Nizali grešku za greškom: Kako je u srcu Evrope epidemija korone izmakla kontroli?

Foto: Tanjug/AP

Na epidemiološkoj mapi sveta Češka se pojavljuje kao sićušno ostrvo propasti i mraka. Iako broj novih slučajeva virusa korona u svetu opada uzastopnih šest nedelja, ova srednjoevropska država od 10 miliona stanovnika doživljava gotovo rekordne nivoe novih infekcija.

Preporučujemo

Novi, zarazniji soj virusa proširio se širom zemlje, gurnuvši češke bolnice na rub kolapsa. Broj preminulih u toj državi premašio je 20.000, a stopa smrtnosti je među najvišim u svetu.

Nije bilo razloga da Češka bude jedna od najteže pogođenih zemalja. Ipak, stručnjaci kažu da je dospela tu gde jeste, zahvaljujući desetinama sitnih, ali pogrešnih koraka.

U petak je vlada istakla da nema drugog izbora, nego da od ponedeljka pribegne striktnom zaključavanju, baš kao što ostatak sveta govori o njihovom popuštanju.

- Vlada je usvojila nesrećnu strategiju da odluke donosi na osnovu popunjenosti bolničkih kapaciteta, što znači da često dolaze prekasno - rakao je jan Kulvajt, viši naučni istraživač na Institutu za budučnost čovečanstva, multidisciplinarnom isrtaživačkom institutuna Univerzitetu u Oksfordu.

Foto: Tanjug/ AP

On je dodao da roj pacijenata u bolnicama daje odloženu sliku epidemije jer je ljudima medicinska pomoć obično potrebna tek nakon što prođe neko vreme od zaražavanja.

- Velika je razlika između usvajanja mera na vreme i čekanja 10 dana. Šašnjenje od 10 dana, kada je reprodukcijski broj 1,4, znači udvostručavanje epidemije - rekao je.

Govoreći u parlamentu u petak, premijer Andrej Babiš priznao je da je njegova vlada "napravila previše grešaka", ali i istakao da "nije vreme za raspravu o prošlosti".

- Shvatam da je teško, ali je veoma važno. Ovo moramo da radimo sajedno i nadam se da će svi to da razumeju i da nam pruže poslednju šansu da zajedno ovo možemo da rešimo - rekao je, objašnjavajući potrebu za ponovnim zaključavanjem.

Odluke vlade uzrok krize

Jedan od najboljih epidemiologa u zemlji, dr Rastislav Madžar istakao je na tri donesene odluke koje su uzrok trenutne krize.

Prva se dogodila kada je vlada nije poslušala sopstvene savetnike i kada je odbila da uvede nošenje maski tokom leta, druga kada je odlučila da otvori radnje uoči Božića, a treća kada nije reagovala na pojavu novog soja virusa koja se pojavila početkom januara.

Političke manipulacije

I dok broj novozaraženih ovim virusom na dnevnom nivou u Evropi polako opada, u Češkoj je on u porastu.

Profesorka demografije i zamenica šefa Katedre za društvenu geografiju i regionalni razvoj na Karlovom univerzitetu u Pragu Dagmar Dzurova istakla je da je bilo vremena da se epidemija zaustavi, ali da se to nije dogodilo jer su predstojali izbori.

Babiš je tvrdio da ograničenja nisu bila dobro prihvaćena, kao i da su bila skupa, ali je rekao i da njegova odluka nije motivisana izborima. Kada je u parlamentu pritisnut na pitanje maski, Babiš je optužio opoziciju za politikanstvo, rekavši da su "regionalni izbori bili najgora stvar koja je mogla da se dogodi kovidu-19".

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Politička trka se nije završila zatvaranjem biračkih mesta, mahom zbog toga što ove godine sleduju još jedni ključni izbori.

- Već smo u predizbornoj kampanji i to smanjuje spremnost političkih partija da pronađu konsenzus - rekao je Kulvajt.

Dzurova dodaje da vlada ne sluša stručnjake i bavi se pandemijom na osnovu svojih političkih potreba, a kada se mere objašnjavaju javnosti, to rade političari, uglavnom premijer, što znači da je deo javnosti sklona bojkotu pravila iz političkih razloga. Ona je ukazala i na zemlje poput Nemačke, u kojima političari uglavnom prepuštaju stručnjacima komunikaciju sa javnošću.

Ona kao drugi problem češkog pristupa navodi nedostatak značajne finansijske podrške.

- To je dovelo do slabog poštovanja pravila među onima koji jednostavno ne mogu da priušte da ih poštuju. Na primer, ljudi koji su u karantinu imaju pravo samo da 60 odsto prosečne zarade koju njihovi poslodavci isplaćuju u prve dve nedelje - dodaje.

I dok preduzeća imaju pravo na nadoknade, jedan broj industrijskih tela kritikovao ih je kao neadekvatne.

Kulvajt je dodao da u velikoj meri na sliku situacije utiču i mediji time što ako, na primer, pozovu gosta koji je za nošenje maski, moraju da pozovu i jednog koji je protiv.

- Ovo je iskrivilo stvarnost. Naravno da se vode rasprae u stručnim krugovima, ali ako pogledate oblast epidemiologije, oko 95 odsto stručnjaka se slaže oko konsenzusa i tada imate možda pet odsto onih koji nisu saglasni. Ali u medijima je ov prikazano kao odnos 50:50, a na društvenim mrežama može da postane 20:80 - objasnio je.

Žrtve sopstvenog uspeha

Česi bi možda mogli da budu skloniji teorijama zavere o ovom virusu, jer je njihova zemlja prvi talas pandemija prošla gotovo bez posledica, zahvaljujući ranoj odluci o zatvaranju granica i zaključavanju.

- Kao rezultat toga, veliki deo društva se osećao kao da se ništa loše nije dogodilo i da mere, koje su došle uz ogromnu cenu, nisu neophodne. Nije bilo dovoljno naglaska na činjenici da se ništa loše nije dogodilo upravo jer su mere bile na snazi - rekla je Dzurova.

U javnom zdravstvu to je poznato kao paradoks uspeha. Kada preventivne mere dobro funkcionišu, javnost bi mogla da potceni težinu pretnje i veruje da je prevencija gubljenje vremena.

Foto: Tanjug/AP

Češka je trenutno u blažoj blokadi u odnosu na neke druge evropske zemlje, uključujući Veliku Britaniju. Škole su zatvorene za sve, osim za učenike koji pohađaju prva dva razreda osnovne škole. Manje neophodne prodavnice su otvorene, a restorani mogu da pripremaju hranu isključivo za poneti.

Od ponedeljka će ove mere biti znatno pooštrene. Ljudi neće moći da napuštaju domove, osim ako su u pitanju osnovni razlozi za život, a i najmlađa deca preći će na učenje na daljinu. Putovanje između regija biće zabranjeno.

Ipak, eksperti smatraju da, time što odbija da zatvori fabrike, vlada pravi novu veliku grešku.

- Nova varijanta menja pravila igre. Fabrike su otvorene i ljudi putuju na posao javnim prevozom, a to bi moglo da dovede do kolapsa zdravstvenog sistema - rekao je Madžar.

Glavni sindikati u zemlji takođe su pozvali na zatvaranje industrijske proizvodneje, ali vlada tvrdi da bi to bilo preskupo.

- Bojim se da veliki deo češke javnosti i dalje ne razume koliko je situacija loša. Ono što je zaista zastrašujuće je što su neki ljudi izgleda prihvatili činjenicu da 100 do 150 ljudi bespotrebno umire svaki dan i ne doživljavaju to kao nešto alarmantno, već kao nešto prirodno i neizbežno, a zapravo je to potpuna tragedija - zaključila je Dzurova.

(Telegraf.rs)