"Noću bi nas čuvari vodili u mračne sobe": Potresna ispovest žene koja je bila u kampu za Ujgure

Žene u kineskim kampovima za "prevaspitavanje" Ujgura navodno su sistematski silovane, seksualno zlostavljane i mučene, piše BBC, pozivajući se na svedočanstvo žene koja je uspela da pobegne iz jednog od tih kampova.

Tursunej Ziavudun tvrdi da u tim kampovima muškarci uvek nose maske, čak i u vreme kada nije bilo pandemije. Kaže da su nosili odele, a ne policijske uniforme. Ponekad, posle ponoći, ušli bi u ćelije i izdvojili neke žene i vodili su ih niz hodnik do "mračne sobe", gde nema sigurnosnih kamera.

Ziavadun tvrdi da su nekoliko puta i nju odveli.

- To je ožiljak koji nikad ne mogu da uklonim, o tome ne želim ni da pričam - kaže Ziavudun.

U kampu u regionu Sinkjang je, kako tvrdi, provela devet meseci. Prema procenama, više od milion muškaraca i žena drže u kampovima za "prevaspitavanje" Ujgura i drugih manjina.

Udruženja za zaštitu ljudskih prava tvrde da su kineske vlasti postepeno oduzele verska i sva druga prava Ujgurima, te da ih masovno nadgledaju, zadržavaju u pritvoru i prisiljavaju na sterilizaciju.

Sa ovom "politikom" se krenulo navodno 2014. godine, kada je predsednik Si Đingping posetio Sinkjang nakon terorističkog napada koji su izveli ujgurski separatisti. Navodno je nakon toga, kako piše u dokumentima u koje je imao uvid New York Times, predsednik Si lokalnim zvaničnicima naredio da "odgovore bez milosti". Vlada SAD je prošlog meseca saopštila da su "akcije kineske vlasti od tada dovele do genocida". S druge strane, Kina kaže da su izveštaji o masovnim zatvaranjima i prinudnoj sterlizaciji "laž i apsurdne optužbe".

Ispovesti onih koji su bili u nekom od kampova su retki. Međutim, nekoliko bivših pritvorenika i jedan čuvar su za BBC rekli da su iskusili ili videli organizovan sistem masovnog silovanja, mučenja i seksualnog zlostavljanja.

Tursunej Ziavudun koja je pobegla iz Kine nakon što je puštena iz kampa i koja je uspela da stigne do Amerike tvrdi da su žene iz ćelije odvođene svake noći i da ih je silovao najmanje jedan, a ponekad i više maskiranih čuvara. Tvrdi da su je mučili i tri puta grupno silovali. Kaže da su u silovanju učestvovala dvojica ili trojica muškaraca.

Ziavudun je i ranije govorila za medije, dok je bila u Kazahstanu, gde je stalno živela u strahu da će je vratiti u Kinu. Verovala je da, kada bi otkrila priču o zverstvima koje je proživela i videla, i kada bi je vratili u Sinkjang, da bi je kaznili brutalnije nego ikad pre. A bila ju je i sramota, kaže.

Nemoguće je potvrditi njenu priču jer Kina ne dozvoljava da novinari "češljaju previše". Međutim, putna dokumenta i zahtevi za azil koje je ova žena dala na uvid novinarima poklapaju se sa njenom pričom. Njeni opisi kampa u Sinkjang, okrug Kunes, poklapaju se sa satelitskim snimcima. A njeni opisi o tome kako izgleda život u kampu, kao i priče o metodama zlostavljanja, poklapaju se sa ispovestima drugih bivših pritvorenika.

#ImageOfTheDay #RuleOfLaw #Ouighours #EUSpace #OpenData can be used by journalists or #CitizenScience to monitor newsworthy events globally⬇️@CopernicusEU #Sentinel2🇪🇺 images of the Dabancheng “re-education centre” ("according to media") in Xinjiang 🇨🇳 in 2017, 2019 and 2021 pic.twitter.com/WwZV0s18mL— 🇪🇺 DG DEFIS #StrongerTogether (@defis_eu) February 1, 2021

Interni dokumenti pravosudnih organa okruga Kunes iz 2017. i 2018. godine, koje je BBC-u dostavio Adrijan Zenz, stručnjak koji se bavi kineskom politikom u Sinkjang, do detalja opisuju namere i troškove za "transformaciju kroz edukaciju ključnih grupa" - što, kako piše BBC, je čest eufemizam u Kini za indoktrinaciju Ujgura. U tim dokumentima, proces edukacije se opisuje kao "ispiranje mozga, čišćenje srca, usađivanje pravednosti i eliminacija zla".

"Terali su me da žene skidam gole i vezujem, a onda bi oni ušli"

BBC je razgovarao i sa ženom iz Kazahstana, koja je u kampu provela 18 meseci. Ona je tvrdila da su je terali da žene Ujgura skida gole i da im stavlja lisice na ruke, a potom da ih ostavlja same sa Kinezima. Nakon toga bi morala da očisti prostorije u kojima su boravili.

- Moj posao je bio da im uklonim svu odeću iznad struka i da ih vežem tako da ne mogu da se pomere - pričala je Gulzira Auelkan podižuči ruke iza glave da bi pokazala kako je morala da vezuje žene.

Tada je, kako kaže, morala da napusti sobu, a onda bi u prostoriju ulazili Kinezi, nekad i policajci.

- Tiho bih sedela kraj vrata, a kada bi oni izašli iz sobe, te žene sam vodila na tuširanje. Nekad su Kinezi davali pare da bi mogli da biraju najlepšu među mladim zatvorenicama - rekla je ona.

Neki bivši zatvorenici su svedočili da su ih primoravali da pomažu čuvarima ili bi ih surovo kaznili. Auelkan kaže da je bila nemoćna da pruži otpor. Upitana da li su organizovana silovanja, kratko je odgovorila: "Da, silovanja".

- Terali su me da uđem u tu sobu. Terali su me da skidam te žene i da im vezujem ruke, a potom bi me isterali napolje - tvrdi Auelkan.

Ziavudun kaže da se neke od žena, koje bi noću izvodili iz ćelije, nikad nisu vratile. One koje su vraćane nisu smele da pričaju šta su im radili, pretili su im, tvrdi ona.

- Nikom ne smeš da kažeš šta se dogodilo. Smeš samo da ležiš i ćutiš. To su radili da bi ubili duh u tebi - kaže Ziavudun.

Zenz je rekao za BBC da su svedočanstva koja je slušao, da bi se objavila ova priča, najgori dokaz koji je video otkako je progon Ujgura počeo.

- Ovo je najgore što smo do sada čuli. Pruža detaljan dokaz o seksualnom zlostavljanju i torturi, i to u granicama koje nismo ni slutili - kaže Zenz.

Ujguri su turkijski narod, koji pretežno živi u Kini, a ima ih oko 11 miliona u Sikjangu, na severozapadu zemlje. Regija se graniči sa Kazahstanom, a takođe je dom etničkim Kazahstancima. Ziavudun, koji ima 42 godine, je Ujgur. Njen suprug je Kazahstanac.

"Čim smo se vratili priveli su nas"

Bračni par se vratio u Sinkjang 2016. godine, nakon što su pet godina proveli u Kazahstanu. Odmah po povratku su privedeni na ispitivanje, a pasoši su im oduzeti, tvrdi Ziavadun. Posle nekoliko meseci, iz policije su joj naredili da dođe na sastanak sa drugim Ujgurima i Kazahstancima. Tada su ih, kako tvrdi sve pohapsili.

U početku je njen boravak u pritvoru bio "lak". Dobijala je pristojnu hranu i smela je povremeno da telefonira. Posle mesec dana proradio joj je čir i pustili su je iz kampa. Njen suprug je ponovo dobio pasoš i vratio se u Kazahstan gde je našao posao. Međutim, Ziavudun su zabranili da ode i tako su je zarobili u Sinkjangu. Izveštaji ukazuju da na to da kineske vlasti namerno u zemlji ostavljaju članove uže porodice, kako bi naveli one koji su napustili zemlju da nikada ne progovore.

U martu 2018. godine, njen suprug je i dalje bio u Kazahstanu, a njoj je naređeno da se javi u lokalnu policijsku stanicu. Tada joj je rečeno da mora da ide na "dodatnu edukaciju".

Kako navodi, tada su je prebacili u istu ustanovu gde je boravila i tokom prvog pritvora, u okrugu Kunes. Međutim, do tada se "mesto razvilo". Kako tvrdi, ispred je bila kolona autobusa iz kojih su neprekidno izlazili novi zatvorenici.

Ženama su oduzeli nakit. Ziavudun kaže da su njoj počupali minđuše, zbog čega su joj uši krvarile, a nakon toga je stavljena u prostoriju sa grupom žena. Među njima je bila i jedna starija žena, sa kojom će se Ziavudun kasnije sprijateljiti.

Čuvari su joj skinuli maramu sa glave i urlali su na nju jer je nosila dugu haljinu - to je čin pokazivanja vere, što su Ujgurima te godine počeli da zameraju.

- Sve su joj skinuli. Ostavili su je samo u donjem vešu. Bila je toliko posramljena da je sve vreme pokušavala da prikrije telo rukama. Plakala sam dok sam gledala kako se ophode prema njoj. Suze su joj se slivale niz lice - kaže Ziavudun.

Ženama je tada naređeno da se izuju i predaju svoje cipele, kao i svaki komad odeće koji ima lastiš i dugmiće. Potom su ih odveli u ćelije koje izgledaju, kako kaže, isto kao i mali kineski kvartovi gde su zgrade poređane jedna do druge.

Žene su sišali na kratko, a potom su počela odvođenja u "mračnu sobu"

Prvih mesec, dva se ništa posebno nije događalo. Terali su ih da gledaju programe pune propagande i sve žene su ošišali na kratko. Potom je policija počela da ispituje Ziavudun gde joj je suprug, a kada bi odbila da joj odgovori tukli bi je dok ne bi pala, a potom bi je šutirali u stomak.

- Policijske čizme su tvrde i teške. Mislila sam da me nečim tuku, a onda sam shvatila da me gaze. Umalo sam izgubila svest. Osetila sam kako nešto toplo struji kroz mene - priča žena.

Kako kaže, jedan od doktora u kampu joj je rekao da možda ima krvni ugrušak, a kada su njene cimerke iz ćelije prijavile da krvari, čuvari su rekli da je "normalno da žene krvare".

Ziavudun kaže da je u svakoj ćeliji boravilo 14 žena. Unutra su bili kreveti na sprat, lavabo i čučavac. Rešetke su postavljene na prozore. Kada su čuvari prve noći ušli da odvode žene, nije joj bilo jasno što to rade. Mislila je da ih premeštaju u druge ćelije.

- Negde u maju 2018. godine, ne pamtim tačan datum jer unutru ne znaš koji je dan mene i još jednu ženu iz ćelije su izveli tokom noći i pokazali nas nekom Kinezu koji je nosio masku. Cimerku su odveli u drugu sobu - tvrdi Ziavudun.

"Gurnuli su mi štap dole, i počeli da me prže strujom"

Čim su se zatvorila vrata, cimerka je počela da vrišti.

- Ne znam kako to da vam objasnim. Mislila sam da je muče. Nisam verovala da je siluju. Žena koja nas je dovela tu je tom Kinezu rekla da sam nedavno krvarila. Tada ju je on opsovao i rekao joj da me vodi u mračnu sobu. Odvela me je do te prostorije gde su uveli moju cimerku. Imali su elektrošokere, kao štapove. Nisam znala šta je to, a onda su mi to gurnuli dole između nogu i počeli da me prže - priča Ziavudun.

Ne seća se koliko je sve to trajalo te noći. Seća se da je ona žena ponovo ponovila da je krvarila i da su je potom vratili u ćeliju. Nakon sat vremena i drugu ženu su vratili.

- Ona nije mogla da progovori. Devojka je tiho sedela i gledala u jednu tačku, kao da je u nekom transu. Mnogi koji su boravili u tim ćelijama su skrenuli s uma - priča žena.

Osim ćelija, kako kaže, u kampu postoje i učionice, u kojima nastavnici prevaspitavaju pritvorenike. Aktivisti tvrde da se rade sa ciljem da Ujgure i druge manjine liše njihove kulture, jezika, vere i običaja i da u njih "usade" kinesku kulturu.

Kelbinur Sedik, Uzbekistanka iz Sinkjanga je bila dovedena u kamp da pritvorenike uči kineski. Uspela je da pobegne iz Kine i da svetu ispriča šta je tamo proživela.

Ona je za BBC rekla da je kamp strogo kontrolisan. Rekla je da je čula priče da žene siluju. Jednog dana je, kako kaže, oprezno prišla jednoj od policajki u kampu.

- Rekla sam joj da sam čula strašne priče o silovanjima i pitala sam je šta ona o tome zna. Rekla je da ćemo pričati u dvorištu u vreme pauze. Tamko nije bilo mnogo kamera. Našle smo se i rekla mi je da se to događa. Da policajci ne samo da grupno siluju žene, već ih i prže strujom - kaže Sedik.

Četiri tipa mučenja strujom

Te noći nije spavala. Sve vreme je razmišljala o ćerki koja je studirala u inostranstvu i plakala. U svojoj ispovesti za Udruženje koje se bavi zaštitom prava Ujgura je rekla da je čula kako u žene guraju elektrošker u vidu štapa, što se podudara sa tvrdnjama Ziavudun.

- Postojala su četiri tipa mučenja strujom - stolica, rukavica, kaciga i guranje štapa u analni otvor - tvrdi Sedik.

- Vrisci su se orili zgradom. Nekad sam ih čula i tokom časova - kaže ona.

Još jedna nastavnica, koja je bila primorana da predaju u kampu, Sajragul Sutbaj rekla je za BBC da su silovanja u kampu bila česta i da su čuvari bilrali devojčice i mlade žene. Tvrdi da je prisustvovala grupnom javnom silovanju devojke stare oko 20 godina, koju su doveli pred 100 drugih zatvorenica i primorali je da se ispoveda.

- Nakon toga su je pre svima, policajci na smenu silovali. Sve vreme su gledali kako druge reaguju. Svaka koja bi pokazala znak otpora, koja bi skupila šaku u pesnicu, sklonila pogled ili zažmurila bila bi kažnjena - tvrdi Sautbaj i dodaje da su žene molile za pomoć.

U kampu dani i meseci za Ziavudun su se pretvorili u večnost. Zarobljenice su šišali, vodili ih na časove, vršili nad njima medicinske preglade, terali ih da piju tablete, a na svakih 15 dana bi ih prisilno vakcinisali nečim što je izazivalo mučnine i nesvestice.

- Ženama su prisilno ugrađivali spirale ili su ih sterilisali. Bila je tu jedna devojka, imala je samo 20 godina. Molili smo ih da to ne čine - tvrdi Ziavudun.

Prema navodima Associated Press, prinudna sterilizacija u Sinkjangu je itekako zastupljena, ali kineska vlada je za BBC odbacila ove tvrdnje kao neosnovane.

Ziavudun tvrdi da su ih, osim medicinskih ispitivanja, terali da satima pevaju patriotske kineske pesme i da gledaju program pun patriotskog sadržaja i priloge o predsedniku Si Đingpingu.

- Zaboravite kako izgleda život van kampa. Ne znam da li su nam isprali mozak ili je to bila nuspojava lekova i tih injekcija, ali jedino što želite jeste da vam daju da jedete. Uskraćivali su nam hranu - tvrdi Ziavudun.

"Video sam bolesne, izmučene ljude"

Bivši čuvar u kampu tvrdi da ne bi dali obrok zatvorenicama koje nisu mogle da upamte reči iz knjige o Si Đinpingu.

- Jednom, dok smo odvodili zatvorenike u taj koncentracioni logor, video sam kako sve teraju da pamte odlomke iz knjige. Svako je imao knjigu u ruci i satima bi čitali, sve dok ne bi upamtili - tvrdi čuvar za BBC.

Oni koji bi pogrešili nosili bi odeću u različitim bojama. U zavisnosti od toga da li su pogrešili jednom, dva ili tri puta. Čuvar tvrdi da su ljudi, koji su tako obučeni, bili izloženi različitim vrstama kažnjavanja, koje su uključivale izgladnjivanje i batine.

- Ulazio sam u te logore. Vodio sam pritvorenike tamo. Video sam bolesne, jadne ljude. Sigurno su ih mučili na različite načine. Siguran sam u to - rekao je on.

Nije bilo moguće proveriti njegove tvrdnje, mada je dostavio dokumenta koji potvrđuju da je radio u vreme kada su se zverstva događala u kampu. Pristao je da govori za medije, ali samo pod uslovom da njegova ispovest bude anonimna.

On je rekao da ne zna ništa o navodnim silovanjima. Upitan da li su čuvari koristili elektrošokere, on je potvrdio da jesu. Navodno bi posle takve torture zatvorenici priznali sve što se od njih zahteva...

Navodno su i svuda u kampu postavljene fotografije i delovi govora predsednika Si Đinpinga. On je, kako navodi BBC, fokus programa za "prevaspitavanje".

Čarles Parton, bivši britanski diplomata u Kini tvrdi da je Si Đinping "arhitekta projekta ugnjetavanja Ujgura".

- To je veoma centralizovano i vodi do samom vrha. Nemam nikakvu sumnju da je ovo ideja kineskog predsednika - tvrdi Parton.

On kaže da je malo verovatno da je Si Đinping ili neko od visokih zvaničnika naredio ili odobrio silovanja i mučenja, ali smatra da su sigurno upoznati sa tim.

- Verujem da ti ljudi na vrhu samo žmure na to što se događa. Prešla se granica da bi se ova politika sprovodila. Naređena je strogođa i to nije postavilo stvarna ograničenja. Samo ne vidim šta je to što bi moglo počinioce ovih dela da obuzda - kaže bivši diplomata.

"Ujedali su nas, kao životinje"

Ziavudun kaže da mučitelje ništa ne može da spreči.

- Ne samo da siluju, nego vas i grizu, ne znate da li ste čovek ili životinja. Ne bi poštedeli nijedan deo tela, ujedali bi vas sve dok ne ostanu tragovi, grozni tragovi. Meni se dogodilo to tri puta. I ne muči vas samo jedna osoba. Svaki put je tu dvojica ili trojica muškaraca - priča Ziavudun dok neutešno plače.

Kaže i da je jedna žena sa kojom je delila ćeliju, a koja je navodno pritvorena jer je "previše rađala", bila odvedena i nije je bilo tri dana. Kada je vraćena, primetila je tragove ujeda i po njenom telu.

- Nije ništa mogla da kaže, samo me je zagrlila i neutešno plakala, ali je ćutala - kaže Ziavudun.

Kineski zvaničnici nisu direktno odgovorili na pitanja novinara o navodima za silovanje i torturu. U saopštenju se navodi da kampovi u Sinkjangu nisu logori, već "edukacioni centri".

- Kineska vlada štiti prava svake etničke manjine podjednako. Prioritet je zaštita prava žena - navela je portparolka vlade u saopštenju.

"Nikad neću moći da postanem majka"

Zaivudun je puštena iz kampa u decembru 2018. godine, zajedno sa ženama koje su imale supružnike ili rođake u Kazahstanu. Kako je došlo do "obrta" ni dan danas joj nije jasno.

Odmah joj je vraćen pasoš i pobegla je u Kazahstan, a nakon toga uz pomoć Udruženja za zaštitu prava Ujgura je prebegla u SAD, gde je tražila azil.

Trenutno živi u predgrađu Vašingtona, kod žene koja predvodi lokalnu zajednicu Ujgura. Sa njom kuva i ponekad izađe da prošeta oko kuće. Kada je u kući drži prigušena svetla jer kaže da je u logoru sve blještalo. Po dolasku u Ameriku morala je da ide na operaciju. Urađena joj je histeroktomija, jer joj je materica bila uništena.

- Nikad neću moći da postanem majka - kaže dok plače.

Želja joj je da i njen suprug dođe u SAD. Kaže da je i dalje u Kazahstanu.

Kaže da je nakon puštanja iz logora morala da čeka neko vreme dok nije uspela da pobegne iz zemlje. Videla je i druge koji su "provučeni kroz sistem i pušteni". Videla je posledice onoga što su im uradili. Natalitet u Sinkjangu je značajno opao poslednjih godina, zbog čega su analitičari sve nazvali "demografskim genocidom".

Zaivaudun tvrdi da su se mnogi pripadnici njene zajednice odali alkoholu. Viđala je svoje "cimerke" kako gube svest na ulici. Jedan od njih je bila i devojka koja je sa njom prve noći izvedena iz ćelije. Koju je čula kako vrišti... Tvrdi da je postala zavisnica... Da je sada samo sena sebe...

- Kažu da su ljudi pušteni, ali ako mene pitate, svako ko je izašao iz tog kampa je završio sa životom... A to je, kako tvrdi, bio plan. Nadzor, indoktrinacija, dehumanizacija, sterilizacija, mučenje i silovanje...

- Njihov cilj jeda sve uništa i svi to znaju - kaže Ziavudun.

(Telegraf.rs)