Naučnici veruju da oluja koja je pogodila Peking nije bila peščana, već nešto gore?

Foto: AP Photo/Andy Wong

Oluja koja je pre nekoliko dana prekrila Peking smeđe-narandžastom bojom nije bila peščana, odnosno ona koja nosi čestice peska, već oluja prašine. Ovo može zvučati kao nevažna razlika koja je bitna samo geolozima, ali veličina čestica igra veliku ulogu za zdravlje stanovnika.

Preporučujemo

Zrnca peska čestice su promera većeg od 0.06 mm, a čestice prašine su manje, laganije i mogu putovati mnogo, mnogo dalje. Vetar neće tako lako oduvati pesam na udaljenosti od stotine kilometara, dok će prašinu mnogo lakše proširiti i širom sveta.

Čestice manje od 10 mikrometara, a posebno one manje od 2.5 mikrometra, predstavljaju ozbiljnu pretnju za ljudsko zdravlje jer su dovoljno male da mogu da završe u našim plućima.

Beijing and other parts of northern China hit by biggest sandstorm in 10 years; at least 6 dead, 81 missing in neighboring Mongolia pic.twitter.com/rlJa0stgRf— BNO News (@BNONews) March 15, 2021

Kako nastaju oluje prašine?

Što uzrokuje današnje oluje prašine – radi li se o prirodnom procesu ili je to možda rezultat klimatskih promena? Odgovor je složen i verovatno se radi o kombinaciji više faktora, navodi geolog Mat Telfer sa Univerziteta Plimut u časopisu Conversation.

Naučnici su u nedavnoj studiji analizirali koliko su u zadnjih 2.000 godina u Kini razni društveni sistemi, ali i klimatske promene uticali na učestalost oluja prašine. Ustanovili su da se porast broja oluja podudarao s povećanjem broja stanovništva i jačanjem azijske monsunske cirkulacije.

Foto: Tanjug/AP

Zanimljivo je da se učestalost takvih oluja povećavala tokom razdoblja jačih kiša, jer se u tom periodu populacija brže razvijala i koristila se veća poljoprivredna površina.

Drugi faktor koji utiče na pojavu oluja prašine prirodnog je porekla, prenosi Index. Na primer, jedva naseljena depresija Bodele u Sahari najveći je izvor atmosferske prašine na svetu, uprkos svojoj skromnoj veličini. Razlog tome su suvi pustinjski uslovi, površine od finih naslaga sedimenata i obližnje planine koje usmeravaju vetar na tom području.

Oluje prašine imaju i svoju pozitivnu ulogu. Naime, one do okeana prenose ključne mineralne hranjive sastojke, kao što je gvožđe, tako da se ponekad nazivaju gnojivom za okeanske fitoplanktone.

Studija iz 2014. godine pokazuje da više od tri četvrtine otopljenog gvožđa u severnom delu Atlantskog okeana dolazi od saharske prašine. Neka druga istraživanja ukazala su na to da prašina iz Sahare igra presudnu ulogu u gnojidbi amazonske prašume hranjivim fosforom.

(Telegraf.rs)