Svet bruji o presudi iz Poljske: Autorima kapitalnog dela o holokaustu naredili da se izvini

Foto: Pixabay

Sud u Varšavi naložio je u utorak da se dvoje istoričara, autori naučne studije od 1.700 stranica, izvine 81-godišnjoj Poljakinji jer su uvredili njenog ujaka, piše New York Times.

Preporučujemo

Filomena Ležczinska je tražila da joj plate odštetu od 100.000 zlota (oko 22.000 evra), ali je sud dosudio da joj moraju napisati pismo izvinjenja i objaviti izjavu sa izvinjenjem na internet stranicama Centra za istraživanje holokausta. Takođe, u budućim izdanjima svoje 1.700 stranica debele knjige moraju da objave ispravljenu verziju.

Presudu je osudio Svetski jevrejski kongres, a osuđeni istoričari najavili su žalbu.

Hiljade Poljaka u Drugom svetskom ratu pomagalo je Jevrejima da se sakriju pred nacistima. Hiljade su učestvovale na različite načine u zločinima protiv njih. Istoričari Jan Grabovski i Barbara Engelking u "Noći bez kraja", studiji o ulozi Poljaka u nacističkim zločinima su, između ostalog, pisali o tome kako su Jevreji iz sela Malinova u istočnoj Poljskoj pred nacistima pobegli u šumu. Skrivali su se tamo dok seoski načelnik nije prijavio nacistima gde se skrivaju, prenosi Jutarnji.

Grabovski je poljsko-kanadski profesor istorije na kanadskom Univerzitetu u Otavi, njegov otac je preživeo holokaust. Barbara Engelking istoričarka je Poljskog centra za istraživanje holokausta. Zajedno su 2018. objavili opsežno delo. Tužila ih je 81-godišnja Poljakinja, na sudu je svedočilo 30 seljana Malinova, piše New York Times.

"U normalnom svetu, ta tužba bi bila odbačena"

O bizarnoj tužbi pišu svi svetski mediji, mnogi navodeći da je to "poslednji primer kako poljska ultrakonzervativna vlast ućutkava nauku i kritičku misao kako bi odbranila svoju, lakiranu verziju istorije" u kojoj su Poljaci jedino i isključivo nevine žrtve.

- U normalnom svetu ta tužba bi već davno bila odbačena, ali Poljska se više ne može smatrati normalnom demokratijom - rekao je uoči presude profesor Jan Grabovski za NYT.

Vladajuća Stranka zakona i pravde (PiS) odlučna je da brani svoju verziju istorije, pa izdajom smatraju svaku naznaku da su i pojedini Poljaci, kao i pripadnici brojnih drugih evropskih naroda, pomagali nacistima prilikom izvršenja zločina.

Na tlu Poljske ubijeno je najviše Jevreja u Drugom svetskom ratu, Poljaci su s Ukrajincima delili žestoki antisemitizam. Prošle  su godine su promenili zakon tako da seljaci iz Malinova ne moraju da plaćaju sudske troškove za svoju bizarnu tužbu: oslobođeni su plaćanja sudskih taksi svi koji tuže zbog klevetanja i omalovažavanja "borbe poljske nacije protiv nacizma i komunizma".

Policija je navodno nedavno pozvala na informativni razgovor urednicu veb-portala koji je objavio da je učestvovanje Poljaka u holokaustu istorijska činjenica. Holokaust su organizovali nemački nacisti, ali su učesnici bili i drugi.

Knjigu Jana Grabovskog i Barbare Engelking osudio je poljski Institut za nacionalno sećanje, osnovan da čuva i brani istinu o pravednom poljskom stradanju. Od 2018. njegova je službena funkcija da štiti "ugled Republike Poljske i poljske nacije".

Agresivnim napadima na naučnike i sudskim procesuiranjem onih koji se usude da "ispituju crno-belu sliku poljske istorije" iz Drugog svetskog rata Poljska se, među ostalim, sukobila s Izraelom.

Jad Vašem, izraelski memorijalni i istraživački centar za holokaust, osudio je poljski "ozbiljan napad na slobodno i otvoreno istraživanje", ističući da je neprihvatljivo ograničavati naučna istraživanja "sudskim ili političkim pritiskom". Poljska vladajuća stranka propisuje da Poljska treba da se tretira isključivo kao žrtva u Drugom sjetskom ratu i time, kažu kritičari, žele da umanje učestvovanje Poljaka u nacističkim zločinima.

Koncentracioni logori

Poljska je uoči Drugog svetskog rata 1939. imala najveću populaciju Jevreja u Evropi. U Poljskoj, u logorima poput Aušvica i Treblinke, ubijeno je oko tri miliona Jevreja, polovina od ukupno ubijenih šest miliona jevreja u celoj Evropi. Ipak, Poljska je bila okupirana, Poljaci nisu imali kolaboracionističku vladu koja bi sarađivala s nacistima, ponosni su na svoj žestok otpor nacizmu i stradanja u borbi sa Sovjetima i nacistima.

Otkako je PiS došao na vlast 2015. godine, vlada je uložila znatan novac u istraživanja i muzejske projekte kojima se Poljaci predstavljaju kao besprekorna žrtva i strogo osuđuje svako propitivanje takve nepomućene herojske slike.

Valentina Golaševska, 64-godišnja stanovnica Malinova, kaže da je odrasla slušajući priče o tome kako su njeni baka i deda nosili hranu Jevrejima koji su se skrivali u šumi. Bila je šokirana kad je saznala da se tadašnji gradonačelnik Edvard Malinovski tereti da ih je izdao nacistima, odnosno da je bio saučesnik u njihovom ubistvu.

- Mislila sam da je cela priča nestala s generacijom mog dede. Sve se dogodilo pre više od 70 godina i svi su sada mrtvi. Niko od nas zapravo ne može da zna istinu - kaže Valentina i dodaje da je "veoma teško objasniti zašto jedna osoba pomaže, a druga ubija".

Ipak, ona ne razume ni to zašto je rođaka ratnog gradonačelnika Filomena odlučila da tuži profesora Grabovskog i profesorku Engelking zbog klevete. Od njih traži odštetu od 27.000 američkih dolara. Profesor Grabovski smatra da je sve krenulo od poljske Antidifamacijske lige, udruženja koje finansira država.

Čelnik te lige Maciej Svirski rekao je za NYT da oni nisu digli tužbu, ali priznao je da je pomogao u podizanju tužbe: otputovao je u Malinovo da bi rekao gospođi Ležczinskoj da se u toj knjizi iznose laži o njenom ujaku. I da je skupio novac kako bi se platili advokati.

Greška u knjizi

Profesor Grabovski priznao je da je u knjizi pogrešio jer je u isti lik spojio dvojicu gradonačelnika Malinova koji su delili isto ime Edvard Malinovski. Ali, time je ujak gospođe Ležczinske bolje prošao jer su mu pripisana dobra dela koja je njegov mlađi imenjak učinio za Jevreje.

- Činjenica je da su Poljaci užasno patili pod nacističkom okupacijom i ponekad pomagali Jevrejima - kaže za NYT David Silberklang, istoričar iz Jad Vašem u Izraelu.

- Bila je to vrlo složena situacija, niti jedan ozbiljan naučnik ne bi rekao da je Poljska bila zla, da je bila potpuno ravnodušna prema sudbini Jevreja, dodaje Silberklang.

Od 27.712 ljudi koje je Jad Vašem klasifikova kao pravednike među narodima - nejevreje koji su rizikovali kako bi spasili Jevreje tokom holokausta - više od 7.000 su Poljaci, mnogo više nego iz bilo koje druge zemlje. Poljsko herojstvo, međutim, koegzistiralo je ponekad s monstruoznim zločinima, piše NYT.

Podsećaju na slučaj iz sela Jedvabne: seljaci su zatvorili u staju više od 300 Jevreja iz sela i zapalili je. Svi su bili mrtvi. Takve činjenice vladajuća stranka ne želi da čuje.

- U toku je koordinisana kampanja za promenu istorije na način koji odgovara vladi - kaže istoričar Jad Vašema Silberklang.

(Telegraf.rs)