rekao, osvoje 21. vek.

- Plan za spas Amerike omogućiće nam da prepolovimo broj dece koja žive u siromaštvu tokom 2021. U tom procesu otvoreno je 1,3 miliona radnih mesta u roku od 100 dana. Više radnih mesta nego u prvih sto dana mandata bilo kog predsednika - istakao je Bajden.

Takođe, državni plan o zapošljavanju, koji je ranije predložio, označio je najvažnijim još od Drugog svetskog rata.

- Iskoristićemo ga da zamenimo 100 odsto cevi širom zemlje kako bi svi građani imali ispravnu pijaću vodu - rekao je Bajden.

On se založio da SAD preuzmu primat u proizvodnji električnih automobila, turbina i baterija - koje ne zagaduju životnu sredinu.

- Nema razloga da se delovi za turbine proizvode u Pekingu, a ne u Pitsburgu - rekao je američki predsednik, navodeći da je potpredsednica Haris predvoditi inicijative za otvaranje novih radnih mesta.

Izneo je podatak da je 20 miliona američkih građana ostalo bez posla za vreme pandemije Kovida 19 - dok je 650 milijardera prihodovalo ukupno bilion dolara.

- Prelivanje u ekonomiji nikada nije dalo rezultate. Potrebno je da je izgradimo od kraja prema sredini - podvukao je Bajden.

Američki predsednik je rekao da je kineskom predsedniku Si Ðinpingu rekao da će, kako se izrazio, svestrano, braniti američke interese - uključujući globalnu ekonomiju.

- Rekao sam mu i da ćemo zadržati snažno vojno prisustvo u području Pacifika - kao što to činimo sa Severnoatlantskom alijansom u Evropi. Ne da da bismo započeli sukob - već da bismo ga sprečili - ukazao je američki predsednik.

Govoreći o Rusiji - precizirao je da je direktno i proporcionalno odgovorio na pokušaje Rusije da se meša u izbore održane 2020. kao i sajber-napade počinjene u Americi.

Osvrnuo se i na odluku o povlačenju američkih trupa iz Avganistana rekavši da će se SAD nastaviti da budu obazrive povodom terorističkih pretnjama, ma odakle one dolazile.

U vezi sa problemom oružanog nasilja u SAD, kojim su poslednjih dana bili pogođene države Džordžija i Kolorado, Bajden je istakao da je potrebno primeniti striktnije zakone.

Zatražio je od republikanaca u Senatu da se pridruže demokratama kako bi se sanirali nedostaci u zakonu koji otežavaju temeljnije provere korisnika naoružanja i razornije municije.

- Učiniću sve što je u mojoj moći da zaštitim građane od pandemije i oružanog nasilja. Ali potrebno je i da Kongres deluje - rekao je Bajden.

Takođe, od Kongresa je zatražio da usvoji zakone kojima se reguliše policijsko postupanje do prve godišnjice smrti Džordža Flojda, koji je u maju preminuo tokom privođenja, za šta je nedavno osuden bivši policajac iz Mineapolisa Derek Šovin.

(Telegraf.rs)