Borba za spas poslednje divlje reke na Balkanu i u Evropi: Vlast bi na Vojuši da izgradi 38 brana

Foto: Printscreen/Youtube/Patagonia

Naučnici i zaštitnici životne sredine su saglasni - duž reke Vojuše na jugu Albanije trebalo bi da nastane prvi „divlji“ rečni nacionalni park Evrope. Ali, albanskim vlastima kao da je draže da se grade hidroelektrane, prenose svetski mediji.

Preporučujemo

Kako navodi "Deutsche Welle", čuveni glumac Leonardo di Karpio je pre desetak dana na Tviteru promovisao video proizvođača odeće „Patagonije" i napisao:

- Reka Vojuša, njene vrste i živa bića koja od nje zavise, ugroženi su stalnim uništenjem zbog izgradnje brana - naveo je slavni glumac na toj društvenoj mreži.

Di Kaprio je pozvao ljude da potpišu peticiju #VjosaNationalParkNow, kojom se od Tirane traži da konačno pristane na plan.

Taj kratki film deo je kampanje naučnika i zaštitnika prirode. Cilj je da se čitavo područje Vojuše još pre izbora krajem aprila zakonski proglasi divljim rečnim nacionalnim parkom - što bi bila prva takva oblast u Evropi.

The Vjosa River, its species, and the livelihoods that depend on them are under constant threat of destruction from dams. Watch Vjosa Forever with @Patagonia and sign the petition to ask the Albanian government to support #VjosaNationalParkNow: https://t.co/F8hojt3Xp2— Leonardo DiCaprio (@LeoDiCaprio) March 11, 2021

Reka duga 270 kilometara izvire na severu Grčke i teče kroz kanjone južne Albanije, onda meandrira ostavljajući jedinstvena ostrvca i peščane sprudove, dostiže širinu od dva kilometra pre nego što se kod Valone uliva u Jonsko more.

Kako navodi nemačko udruženje za zaštitu prirode EuroNatur, na Vojuši je planirano 38 brana. Za dve su već potpisani ugovori, ali izgradnja nije počela jer traju sudski procesi. Prošle godine je, posle niza protesta, premijer Edi Rama najavio da će se država povući iz spornih projekata izgradnje hidroelektrana.

Jegulje i bube

- Vojuša je poslednja netaknuta reka Balkana i Evrope - kaže Andrej Šovinc iz međunarodne organizacije „Svetska komisija za zaštićena područja".

- Rukavci ove reke, koji do danas nisu ispresecani hidro-eletrkanama, prenose ekstremno velike količine sedimenata, vode i peska, i tako omogućavaju ekstremno veliku raznovrsnost vrsta i staništa - ističe on za DW.

Do sada je pobrojano 1.175 životinjskih i biljnih vrsta koja obitavaju u ovom rečnom staništu. Čak 39 njih su, kao ugrožene, na crvenoj listi Svetske unije za zaštitu prirode. Recimo evropska jegulja i retke vrste insekata.

Prošle sedmice je Šovinc predstavio nacrt studije koja pokazuje kako bi zaštićena oblast Vojuše mogla da izgleda. Za to ima podršku brojnih organizacija zaštitnika prirode. Čak je i albanski premijer Edi Rama u septembru obećao da će deo Vojuše postati nacionalni park.

No, albanska Vlada je deo Vojuše u decembru proglasila tek za „oblast zaštite prirode", a to nije isto. Olsi Nika iz nevladine organizacije „Eko Albanija" je sa kolegama iz još dvadesetak organizacija zato u februaru tražio da se proglasi pravi nacionalni park, i to duž cele reke.

- Samo tako se može garantovati da ni sledeća vlada neće dopustiti izgradnju brana - kaže Nika za DW.

Sve je politička volja

Šef državne Agencije za zaštićene prirodne oblasti Zamir Dedej je skeptičan.

- Naposletku, politička volja odlučuje o tome da li se neka oblast zbilja štiti ili se samo proglašava zaštićenom - rekao je on.

Time se, kao zvaničnik, izjasnio protiv uspostavljanja nacionalnog parka.

Nika dobro zna da u Albaniji politička moć često biva iznad zakona, upravo kada se radi o prirodi. Recimo, ovog meseca je odobrena izgradnja drugog aerodroma u blizini Valone i to u oblasti zaštite prirode u blizini Vojuše. Nedaleko odatle su važna odmorišta za ptice selice poput flamingosa, divljih patki i roda koje putuju iz Evrope u Afriku.

Poznati nemački biolog Mihael Sukov, nosilac alternativne Nobelove nagrade, u otvorenom pismu pozvao je Tiranu da uspostavi nacionalni park.

- Nacionalni park prema kriterijumima Ujedinjenih nacija je siguran, i može da profitira i od fondova EU - kaže Sukov za DW.

Drugačije je, kaže, ako je nešto tek oblast zaštite prirode – tu onda mogu da se grade brane, putevi i hoteli. Vojuša je, dodaje Sukov, dar za celu Evropu.

- Zato savetujem Vladu: sačuvajte ovaj krajolik za vas, za vaš narod i za Evropu.

(Telegraf.rs)