Matijevići na Islandu pregrmeli 18.000 zemljotresa za 7 dana: "Sad čekamo vulkan"

Foto: Pixabay

U sedam dana preživeli smo, ni manje ni više, nego 18.000 potresa. Budimo se i idemo da spavamo s potresom. Podrhtavanja na Islandu nisu toliko neuobičajena, ali ovaj put tutnjavi pod zemljom nema kraja! Srećom, nismo ih izbrojali baš toliko. Većinu nismo osetili, ali desetak potresa na dan te ipak izbaci iz takta. Srce zatrese svaki put kada drmne. Ove manje od 3 stepena po Rihteru više ne doživljavamo, ali ovaj prvi od 5.6 bio je dosta zastrašujuć – priča za Jutarnji Zagrepčanin Stjepan Matijević (46), turistički radnik koji već treću godinu sa porodicom živi u islandskom Rejkjaviku.

Preporučujemo

Podsetimo, najjači zemljotres, jačine 5,6 stepeni po Rihteru, pogodio je Island 24. februara u jutarnjim satima. Od tada građanima tlo pod nogama neprestano drhti. Novi veliki potresi, jačine 5 stepeni dogodili su se 27. februara i 1. marta, a između na hiljade slabijih...

- Prvih nekoliko potresa su nas zbilja uznemirili, ali s vremenom smo se navikli. Ali nije baš ugodno na Islandu ovih dana. Zemlja se trese 24 sata na dan. Osećaš se malim i nemoćnim protiv prirode - dodaje Matijević.

Dva veća potresa - jačine 5,0 pogodila su Island nekoliko dana kasnije. Srećom, bez velike štete. Islandska uprava za puteve i obale izvestila je o malim pukotinama na putevima u tom području i padinama kamena na strmim padinama u blizini epicentra.

- Uveravaju nas da su zgrade ovde stabilne i da mogu da izrže potrese od 7.5 stepeni. To nas je umirilo. Ovde se gradilo sa saznanjima o mogućim potresima, ovo je trusno područje. A i nije to kao u Hrvatskoj, ovde funkcioniše nadzor gradnje, pa smo u tom smislu mirniji nego što bi bili kod kuće – priča Stjepan.

Oni koji žive na Islandu, naviknuti su na potrese, pošto se zemlja nalazi nalazi na granici tektonske ploče koja se neprestano razdvaja, odbijajući Severnu Ameriku i Evroaziju jednu od druge duž linije Srednjoatlantskog grebena.

U vulkan gledaju sa terase

- Tešili smo se supruga Ivana i ja kako smo u protekloj godini pored svih nesreća koje su nas zadesile propustili barem zagrebački potres, jer da smo u Zagrebu, sigurno bismo već izludeli od svega, kao i naši prijatelji i porodica. Ali, evo, sad možemo sa svojima podeliti i to iskustvo. PTSP od potresa. Osećaj je kao da smo kod kuće – priča Matijević i dodaje da lokalni geofizičari i vulkanolozi kažu da su nedavni potresi vrhunac jednogodišnjeg intenzivnih potresa i da kao posledicu očekuju erupciju vulkana.

Vlasti su ranije saopštile da prema procenama, u slučaju i da dođe do erupcije, nijedan grad ne bi bio ugrožen.

- Vulkan koji bi trebalo da eruptira vidim sa svog balkona. I zapravo, voleo bih to da doživi. Ovde se ljudi oko erupcije previše ne zabrinjavaju, kažu da je to turistička erupcija. Neka vrsta atrakcije. Slično je bilo pre 10 godina kada je na jugu zemlje eruptirala Eyjafjallajökulla. Bogati Rusi su dolazili ovde s privatnim kuvarima koji su im pripremali ručkove na lavi. Ovaj put je problem jedino u tome što sada turista nema ni u tragovima – ironično komentariše Matijević epidemiološke mere zbog korona virusa koje su unazad dve nedelje popuštene u Rejkjavíku.

Uprkos tome, i dalje su na snazi stroga pravila za dolazak na ostrvo, pa tako, čak i ako neko poželi turistički da poseti Island zbog erupcije vulkana, treba da uradi čak dva PCR testa i provede 5 dana u izolaciji. Izgleda da će vulkan ovaj put eruptirati bez velike pompe.

- Mogućnost erupcije je realna, ali moramo da vidimo kako će se aktivnost razvijati. U slučaju erupcije, očekujemo da će biti manja. Ne očekujemo veliku eksplozivnu erupciju, mislimo da će imati minimalni uticaj na atmosferu, vazdušni saobraćaj i život ljudi - rekao je Frejstein Sigmundson, geofizičar s islandskog Univerziteta na konferenciji za novinare.

Island je najveća i najaktivnija vulkanska regija u Evropi, s erupcijama prosečno svakih pet godina. Do poslednje je došlo 2014. u nenaseljenoj zoni na istoku zemlje. Iako stručnjaci tvrde da gradovi ne bi bili ugroženi, mogao da bi da bude ugrožen glavni put koji povezuju aerodrom i Rejkjavik.

Naime, erupcija Eyjafjallajökulla pre 11 godina dovela je do najvećeg poremećaja vazdušnog saobraćaja u nedavnoj istoriji, paralizirajući evropsko nebo gotovo mesec dana. Upravo se toga najviše boje Zagrepčani.

- Nas više od potresa i erupcije brine dodatna vrsta izolacije. Ako se dogodi presecanje sa aerodromom, to neće biti baš sjajno. Upravo je taj aerodrom jedini internacionalni u državi i ne bi bilo zgodno da se ponovi slučaj Eyjafjallajökulla - dodaje Zagrepčanin.

Kako i on i supruga Ivana rade u turističkom sektoru, za njih je ova godina bila veoma izazovna.

- Oboje smo ove godine ostali bez posla, ali srećom je ovde država bolje uređena, pa čekajući bolje dane, sasvim solidno živimo „na birou“. Nisu ni ovde neka najsjajnija vremena, ali kući se još ne mislimo vraćati. Verujemo da će leto doneti bolju situaciju. Osim toga, naš Dan ovde ide u školu, uči tri jezika, engleski, islandski i hrvatski, a ove godine će dobiti i četvrti jezik. Svugde je borba, ali ovde nam je ipak malo lakše. A trese i ovde i u Zagrebu, više čovek ne zna gde bi otišao da bude siguran - priča Matijević.

(Telegraf.rs)