Lepa vest iz Inzbruka: Tabla sa imenom Diane Budisavljević postavljena na vrtiću, za sada privremena

Foto: SPOJI

Diana Budisavljević rođena je u Inzbruku, a ovaj grad rešio je da joj oda priznanje tako što će postaviti spomen ploču na njenoj rodnoj kući, ali i tako što je jedan parkić i vrtić nazvao po njoj. Međutim, borba za punu istinu i ponosno isticanje imena Diane Budisavljević, Austrijanke koja je u NDH spasla na hiljade srpske dece, teče puževim koracima.

Preporučujemo

Najnovija vest koja nam stiže iz Tirola jeste da je na dečjem vrtiću konačno postavljena tabla sa imenom Diane Budisavljević. Doduše, privremena tabla, pri dnu vrata. Nadamo se da će uskoro ime dostojno biti ispisano na samom ulazu u vrtić, pored vrata, na pristojnoj visini.

Još jedan problem bio je u vezi sa imenovanjem ovog vrtića. U tekstu o novom imenu vrtića koji je ranije objavljen, nisu se spominjala srpska deca.

- Veoma nas rastužuje što se u tekstu o imenovanju dečjeg vrtića, koji je danas izašao u zvaničnom glasilu grada Inzbruka "Inzbruk informiše", nijednom rečju ne spominje da se radi o desetine hiljada pretežno srpske dece, koju je Diana spasila - rekli su nam tada u organizaciji SPOJI.

Inače, za pohvalu je i to što su Austrijanci pristali da Dianino ime napišu srpskim latiničnim pismom, bez "ošišanog" slova "ć".

Važno je istaći da je ovaj vrtić do sada nosio ime po jednom nacističkom lekaru, a da se ulica u kojoj se nalazi i dalje zove po njemu.

- Smatramo da je ovde odrađen veoma dobar posao u okviru kulture sećanja, jer je potrebna i određena doza hrabrosti da jedan vrtić, koji je do sada bio imenovan po nacističkom lekaru Burghardu Brajtneru, preimenujete po inzbruškoj spasiteljki dece, Diani Budisavljević (devojački Obekser) - navode u Srpskoj pravoslavnoj omladini Inzbruk (SPOJI).

Ipak, svi čekamo dan kada će na ulici u Inzbruku, na rodnoj kući Diane Budisavljević, konačno stajati tabla posvećena njenom humanitarnom radu, sa tekstom za koji su se Srbi u Austriji svojom upornošću izborili:

"Diana Budisavljević, devojački Obekser

1891-1978

Diana Budisavljević iz Inzbruka je tokom Drugog svetskog rata uz pomoć drugih podržavalaca spasila više hiljada pretežno srpske dece iz koncentracionih logora fašističkog ustaškog režima u tadašnjoj "Nezavisnoj državi Hrvatskoj".

Tek mnogo godina posle njene smrti njen humani angažman postao je poznat i u njenom rodnom gradu. Ovom spomen-pločom na njenoj roditeljskoj kući grad Inzbruk odaje poštu ovoj hrabroj ženi.

Gradska opština Inzbruk"

Naime, opština je oklevala da spomene stradanje konkretno srpske dece, već se vezivala za decu uopšte. Ali, Srpska pravoslavna omladina Inzbruka (SPOJI), pa čak i sama država preko ambasade, tražili su da se pridev "srpska" ipak uvrsti u sadržaj table.

- Nama je stalo do toga, da se ispoštuje princip savremene kulture sećanja, koji glasi da je potrebno da se jasno i precizno stavi do znanja ko su bile žrtve. Zamislite kako bi npr. naši jevrejski sugrađani reagovali kad bi naše institucije u kontinuitetu izostavljale činjenicu da su žrtve Holokausta bili Jevreji. Upravo u tome i jeste ključna tačka savremene kulture sećanja, jer ako ne nazovete žrtve pravim imenom, ispostavlja se da počinioci zlodela pobeđuju, jer je njihov cilj i bio da se identitet žrtava zauvek izbriše. Hoćemo time da skrenemo pažnju na to da principi kulture sećanja, koji važe za žrtve drugih naroda, kao npr. za Jevreje, Rome i Jermene, takođe trebaju biti primenjeni u slučaju srpskih žrtava - pričao nam je ranije Vladimir Vlajić.

(Telegraf.rs)