Britanska naučnica predviđa da će britanski soj postati dominantan i da je na putu da "pomete svet"

Foto: Shutterstock

Soj korona virusa koji je prvo otkriven u Kentu mogao bi da postane dominantan soj u svetu, predviđa šefica britanskog programa genetskog nadzora.

Preporučujemo

Profesorka Šeron Pikok je za BBC rekla da je novi soj korona virusa "protutnjao" kroz zemlju i da će, vrlo verovatno, "protutnjati kroz čitav svet". Ona je dodala da bi se britanske verzije sekvenciranja virusa mogle tražiti najmanje 10 godina.

Do sada je britanski soj, kako navodi BBC, detektovan u više od 50 zemalja sveta. Prvo je otkriven u septembru 2020. godine u jugoistočnom delu Engleske, a u narednim mesecima se brzo širio po čitavoj zemlji, zbog čega je Velika Britanija u januaru uvela strože korona mere.

Profesorka Pikok, direktorka konzorcijuma "Covid-19 Genomics UK", kaže da je "ono što nas trenutno pogađa prenosivost".

- Jednom kada se nađemo na vrhu (virusa) ili on sam mutira tako da nije virulentan i izaziva bolest - onda možemo da prestanemo da se brinemo zbog toga. Ali mislim da ćemo, gledajući u budućnost, to raditi godinama. Prema mom mišljenju, to ćemo raditi narednih deset godina - smatra Pikok.

Vakcine koje su trenutno dostupne pravljene su za "ranije verzije" korona virusa, ali su naučnici uvereni da će biti delotvorne i protiv novih sojeva, ali možda ne previše.

Profesorka Pikok, koja je na čelu institucije koje okuplja zdravstvene ustanove i laboratorije koje analiziraju oko 30.000 pozitivnih testova dnevno, kaže da vakcine koje su odobrene u Velikoj Britaniji deluju efikasno protiv svih sojeva virusa koji su detektovani u zemlji.

Prethodnih nedelja, kako objašnjavaju, pet do deset odsto pozitivnih testova je nasumično odabrano za slanje na dalju analizu genoma, a iz konzorcijuma navode da im je cilj da genetski ispitaju svaki test pozitivan na korona virus.

Profesorka je rekla da, dok je normalno da vide nove varijante virusa, samo mali broj uzoraka ima "posebne odlike" koje bi mogle da ih čini lakše prenosnim, da izbegnu imunološki odgovor i utiču na vakcinaciju ili potencijalno izazovu ozbiljniju bolest.

- To su stvari na koje pazimo. Rekla bih da se to retko događa, ali moramo na to da pazimo - rekla je profesorka, koja je ranije bila direktor vladine Nacionalne službe za infekcije.

Njena izjava dolazi u trenutku kada Svetska zdravstvena organizacija preporučuje korišćenje vakcine AstraZeneka i u zemljama u kojima je detktovan novi soj korona virusa. Kako navodi BBC, oksfordska vakcina izazvala je kontroverze oko njene efikasnosti na nove sojeve, i to da li je treba koristiti kod starijih osoba i na koliko treba davati doze, zbog nedostatka podataka.

Rana ispitivanja u Južnoj Africi, gde je došlo do mutacije koja navodno omogućava virusu da "izbegne imunitet" od vakcina i prethodnih infekcija, pokazala je da vakcina daje minimalnu zaštitu protiv blage i umerene bolesti kod mladih. Međutim, direktorka imunizacije pri SZO, dr Katerina O'Brajen istakla je da je južnoafrička studija "neuspešna" i da je "verovatno" da će vakcina i dalje sprečavati teške bolesti.

Naučnici sa Oksforda i dalje očekuju da će njihova vakcina sprečiti da se ljudi teže razbole od kovida-19.

(Telegraf.rs)