Neverovatna priča o mladiću koji je u sanduku leteo od Australije do Londona: 5 dana proveo zgrčen

Foto: Shutterstock

Velšanin, koji se spakovao u drvenu kutiju i vazdušnom poštom vratio se kući iz Australije, sada želi da pronađe dvojicu Iraca koji su mu pomogli u neverovatnom putovanju.

Preporučujemo

Brajan Robson iz Kardifa 1965. godine, kada je imao 19 godina, nije bio u mogućnosti da priušti avionske karte iz Melburna za London.

Kako je očajnički želeo da ode kući, uspeo je da se smesti u drveni sanduk uz pomoć dvojice prijatelja Džona i Pola.

Robson (76) sada želi da pronađe prijatelje koji su mu pomogli u tom neverovatnom putovanju.

Robson je zamalo umro u pokušaju da stigne kući, nakon što je putovanje preusmereno preko Los Anđelesa.

Kao tinejdžer Brajan se zaposlio u železnicama u državi Viktorija, preko programa potpomognute imigracije u Australiji, ali je bio duboko nesrećan. Nije mogao tek tako da kupi kartu do kuće jer se obavezao da će dve godine provesti u zemlji.

Njegove putne troškove platila je australijska vlada, a on je morao da plati oko 900 evra da bi ih nadoknadio i finansirao put kući. To je bilo nemoguće sa njegovom mesečnom platom od 35 evra.

Ideja sa sandukom

Tada je došao na ideju da sebe pošalje kući kao avionski prtljag, prenosi BBC.

Dvojica Iraca, Pol i Džon, takođe su radili za kompaniju i bili su dobri prijatelji. Seća se da su zajedno išli u školu u Irskoj, ali se ne seća gde.

Tada su se često viđali i postali su bliski.

Brajanu je bila potrebna njihova pomoć jer je Pol imao pristup pisaćoj mašini, kako bi sredio papire i poslao ga kao teret.

U početku su mislili da je Brajan potpuno poludeo, a njemu je trebalo nedelju dana da ih ubedi da mu pomognu.

- Džon je sve vreme bio uz mene, ali Pol uopšte nije želeo to da uradi - rekao je Brajan.

Prijatelji su se složili da ih neće spominjati ili dovoditi u vezu sa pričom ukoliko bi im to nanelo štete.

Pomogli su mu da uđe u drveni sanduk veličine malog frižidera - doneo je jastuke, baklju, kofer i dve flaše - jednu za vodu, jednu za urin.

Nije mogao da istegne noge niti da se okrene.

"Ova strana gore"

Putovanje je bilo mnogo teže i opasnije nego što je ikad mogao da zamisli.

Trebalo je da leti direktno za London, ali je teret preusmeren mnogo sporijom rutom preko Los Anđelesa.

Brajan je ubrzo shvatio da samo zato što je na sanduku pisalo "ova strana gore", ne znači da je neko obratio pažnju.

Kada je avion prvo sleteo u Sidnej, ostao je da stoji na glavi u kutiji 22 sata, trpeći neverovatne bolove i gubitke svesti.

Međutim, nije odustao. Nakon što je ponovo bio u vazduhu, bio je na putu kući - ali samo ne direktno u Veliku Britaniju.

Foto: Tanjug/AP

"Unutra je telo"

- U kutiji sam bio pet dana i završio sam u prostoru za teret. Mislio sam da sam u Londonu. Pomerio sam ruku kako bih uzeo baklju, ali su mi prsti bili toliko ukočeni da sam je ispustio - prisetio se on.

Nakon toga je čuo kako neko izgovara: "Šta se tamo događa?"

- Tada sam shvatio da muškarci ne pričaju engleskim akcentom, već američkim. Jedan od njih pogledao je kroz rupu na sanduku i našli smo se oko u oko. Skočio je unazad i rekao: "Unutra je telo" - ispričao je Brajan.

A onda su obojica pobegli. Sat vremena kasnije, tu su bili FBI, CIA, obezbeđenje aerodroma, Hitna pomoć.

"Voleo bih da im platim piće"

Brajan je odveden u bolnicu gde se polako oporavio.

Amerikanci nisu podneli tužbu, već su ga umesto toga poslali avionom kući u London, ovoga puta u kabini.

Brajan sada piše knjigu o svojoj neverovatnoj pustolovini "The Crate Escape", koja će biti objavljena krajem meseca.

Sada misli da je ta ideja bila glupost.

- Da moja deca probaju to, ubio bi ih. Ali tada su bila drugačija vremena - rekao je on.

Brajan sada želi da se sretne sa svojim starim prijateljima.

Pisao im je iz Velsa po povratku iz velike avanture, ali nije dobio nikakav odgovor.

- Ako bih ih ponovo sreo, voleo bih samo da kažem da mi je žao što sam ih upleo u ovo i da su mi nedostajali kada sam se vratio. Voleo bih da im platim piće - rekao je Brajan.

(Telegraf.rs)