Trudna ubila 7 članova svoje porodice: Osuđena na vešanje, da li će je sin spasiti smrti?

Šabnam (u sredini) nakon hapšenja u policiji Foto: Police

Komšije je u dva sata posle ponoći probudio plač žene i dozivanje u pomoć u selu u severnoj indijskoj državi Utar Pradeš. Izašli su iz svojih domova i zatekli stravičnu scenu masovnog ubistva.

Preporučujemo

Jedan od prvih koji je stigao u porodičnu kuću 15. aprila 2008. godine bio je Latif Ulja Kan, koji je zatekao seljanku Šabnam kako bez svesti leži na podu blizu svog oca, Šaukata Alija, čiji je vrat isečen. Tela njena dva brata, majke, snajke i 14-godišnjeg bratanca ležala su gotovo obezglavljena u sobi punoj krvi, piše u sudskim dokumentima. Njen mali bratanac, za kog će se kasnije otkriti da je zadavljen na smrt, izgledao je kao da spava između tela roditelja.

Slučaj je završio na naslovnicama - ne samo da je Šabnam ubila sedam članova svoje porodice, uključujući i 10-mesečnog bratanca, već je u to vreme bila u osmoj nedelji trudnoće. Šabnam i njen ljubavnik Salim proglašeni su krivima za ubistva i osuđeni na vešanje, prenosi CNN.

Ukoliko bude pogubljena, Šabnam će biti prva žena kojoj je u Indiji izrečena smrtna kazna od 1955. godine.

Dok se čeka izvršenje kazne, njen pravni tim pokušava da je zaustavi, tvrdeći da je i ona žrtva. Advokatica Šreja Rastogi kaže da je njena klijentkinja, koja nikada nije priznala zločin, žrtva patrijarhalnog društva koje kastu stavlja iznad svega.

Pored ljudi koji su umrli te noći, zločin para napravio je još jednu žrtvu, njihovog sina Bitua (nije njegovo pravo ime), kog je Šabnam podigla u zatvoru pre nego što ga se odrekla. Bitu, koji sada ima 12 godina, apeluje na predsednika Indije Rama Nata Kovinda, da pokaže milost prema njegovoj majci.

Zašto su izvršili masovno ubistvo?

Šabnam i Salim su bili mladi ljubavnici koji su živeli u istom selu, ali njihove porodice nisu odobravale njihovu vezu. Šabnam, koja je imala 22 godine u vreme zločina, bila je učiteljica iz zajednice Saifi. Salim, tada 24, bio je nezaposleni pripadnik kaste Patan. Iako su indijske kaste često povezane s hinduističkom zajednicom, slične socijalne hijerarhije postoje među muslimanskim porodicama na temelju njihovih istorijskih zanimanja ili dela arapskog sveta iz kog potiču. Porodice često vrše pritisak na decu da sklapaju brakove u vlastitim zajednicama. Ako to ne učine, može da dođe do nasilja i u ekstremnim slučajevima do ubistva zbog zaštite časti, kad se najbliži rođaci ubijaju zbog sramoćenja porodice.

Pre ubistava, Lal Mohamad, otac ubijene snajke Šabnam, Anjum, obavestio je policiju o njihovoj vezi.

- Šabnam ide u pogrešnom pravcu, želi da se uda za Salima i atmosfera kod kuće je veoma napeta - prisetio se Mohamad reči svoje ćerke na suđenju.

I njen kolega iz škole rekao je da je Šabnam želela da se uda za Salima, ali da se porodica protivila tome. Salim je često odlazio u njenu kuću kako bi je video, ali se to njenom ocu nije sviđalo, zbog čega ju je tukao, rekao je njen rođak na suđenju.

Međutim, postojalo je nešto što njena porodica nije znala, rečeno je na sudu. Šabnam je već bila trudna i nosila je Salimovo dete.

U svojoj presudi, sudija okružnog suda Husaini primetio je da meštani "ne bi mogli da prihvate "haram" (vanbračni) akt", govoreći o njihovom nerođenom detetu. Međutim, sudija je rekao da par imao i druge mogućnosti da pobegne iz "konzervativnog društva", osim ubistva sedam ljudi.

Nije poznato da li je Šabnam znala da je u osmoj nedelji trudnoće u vreme ubistava. Međutim, tužioci su rekli da je znala i da je to delimično motivisalo ubistva. Rekli su da je želela da ubije porodicu kako bi mogla da živi na miru sa Salimom i njihovim detetom.

Njena advokatica Rastogi rekla je da su tužioci malo šta uradili da bi dokazali tu teoriju i tvrdi da je saznala da je trudna tek nakon hapšenja, tokom medicinskog pregleda.

Masakr je počeo uz šoljicu čaja

Šabnam je 14. aprila 2008. godine u čaj članova porodice stavila sedativ koji je Salim kupio uz pomoć prodavca voća, rečeno je na sudu. A onda, dok je porodica spavala, Šabnam je pozvala Salima, koji je došao sa sekirom.

- Šabnam je držala glave jednom po jednom dok sam im ja presekao grla i ubio ih - priznao je Salim dan nakon ubistava Bilalu Ahmadu, prodavcu čaja koji je imao veze sa šefom okružne policije. Salim se nadao da će mu Ahmadove veze pomoći da izbegne kaznu, smatrao je sud. Umesto toga Ahmad je sve rekao policiji, a onda na sudu ispričao šta mu je rekao.

- Pogrešio sam, zaljubljen sam u Šabnam, devojku iz mog sela, a i ona voli mene. Zavetovali smo se da ćemo da živimo i umremo zajedno. Ne možemo da živimo jedno bez drugog. Zbog toga ju je porodica pretukla i rekla da joj neće dopustiti da se uda za mene - ispričao je na sudu.

Šabnam i Salim su se u sudnici okrenuli jedno protiv drugog. Šabnam je tvrdila da je Salim sam ubio sve, dok je on rekao da je ona pila vino i pozvala ga nakon što je ubila porodicu, pitajući ga da se reši dokaza.

Sud ih je proglasio krivima i osudio ih na smrt vešanjem.

Porođaj iza rešetaka

Njihov sin Bitu rođen je u zatvoru u decembru 2008. godine, osam meseci nakon ubistava. Šabnam ga je podigla u ženskom zatvoru, gde je delila ćelije sa drugim zatvorenicama. Druga deca su dolazila i odlazila, njihove majke su oslobođene, ali je Bitu ostao, čekajući dan kada će da napuni šest godina i bude poslat da živi sa nekim izvan zatvora, prema pravilima u Indiji.

Usman Saifi, bivši kolega Šabnam, ponudi je da prihvati Bitua kada napuni šest. To se i dogodilo 2015. godine, kada su Saifi i njegova žena uzeli starateljstvo nad detetom i podižu ga kao svoje dete.

Međutim, njegov život nije lak, stalno je u centru pažnje medija i bori se sa time što je dete ubica.

Zbog dobrobiti Bitua, Saifi i njegova žena pridružili su se borbi da se Šabnam ukine smrtna kazna.

Nalozi za izvršenje kazne izdati su u maju 2015. godine, a prema indijskom zakonu, moraju biti izdati najmanje dve nedelje pre pogubljenja. Međutim, kasnije su opozvani nakon pravnih akcija Projekta 39A, kolektiva koji se protivi smrtnoj kazni u Indiji. Sud je utvrdio da su nalozi izdati u žurbi jer su zatvorenici još uvek imali pravne lekove koji nisu iscrpljeni.

Međutim, još uvek postoji rizik od izdavanja novih naloga iz izvršenja. U februaru ove godine advokati su podneli molbu za pomilovanje guverneru države Utar Pradeš, kao predstavniku predsednika, te samom predsedniku Indije.

Smrtna kazna za Šabnam ponovo se našla na naslovnicama u februaru, nakon što je jedan od poslednjih preostalih izvršitelja kazne vešanja u Indiji posetio zatvor Matura, jedini u zemlji koji ima vešala za žene. To je podstaklo nagađanja da se približava datum pogubljenja Šabnam.

- Popravljamo vešala i osiguravamo da je sve u ispravnom stanju, ali ne možemo da učinimo ništa dok se ne izda nalog za izvršenje presude. Kad dobijemo datum, možemo da naručimo užad - rekao je Akileš Kumar, zamenik generalnog inspektora zatvora u Utar Pradešu.

U međuvremenu direktor zatvora Matura potvrđuje da je izvršitelj Pavan Kumar, koji je obesio četiri osuđenika u slučaju silovanja u Nju Delhiju 2012. godine, u februaru posetio zatvor kako bi pregledao žensku vešaonicu.

- Bio je ovde... Ako je nešto u mojoj nadležnosti, moja je dužnost da osiguram da je u najboljem stanju, pa ako smatram da možda postoji nešto što treba popraviti, moram da nazovem stručnjaka da to pregleda - rekao je direktor zatvora.

Aktivisti kampanje za ukidanje smrtne kazne smatraju da bi prvo pogubljenje žene nakon 66 godina bio korak u pogrešnom smeru.

- Šabnam danas čeka smrtnu kaznu, a ako se ona zaista izvrši, to bi potvrdilo da smrtna kazna nesrazmerno pogađa najviše marginalizovane osobe - rekla je aktivistkinja Vrinda Grover.

Saifi zna da vreme ističe. On se plaši za Bitua, ukoliko Šabnam obese.

- Ne samo da više neće biti Šabnam, već će i ovo dete biti izgubljeno, a sa njim i mi. Nemamo drugu decu, on nam je sve - rekao je Saifi.

(Telegraf.rs)