Blumberg tvrdi: Mnogi su bili skeptični u vezi ruske vakcine, ali su se stvari drastično promenile

Kada je ruski predsednik Vladimir Putin u avgustu prošle godine saopštio da je Rusija odobrila prvu vakcinu protiv korona virusa, iako nije prošla sve faze kliničkih ispitivanja, mnogi su bili rezervisani i izrazili skepsu.

Međutim, pošto je ove nedelje u uglednom medicinskom časopisu “Lancet” objavljeno kako Sputnjik V u približno istoj meri štiti od COVID-19 kao i američka ili evropska cepiva, stvari su se drastično promenile.

Uskoro je rusko cepivo odobrilo najmanje 20 zemalja, uključujući i Mađarsku koja je članica Evropske unije, dok su ključna tržišta poput Brazila i Indije na korak do odobrenja. Rusija sada cilja na tržište EU koje se suočava s problemom nestašice cepiva.

Vakcina ime dobila prema prvom satelitu

U globalnoj borbi protiv pandemije koronavirusa koja je u nešto više od godine dana odnela više od 2.3 miliona života, trka za plasiranjem cepiva poprimila je geopolitički značaj. Rusija je u tom smislu postala jedna od samo nekolicine zemalja koje su otkrile efikasnu odbranu od COVID-19.

Koliko je ovo postignuće značajno Rusiji pokazuje i samo ime cepiva koje je nazvano prema prvom satelitu na svetu koji je lansiran u svemir - čime je 1957. godine Sovjetski Savez postigao svoj prvi trijumf u svemirskoj trci sa Sjedinjenim Američkim Državama, piše "Bloomberg", a prenosi "Index".

Sputnjik V se proizvodi u više zemalja

Časopis Lancet je objavio kako je rusko cepivo tokom poslednje faze kliničkih ispitivanja, koja su provedena nad 20.000 učeniska, pokazalo efikanosti od 91,6 odsto. Sada Rusiju čeka druga vrsta izazova - proizvodnja.

Naime, ograničenja u proizvodnji najveći su problem svih proizvođača vakcina, jer globalna potražnja daleko nadmašuje ponudu. Rusija, koja je obećala besplatne doze za svojih 146 milijuna stanovnika, započela je s proizvodnjom prošle godine, a cepivo se trenutno proizvodi u više zemalja, uključujući Indiju, Južnu Koreju i Brazil.

Bliski saradnik turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana potpisao je ove nedelje sporazum o proizvodnji Sputnjika V u Turskoj, iako zemlja već ima ugovorenu kupovinu 50 miliona doza kineskog vakcine kompanije Sinovac Biotech i 4,5 miliona doza Fajezr-BionTek cepiva.

Rusi još uvek sumnjičavi

Uprkos velikom uspehu na svetskom nivou, potražnja za ruskim cepivom na domaćem terenu je prilično niska, jer su građani još uvek sumnjičavi prema izjavama vlasti, navodi "Bloomberg". Naime, Putin (68) je pomalo zbunio svoje građane kada je u decembru prošle godine izjavio da će pričekati sa vakcinacijom dok se ne potvrdi da je sigurno za ljude njegove starosti.

Putin još uvijek nije otkrio da li je primio vakcinu ili ne, ali njegov stav i ruski skepticizam nisu sprečili druge nacije da krenu s narudžbinama. Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador se 25. januara, dan nakon što je objavio da se zarazio koronavirusom, zahvalio se  "iskreno privrženom" Putinu što je obećao 24 miliona doza Sputnjika V u sledeća dva mjeseca. Tri dana kasnije, bolivijski predsednik Luis Arse osobno je dočekao prvi paket ruskog cepiva na aerodromu La Paz.

Argentina je započela svoj program masovnog vakcinisanja pošto je do januara primila više od pola miliona doza Sputnjika V. Pridružili su joj se Nikaragva, Paragvaj i Venezuela.

Na čemu se bazira Sputnjik V

Sputnjik V se bazira na bezopasnom adenovirusu koji uzrokuje prehladu i koji se decenijama proučava u razvoju vakcina. Istu tehnologiju koristi AstraZeneca, dok su se Moderna i Fajezer okrenuli novoj tehnologiji koja koristi infromacionu RNK (mRNK) kako bi pokrenula imunološki odgovor.

Za razliku od Fajzerove vakcine, Sputnjik V može da se čuva u klasičnom frižideru (nije potreban zamrzivač), što olakšava transport i distribuciju u siromašnijim zemljama ili onima s toplijom klimom.

Dve doze ruske vakcine kkoštaju oko 20 dolara, što znači da je ono jeftinije od većeg dela konkurencije. Iako je skuplji od Oksfordske vakcine, Sputnjik se pokazao da je efikasniji od Astrazenekovog cepiva u odbrani od koronavirusa.

Sputnjik V i evropsko tržište

Rusija je zatražila od evropskih regulatora odobrenje Sputnjika V, a nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je u utorak da bi rusko cepivo moglo da se koristiti u EU ako ga odobri Evropska agencija za lekove.

Francuska ministrica ekonomije Agnes Panije Runašer rekla je da je "agnostik" po pitanju odobrenja ruskog cepiva.

- Svako cepivo koje zadovoljava uslove sigurnosti i delotvornosti je dobrodošlo u Evropi - rekla je ona u intervjuu za "France Info TV".

Mađarska je već izdala hitno odobrenje i potpisala ugovor za dva miliona doza Sputnjika V, od kojih je prvih 40.000 isporučeno u utorak.

- Vakcina ne može da bude političko pitanje. Može se birati između zapadnih i istočnih cepiva jedino u slučaju ako ga ima dovoljno na tržištu - rekao je 29. januara premijer Mađarske Viktor Orban.

Glavni urednik časopisa "Lancet", Ričard Horton, kazao je kako procedura evropskog odobrenja ruskog cepiva može da potraje nekoliko meseci.

Iako su ruske vlasti kazale kako očekuju da će njihova vakcina ove godine biti dostupna za 700 miliona ljudi, postavlja se pitanje brzine proizvodnje.

- Moramo da budemo realni. S obzirom na naše druge obveze, nećemo moći da snabdemo ​​Evropu pre maja, osim Mađarske - rekao je , izvršni direktor državnog Ruskog fonda za diretkna ulaganja Kiril Dmitrijev, koji je podržao razvoj Sputnjika V i zadužen je za njegovu međunarodnu distribuciju.

(Telegraf.rs)