Deset godina od cunamija u Fukušimi, u kom je stradalo 18.500 ljudi: Talas dostigao 40 metara visine

Jedanaestog marta 2011. zemljotres od devet stepeni na Rihterovoj skali, četvrti najjači zabeležen na planeti od kada se vrši merenje, prouzrokovao je cunami visine do 40 metara koji se svalio na priobalje u japanskom regionu Tohoku, odnevši oko 18.500 života i izazvavši nuklearnu krizu u prefekturi Fukušima, usled koje je evakuisano oko 150.000 ljudi.

I dok Japanska policijska agencija kao preminule zvanično vodi oko 15.900, a kao nestale nešto više od 2.500 osoba, treba pomenuti da je u godinama nakon velikog cunamija, koji je šokirao ne samo Japan već i ceo svet, nastradalo još preko 3.700 ljudi, žrtava indirektnih posledica nesreće, kao što su pogoršanje zdravstvenog stanja usled evakuacije, samoubistvo i drugo, prenosi RTS.

Po podacima Tokijske elektroprivrede ("TEPKO"), količina radijacije ispuštene u atmofsferu tokom trajanja krize u Fukušimi iznosi 15 posto onog što je u vazduh dospelo nakon incidenta u Černobilju, pa se smatra da su povećanom riziku od malignih oboljenja kao što su rak štitne žlezde i leukemija uglavnom izloženi stanovnici iz samog okruženja centrale, naročito deca.

Studije do sada sprovedene u Japanu su kao najveće zdravstvene posledice nuklearne nesreće u Fukušimi identifikovale relativno visok porast učestalosti dijabetesa i mentalnih oboljenja, koji su posledica stresa usled evakuacije, odnosno, straha i osećaja neizvesnosti i beznađa.

Šta je do sada urađeno

Premijer Jošihide Suga u ponedeljak je rekao u japanskom parlamentu da je obnova nastradalih područja najvažniji zadatak njegove vlade i objavio donošenje novog petogodišnjeg plana za revitalizaciju tih delova zemlje.

Takođe, japanski mediji javljaju da će rad Agencije za obnovu nastradalih područja, ustanovljene kao koordinaciono telo za rukovođenje naporima za ublažavanje posledica udara cunamija, biti produžen za još deset godina, do 2031.

U postradalom regionu Tohoku završeno je dve trećine planiranih brana od morskih talasa, koje treba da spreče udar cunamija na obnovljena naselja, gde su stambeni objekti sada uglavnom na uzvišenjima dalje od obale.

Zaštitni zid dužine 600 i visine 11 metara podignut je i uz centralu "Fukušima 1", koja se nalazi na samoj obali, ali će on biti dograđen u naredne dve godine kako bi dostigao bar 13, ako ne i 15 metara visine.

U krugu te nesrećne nuklearke koja je sredinom marta 2011. na kratko ugrozila i opstanak same prestonice Tokija i gradova spojenih sa njom, u kojima ukupno živi oko 36 miliona ljudi, podignut je i tzv. "ledeni zid", koji se sastoji od hiljadu i po šipki položenih u zemlju, čija je svrha da zamrznu tlo kako bi zaustavile slivanje radioaktivne vode u more.

Naime, voda koja dotiče sa obližnjih uzvišenja i prolazi ispod razorenih reaktora, gde dolazi u kontakt sa radioaktivnim materijalom, te nastavlja da teče u okean prošlih godina je bila bitan ekološki problem, ali je uz pomoć ledenog zida nedavno zauzdana. Time je ukupna količina radioaktivne vode koja se javljala u krugu centrale umanjena za dve trećine.

U centrali je uklonjeno i oko 1.900 iskorišćenih šipki s nuklearnim gorivom, koje su ležale na krovu oštećenih reaktora 3 i 4, i bile latentna pretnja za okolinu.

Zadaci koji predstoje

Smatra se da je za raščićavanje ruševina i obnovu do sada utrošeno oko 360 milijardi dolara, od čega je šestina otišla na rešavanje problema vezanih za nuklearnu nesreću.

U "Fukušimi 1" nataložilo se preko milion tona radioaktivne vode u više od hiljadu tankova. Reč je o vodi koja je u proteklih deset godina korišćena za hlađenje oštećenih reaktora. Ona je prečišćavana, ali ne tako efikasno da bi bila sasvim bezopasna za životnu sredinu. Eventualno uništenje tih tankova usled zemljotresa ili naleta nekog novog cunamija prouzrokovalo bi ekološku krizu koja bi opet duboko unazadila lokalnu ekonomiju, koja se u mnogome oslanja na ribarstvo i poljoprivredu.

Ona je proteklih godina, osim fizičkog razaranja i problema prouzrokovanih radijacijom među kojima je bilo i privremeno obustavljanje isporuka prehrambrenih proizvoda, propatila i zbog otpora dela domaćeg stanovništva da koriste produkte iz Fukušime i nevoljkosti stranih partnera da ih uvezu i nakon što su proglašeni bezbednim za konzumaciju od strane japanskih vlasti.

U protekle dve, tri godine godine puno se raspravljalo o tome da li ta voda iz centrale "Fukušima 1" sme da bude puštena u Tihi okean kako bi se ublažila opasnost koja preti od elementarnih nepogoda i stvorio prostor za vodu koja tek dolazi, budući da će raščišćavanje reaktora trajati desetinama godina, a u krugu oštećenog postrojenja brzo nestaje prostor za njeno odlaganje.

Stručnjaci iz nuklearne industrije tvrde da ta radioaktivna voda, zbog relativno niskog prisustva radioaktivnih čestica u njoj, ne bi ugrozila morski ekosistem, ali se lokalni ribari, prehrambena i ugostiteljska industrija snažno opiru njenom ispuštanju u okean, jer se plaše da će potrošači početi da izbegavaju proizvode iz Fukušime.

Mediji već duže spekulišu o tome da se čeka da prođe Olimpijada da bi ta voda bila ispuštena u more, i zbog toga što je planirano da olimpijski plamen krene na put po Japanu iz Fukušime i zbog toga što olimpijski program predviđa da se deo bejzbol takmičenja održi u toj prefektrui. Zapravo, po ideji japanske vlade, čitava Olimpijada bi trebalo da posluži kao pokazatelj i simbol oporavka nastradalih područja, pa bi izlivanje ogromnih količina radioaktivne vode u more pre njenog održavanja bilo izrazito neumesno.

Tek predstoji teška i dugotrajna borba za izvlačenje uranijuma iz bazena u dnu četiri razorena reaktora u "Fukušimi 1".

Pored uklanjanja tih reaktora i trajnog odlaganja velikih količina nuklearnog goriva i kontaminiranih ruševina, najveći zadaci koji predstoje u budućnosti su dalja dekontamninacija prostora u prečniku od 20 kilometara oko centrale kako bi se stvorili uslovi za povratak ljudi koji to žele, te socijalna sigurnost i briga za mentalno zdravlje samaca, starih, siročadi i drugih osoba koje su izgubile članove porodice u tri prefekture pogođene cunamijom (Ivate, Mijagi i Fukušima).

(Telegraf.rs)