Siluju ih da im "pročiste krv": U 21. veku u ovoj zemlji se događaju najstrašniji zločini

Foto: Tanjug/AP

U sukobima u Etiopiji ubijeno je, prema pojedinim izveštajima, na hiljade civila, a silovano je na hiljade i hiljade žena. Kako stranim medijima nije odobren ulazak u zemlju, svet ne može ni da sazna kakvi stravični zločini se događaju u ovoj zemlji. Poslednjih nedelja iz regiona Tigraja stižu uznemirujuće vesti - vesti o pokoljima u pravoslavnim manastirima, ubijanju nedužnih civila, brutalnom iživljavanju nad ženama i decom...

Preporučujemo

Prema rečima lekara, većina žena koje leče, pričaju slične priče o tome kako su ih silovali vojnici Etiopije i Eritreje. Žene su rekle da su trupe imale "samoproglašenu misiju odmazde" i da su delovale gotovo potpuno nekažnjeno u regionu, prenosi CNN.

U Hamdajet, miran grad u Sudanu kod granice sa Etiopijom, izbeglo je na hiljade izbeglica iz Tigraja poslednjih meseci. Među njima su i žene koje tvrde da su silovane.

- Gurnuo me je i rekao da mi, ljudi iz Tigraja nemamo istoriju, da nemamo kulturu. Rekao je da može da mi radi šta hoće i da nikog za to nije briga - opisala je jedna žena svog napadača. Kako je rekla novinaru CNN-a, sada je trudna.

"Siluju da bi pročistili krv"

Mnoge žene su rekli da su ih silovali vojnici Amhare, govoreći im da su tu da "etnički očiste Tigraj", tvrdi doktor koji leči u izbegličkom kampu u Hamdajetu.

- Žene koje su silovane kažu da su im svašta pričali dok su ih silovali. Kažu da su radili to da im "promene identitet", da njihovom Tigraju "daju status", da ih siluju da ih očiste, da im "pročiste krv" - priča dr Tedros Tefera i dodaje da je ovo genocid.

Talas izbeglica je zaustavljen otkako su etiopske snage poslednjih dana ojačale granicu, zabrinuvši izbeglice koje se još nadaju ponovnom ujedinjenju sa članovima porodice. Etiopska i eritrejska vlada nisu želele da komentarišu navode da njihove snage sprovode koordiniranu kampanju seksualnog nasilja nad ženama u Tigraju. Veruje se da je više hiljada civila ubijeno u konfliktu.

Već mesecima iz ove zemlje stižu uznemirujuće vesti o brutalnom ubijanju civila i kršenju ljudskih prava u regionu Tigraja. Podsetimo, nedavno su otkriveni detalji masakra koji se krajem novembra prošle godine dogodio u pravoslavnom manastiru u Dangelatu. 

Vlada Eritreje je demantovala da su njihove snage učestvovale u ovim zločinima.

Novi izveštaji o silovanju osvanuli su nakon što je predsednik SAD Džon Bajden poslao senatora Krisa Kunsa da se sastane sa premijerom Etiopije Abijem Ahmedom.

Stejt Department je prethodno pozvao na nezavisnu istragu o zločinima koji su počinjeni u ovom ratu. Vlada Etiopije je zabranila pristup stranim novinarima, što dodatno otežava da se čuju priče žrtava. Zbog nemogućnosti da se izveštava o događajima u zemlji, svet ne može ni da zna mnogo o dešavanjima u Tigraju. Međutim, poslednjih nedelja u zemlju je ušlo nekoliko novinara i tada su svet potresle stravične priče o silovanjima i nasilju. Prošle sedmice je Channel 4 News objavio priču o seksualnom nasilju koje trpe žene u Tigraju.

U izveštaju su govorile žene iz Sigurne kuće. U njoj je oko 40 žena koje se plaše da se vrate svojim porodicama.

Vezali je i deset dana mučili i silovali

Jedna od žrtava je ispričala kako su nju i još pet devojaka na smenu silovalo 30 vojnika Eritreje, koji su se sve vreme smejali i fotografisali kako ih muče. Ona kaže da je sigurna da su u pitanju vojnici Eritreje, prepoznala ih je po uniformi i dijalektu. Kada se vratila kući ponovo je silovana. Pokušala je da pobegne, ali su je uhvatili, drogirali, vezali za stenu i skinuli joj odeću... Onda su je kaže deset dana mučki silovali i ubadali.

Žene koje nisu završile u Sigurnoj kući smeštene su u bolnici u Mekeleu. Njih su tamo poslali iz drugih zdravstvenih ustanova koje nemaju uslove da leče žrtve silovanja.

Jedan od lekara rekao je za CNN da je samo tokom prošlog meseca primljeno 200 silovanih žena, a stižu izveštaji da u ruralnim delovima zemlje ima još mnogo žrtava koje ne mogu da dobiju medicinsku pomoć.

Tokom borbi u Tigraju napadane su i zdravstvene ustanove, pa je tako mnogima uskraćeno pružanje pomoći, navodi se u izveštaju koji je u četvrtak objavila međunarodna humanitarna organizacija Medecins Sans Frontieres.

Od 106 zdravstvenih ustanove koje je MSF obišao u regionu jedna jedna u 10 radi, a u jednoj od pet su zatekli naoružanje vojnike. Jednu ustanovu koriste kao vojnu bazu.

Lekari veruju da je broj žrtava silovanja mnogo veći nego što stoji u izveštajima. Etiopska komisija za ljudska prava (EHRC), koju je imenovala država, priznala je 10. februara da su "rat i s njim povezane demontaže regionalne administracije u Tigraju doveli do porasta rodno zasnovanog nasilja u regionu“.

Mesec dana kasnije, 4. marta Mišel Bačalet iz Ujedinjenih nacija zahtevao je objektivnu i nezavisnu istragu situacije u Tigraju.

Prema izveštaju UN-a, više od 136 slučajeva silovanja prijavljeno je u bolnicama u istočnom delu regionu u gradovima Mekele, Ajder, Adigrat and Vukro tokom decembra i januara.

Jedan od koordinatora kriznog centra u Tigraju rekao je za CNN da su svakih nekoliko dana ili jednom nedeljno čuli za neki novi slučaj. Otkako su počeli konflikti, svakog dana 22 žene ili devojčice traže pomoć jer su silovanje.

Poslednjih meseci sve je više zahteva za kontracepcijom i testiranjem seksualno prenosivih bolesti.

- Mnoge žene koje su silovane dobile su neke od seksualno prenosivih bolesti, uključujući i HIV - rekli su lekari za medije.

Jedan lekar je rekao da su žene koje je lečio toliko fizički zlostavljane, da je to stravično. Mnogima su bile lomljene kosti. On je rekao da je najmlađa žrtva koju je lečio imala samo 8 godina, a najstarija 60. Dodaje i da je svaka ispričala priču i drugih žena koje još nisu uspele da dođu po pomoć - njihovih majki, sestri, prijateljica...

Istorija sukoba

Tigrajski narodno oslobađajući front (TPLF) je preuzeo vlast u Etiopiji 1991. godine uz pomoć Eritreje, i lider TPLF-a Melse Zenavi je postao lider nacije. Debrecion je postao zamenik premijera nakon Zenavijeve smrti 2012. godine. Partija je ostala na vlasti do 2018, kada su se članovi etničkih grupa Orome i Amhara ujedinili protiv TPLF. Abij je postavljen za premijera 2018. godine, a naredne godine je dobio Nobelovu nagradu za mir jer je osigurao mirovni sporazum sa Eritrejom.

Nasilje se nastavilo u zemlji, pogotovo u regionu Tigraja, u kojem su prošle godine održani lokalni izbori iako ih je Abij zabranio zbog pandemije korona virusa.

(Telegraf.rs)