Imaju najviše kreveta po stanovniku u razvijenom svetu: Zašto se zdravstveni sistem Japana ruši?

Foto: Tanjug/AP

Krajem decembra Su (32), samohrana majka dvoje dece iz Japana, obolela je od korona virusa. Imala je temperaturu i otežano disanje. Zbog astme i hroničnog bronhitisa znala je da je ranjiva. Pitala se da li će se sledećeg dana probuditi. Kada joj se stanje pogoršalo, pozvala je centar za javno zdravlje u Hjogo prefekturi, ali niko nije odgovarao na njene pozive.

Preporučujemo

Morala je da se izoluje u maloj spavaćoj sobi, dok su njena deca od tri i šest godina skoro dve nedelje spavala sama u dnevnoj sobi. Njena majka im je donosila hranu, ali nije smela da ostane sa njima jer su i deca već bila izložena virusu, a skoro nedelju dana čekala su da budu testirana. Su je sa svojom decom pričala preko tableta i često je čula kako se tuku.

Predstavnik zdravstvenog centra prefekture Hjogo nije mogao direktno da razgovara o slučaju Su, ali rekao je da pokušavaju svakodnevno da kontaktiraju izolovane pacijente, ali da su neverovatno zauzeti.

Nacionalni zdravstveni sistem Japana, koji ima najviše bolničkih kreveta u razvijenom svetu po stanovniku, u prošlosti je hvaljen zbog visokog kvaliteta usluge. Vlada je čak pripisala stope dugog životnog veka u zemlji svom prvoklasnom, pristupačnom zdravstvenom sistemu.

Ali pandemija kovid-19 razvukla je medicinski sistem do ivice, dok se Japan nosi sa svojim najgorim talasom od početka pandemije. Slučajevi su se više nego udvostručili u protekla dva meseca na više od 406.000 slučajeva.

I dok je period vrhunca trenutnog talasa prošao, sa padom od više od 7.000 slučajeva dnevno u januaru na manje od 3.000 dnevnih slučajeva ovog meseca, medicinski sistem je i dalje pod stresom.

Do 4. februara više od 8.700 ljudi širom 10 prefektura, koji su pozitivni na korona virus, čekali su na bolnički krevet ili prostor u centru za izolaciju, prenosi CNN.

Nedelju dana ranije, više od 18.000 ljudi je čekalo u 11 prefektura. To znači da ljudi umiru u kućama od korona virusa, sami se bori sa užasnim stanjem i šire virus na članove porodice.

Od 1960-ih, japanski univerzalni sistem zdravstvenog osiguranja pruža pokriće svim japanskim građanima - bez obzira na prihode ili postojeće uslove. Ali stručnjaci kažu da je lagan pristup nezi doveo do toga da mnogi pacijenti traže više nege nego što je potrebno, uzimajući sistem zdravo za gotovo.

U početnim talasima pandemije u Japanu većina ljudi koji su testirani pozitivno je automatski hospitalizovano.

Foto: Tanjug/AP

- Tako se sa kovidom postupalo u prvoj i drugoj fazi, zbog toga se očekuje da će svi sa virusom biti hospitalizovani, čak i ako imaju blage simptome - rekao je Naoiki Ikegami, profesor na Univerzitetu Kejo.

Od tada je sistem prilagođen tako da nisu svi hospitalizovani. Ali stope hospitalizacije za kovid-19 i dalje su veće u Japanu nego u drugim zemljama.

U 2019. godini postojala su 13 kreveta na 1.000 ljudi u Japanu, u poređenju sa manje od tri na 1.000 ljudi u SAD i Velikoj Britaniji, prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Međutim, dr Kentaro Ivata, profesor i doktor iz univerzitetske bolnice Kobe, kaže da su ove brojke pogrešno shvaćene. Iako Japan ima više od milion bolničkih kreveta, za oko 126 miliona stanovnika, većina je za blago bolesne, a ne za kritično bolesne ljude. Zemlja ima samo oko pet kreveta za intenzivnu negu na 100.000 ljudi, dok Nemačka ima skoro 34, najviše u OECD-u, a Amerika skoro 26.

Osoblje je još jedan problem u Japanu. Japan ima samo 1.631 specijalistu za infektivne bolesti u 8.300 bolnica, što znači da većina bolnica nema ovog stručnjaka.

Premijer Japana Jošihide Suga se u januaru izvinio jer nisu uspeli da obezbede potrebnu negu.

Njegova vlada kritikovana je zbog sporog i nedovoljnog odgovora na pandemiju.

Japan je takođe iza mnogih razvijenih zemalja u vakcinaciji protiv korona virusa. Vakcinacija medicinskih radnika ne očekuje se pre kraja februara, a starijih građana ne pre 1. aprila.

(Telegraf.rs)