Enigma za naučnike, šta se dogodilo? Na proleće imali 76% zaraženih, sad ih stigao smrtonosni talas

Još u prvom talasu pandemije, brazilski Manaus postao je simbol neobuzdanog, smrtonosnog divljanja zaraze, slično italijanskom Bergamu. Svakodnevno su imali stotine mrtvih, toliko da više nije bilo mesta u bolničkim hladnjačama, u svet su slali fotografije s beskonačnim nizovima tek iskopanih grobova, jer je broj mrtvih bio toliki da je to logistički problem.

Već u prvom talasu 76 odsto žitelja grada koji broji 2,2 miliona stanovnika bilo je zaraženo Kovidom-19, pokazala je brazilska studija. To bi značilo da je grad stekao imunitet krda: međutim, u decembru je Manaus zadesio novi talas pandemije, gori od onog u proleće. Ponovo su pred bolnicama hladnjače, u bolnicama se više ljudi bori za život nego u martu i aprilu, prenosi Jutarnji tekst nemačkog Spiegel-a.

Kako je moguće da ni sa tako velikim brojem zaraženih Manausu nije pomogao imunitet krda, nedeljama su analizirali naučnici iz Brazila, Engleske i SAD.

U naučnom časopisu Lancet objavili su svoje zaključke.

Nije postignut imunitet krda

Tvrdnja da je 76 odsto građana Manausa već bilo zaraženo korona virusom do početka novog talasa pandemije u decembru, bazira se na istraživanju uzoraka davaoca krvi objavljenom u časopisu Science.

U aprilu su pronađena antitela u 4,8 posto uzoraka krvi, u maju čak 44,5 posto, a do juna je broj skočio na 52,2 odsto. Međutim, nisu oni u septembru ponovo merili količinu antitela u uzorcima krvi dobijene od davaoca, nego su podatak od 76 odsto procenili, računajući da je u međuvremenu virus nastavio da cirkuliše u Manausu, mada bez većih brojki zaraženih.

Dakle, brojka od 76 odsto inficiranih nije naučno dokazana, a pitanje je - je li to dovoljno za postizanje "imuniteta krda", koji bi štitio većinu od širenja zaraze. Autori brazilske studije ističu da je 76 odsto zaraženih premalo za imunitet krda: ljudi u Manausu žive u skučenim uslovima, virus se širi puno brže nego u evropskim gradovima.

Možda imunitet iz prvog talasa već jenjava

Ako Manaus i jeste stekao imunitet krda u prvom talasu, moguće je da ga je u međuvremenu izgubio. Naime, naučnici još nisu utvrdili koliko dugo štiti imunitet otkako se preboli Kovid-19.

Neke studije kažu od 3 do 6 meseci, jedna studija iznosi dokaze da imunitet traje i 8 meseci, s tim da su velike razlike među ispitanicima.

Ipak, naučnici u Velikoj Britaniji analizirali su podatke medicinskih radnika redovno testiranih na Kovid-19 i ustanovili da su oni koji su već bili zaraženi imali znatno manju mogućnost da će se ponovno zaraziti. Na 6.000 ispitanika praćenih tokom 5 meseci, uočili su samo 44 slučaja ponovne infekcije. Malo je verovatno da opadanje imuniteta objašnjava drugi talas u Manausu, pišu autori u Lancetu.

Virus se toliko promenio da "zaobilazi" stečeni imunitet

Manausom se trenutno širi soj P.1, sa više mutacija u proteinu kojim se korona virus veže uz stanice. Jedna od tih mutacija utiče na to da neutralizirajuća antitela više ne deluju.

U Manausu je utvrđen slučaj 29-godišnjakinje koja je dvaput dobila Kovid-19: prvo je zaražena osnovnim virusom Sars-CoV-2, ali drugi put novom varijantom P.1.

Jedno od tumačenja jeste to da, tamo gde je mnogo ljudi prebolelo Kovid-19, normalni virus se više ne može širiti. Zato novi soj stiže i do onih koji su već preboleli Kovid, tumači epidemiolog Ema Hodkroft za Spiegel.

Istraživanja su pokazala da Fajzerova i Modernina vakcina deluje i na britanski soj B1.1.7, ali nije poznato deluje li i na brazilski P.1.

Nova varijanta virusa puno je zaraznija

Moguće je da se u Manausu sada širi znatno zarazniji soj virusa. To bi moglo da utiče i na imunitet krda: što je virus zarazniji, to više ljudi mora da postane imuno kako bi se "imunitet krda" postigao, što znači da se virus više neće širiti. Ipak, o tome se malo zna: u decembru je od 31 pregledanog uzorka u Manausu u 13 uzoraka otkriven novi soj P.1.

Koji je tačan odgovor na pitanje?

Verovatno kombinacija sva tri odgovora može objasniti drugi talas širenja zaraze u Manausu, pišu naučnici u časopisu Lancet. Pozivaju na nove studije koje će odgovoriti na niz otvorenih pitanja.

Imunitet se verovatno mora trenirati ponavljanjima, slično vežbanju za test, komentisao je istraživanje epidemiolog sa Harvarda Majkl Mina. Jedna preboljena zaraza verovatno nije dovoljna da bi se osigurao doživotni imunitet.

On je zabrinut zbog novih mutacija i sojeva koji bi mogli biti neosetljivi na trenutna cepiva, pa upozorava da se odmah mora delovati kako bi se smanjio broj novozaraženih, kako novi sojevi ne bi mogli da se šire, prenosi Spiegel.

Ipak, i vakcine se mogu prilagoditi, čovek nije bespomoćan pred virusom.

(Telegraf.rs)