Američki obaveštajci "predviđaju budućnost", i ne izgleda sjajno: Kako će nam biti do 2040?

Foto-Ilustracija: Pixabay

Politička nestabilnost, porast međunarodne konkurencije i mogući sukobi samo su neka od predviđanja Američkog obaveštajnog saveta objavljenih u novom izveštaju na temu kako bi svet mogao da izgleda 2040. godine. 

Preporučujemo

U izveštaju obaveštajca analizirani su ključni trendovi i prikazani mogući scenariji koji nas očekuju u budućnosti i oni koji se bave politikom, ili su u međunarodnoj diplomatiji, baš i neće uživati u ovom izveštaju.

Jedan od prvih rizika na koje upozoravaju jeste politička nestabilnost. U mnogim zemljama, kako se navodi u izveštaju, ljudi su pesimistični po pitanju budućnosti i sve su manje poverljivi prema političkim vođama i institucijama - misle da nisu sposobne ili da ne žele da se bore protiv loših ekonomskih, tehnoloških i demografskih trendova.

- Neusklađenost između sposobnosti vlada i očekivanja javnosti verovatno će se proširiti i dovesti do veće političke nestabilnosti, uključujući i porast populizma unutar političkih sistema. Pojaviće se i novi aktivistički pokreti, a u najgorem slučaju doći će do eskalacije nasilja, pa čak i kolapsa država - navodi se.

Neispunjena očekivanja, koja su posebno uočljiva zbog porasta korisnika društvenih mreža i razvoja tehnologije, mogla bi negativno da utiču na demokratiju, prenosi BBC.

"Gledajući u budućnost, mnoge demokratije će verovatno biti podložne daljoj eroziji, pa čak i kolapsu“, piše u izveštaju, ali se takođe dodaje da će pritisci zbog neispunjenih očekivanja osim na demokratske uticati i na autoritarne države.

Pandemija kao globalni poremećaj

Trenutna pandemija korona virusa u izveštaju je okarakterisana kao "najznačajniji, pojedinačni globalni poremećaj od Drugog svetskog rata", koji je prema njihovim navodima prouzrokovao podele, promene i doveo u pitanje sposobnost vlada da se sa njima bore.

U poslednjem izveštaju iz 2017. godine nije bila isključena mogućnost pojave pandemije, mada je prema proračunima globalna pandemija najavljivana za 2023. godinu.

Autori istraživanja priznaju da nisu očekivali Kovid-19, za koji tvrde da je stvorio nove neizvesnosti u oblastima ekonomije, upravljanja, geopolitike i tehnologije.

Geopolitička konkurencija

Analitičari predviđaju da će intenzitet borbe za globalni uticaj dostići najviši nivo od Hladnog rata tokom naredne dve decenije, zbog slabljenja starog poretka, a među ugroženima su i međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija. Ističu i da bi nevladine organizacije, uključujući i verske grupe, mogle da šire uticaj i nadmeću se sa državama.

"Rizik od sukoba među državama može se povećati, a to će uticati i na korišćenje novog naoružanja", stoji u izveštaju.

Džihadisti će prema njihovim prognozama i dalje postojati, ali stručnjaci upozoravaju da bi ekstremni desničarski i levičarski teroristi, koji promovišu pitanja poput rasizma i anarhizma, mogli da se pojave u Evropi, Latinskoj i Severnoj Americi.

Ove grupe mogle bi da upotrebe tehnologiju poput veštačke inteligencije da bi postale moćnije ili virtuelnu stvarnost za stvaranje virtuelnih kampova za obuku terorista.

Pokušali su da analiziraju i odnos SAD i Kine, i ističu da će on zavisiti od brojnih scenarija - da li će jedna od dve države postati moćnija, kao i da li će se ova dva giganta ravnopravno takmičiti ili će podeliti svet na odvojene celine.

Izveštaj iz 2004. predviđao je pojavu oblika vladavine poput kalifata što se i događa na Bliskom istoku, poput onog koji  je  Islamska država pokušala da stvori u poslednjih desetak godina. Mada u istom izveštaju za 2020. godinu nije predviđena konkurencija Kine i SAD-a koja je danas veoma aktuelna.

Različiti scenariji

Deo izveštaja pod nazivom „renesansa demokratija“ pokazuje da u 2040. neće biti sve tako mračno, barem po Sjedinjene Američke Države i njene saveznike.

Predviđanja pokazuju da će ove zemlje iskoristiti tehnologiju i ekonomski rast kako bi se suočile sa unutrašnjim i spoljašnjim izazovima, dok će Rusija i Kina (uključujući i Hong Kong) jačati demokratiju.

Ali druge prognoze ipak su mračnije. Postoje pretpostavke da se tržišna ekonomija nikada neće oporaviti od pandemije korona virusa. Prema ovom scenariju državne ekonomije će postati potpuno odvojene i funkcionisaće u svetu koji će biti potpuno haotičan, jer će države, korporacije i druge grupe ignorisati postojeća međunarodna pravila i institucije.

Međutim, jedan scenario uspeva da kombinuje pesimizam i optimizam.

Scenario nazvan „Tragedija i mobilizacija“ zamišlja svet koji tokom globalne katastrofe ranih 2030-ih zbog klimatskih promena, gladi, ipak uspeva da dovede do nove globalne koalicije, koju će pokrenuti novi društveni pokreti, koji će se zalagati za rešavanje problema.

Naravno, nijedan od scenarija se možda neće ostvariti ili će se desiti kombinacija svega navedenog pomalo. Međutim, autori kažu da je cilj istraživanja da se ljudi pripreme za niz mogućih dešavanja u budućnosti, čak i ako mnogi od njih izgledaju daleko od idealnih.

(Telegraf.rs)