Da li vakcinisanima treba vratiti prava? Šta otkriva struka, šta kažu nadležni, a šta mediji

Foto: Tanjug/AP

Nemački ministar zdravlja Jens Špan zalaže se da vakcinisani protiv korone dobiju "olakšice" u svakodnevnom životu, to jest da se za njih ukinu neka ograničenja. Špan je u intervjuu za nedeljno izdanje tabloida Bild pomenuo recimo ukidanje obaveze brzih testova ili karantina za vakcinisane.

Preporučujemo

Prema Bildu, osnov za takvu tvrdnju je analiza Instituta Robert Koh u kojoj piše da 15 dana nakon prijema druge doze vakcine vakcinisane osobe predstavljaju manji rizik za prenošenje virusa čak i od osoba koje imaju negativni nalaz sa brzog antigenskog testa.

Frankfurter algemajne cajtung podržava ovaj pristup: "Dugo nije bilo jasno da li potpuno vakcinisani prenose koronu ili ne. Institut Robert Koh sada je potvrdio da je ne prenose - najkasnije 15 dana nakon druge vakcinacije. Time nestaje opravdanje za dalje ograničavanje njihovih osnovnih prava".

- To nije dobročinstvo paternalističke države, već je to pravedno, pošteno i neizbežno. Kada vakcinisanim ljudima više nisu potrebni testovi za ulazak u prodavnice ili odlazak kod frizera, potreban im je dokaz o vakcinaciji koji se ne može falsifikovati. Zato je neophodno da se takva iskaznica dizajnira tokom narednog lokdauna, koji sigurno dolazi. Jer, u narednim nedeljama treba prvo zaustaviti treći talas - piše list, prenosi Deutche Welle.

Komentator lista Zidvest prese je sličnog mišljenja: "Jedan od argumenata protiv više sloboda za vakcinisane je da je to nepravedno prema onima za koje još nema vakcina. Samo: ni virus nije fer. Neki su teško pogođeni, drugi ništa ne primećuju. Neki imaju baš puno posla, drugi skraćeno radno vreme. Pa zar bi oni koji su primili dve vakcine, kojih je iz dana u dan sve više, trebalo da čekaju do jeseni, dok na red ne dođu svi koji žele da se vakcinišu? Ne, moramo da vratimo osnovna prava, čak i ako to funkcioniše samo malo po malo".

List Švebiše cajtung piše: "Svako ima pravo da ne bude vakcinisan. Međutim, sa ovim pravom je povezana obaveza: ograničenja kontakta treba trpeti još duže. To je razumno. I oni koji čekaju na vakcinaciju su u istoj situaciji".

Foto: Tanjug/AP

Štampa se osvrće i na demonstracije protivnika mera protiv epidemije. Prošle subote su opet masovni protesti održani u Štutgartu.

Nirnberger nahrihten oštro kritikuje postupke policije: "Preko 10.000 ljudi šeta gradom, ne drže distancu, vrlo malo njih nosi maske. Šta je sa policijom? Gleda to skrštenih ruku, iz razloga od kojih se čoveku diže kosa na glavi. To nije strategija deeskalacije. Upravo je suprotno - što duže traje ovo vreme, koje je doduše naporno i politički neizvesno, pokret će se iz sedmice u sedmicu radikalizovati. Policija i lokalne samouprave bi morale da nametnu stroga pravila za demonstracije i da ih sprovode".

Berlinski Tagesšpigel komentariše: "Demonstracije izazivaju nezadovoljstvo iz više razloga. One se odobravaju, iako je jasno da gotovo nikada ne ispunjavaju uslove koji im se nameću; one su sve više platforma za teoretičare zavere, agitatore i rasiste, a sve manje mesto protesta protiv korona-politike. A sada takođe i veoma diskredituju policiju".

Pasauer noje prese piše da je razlog oklevanja policije to što bi odlučnom akcijom pokret Kverdenkera, koji organizuje skupove, mogao da ispadne mučenički. Ili da bi mogli da se radikalizuju oni protivnici mera koji su do sada bili umereni. "Ali dešava se obrnuto. Nasilni i licemerno miroljubivi učesnici protesta Kverdenkera diskredituju istinski mirnu i opravdanu kritiku politike".

- Naročito oni koji se dobrim argumentima brane od pojedinačnih mera protiv širenja korone treba da se drže podalje od pokreta Kverdenkera i da se ne izgube u njihovom namerno mutnom pogledu na svet - savetuje ovaj list.

(Telegraf.rs)