Puč u Mjanmaru: Zašto je vojska sada preuzela vlast i šta bi sledeće moglo da se očekuje?

Vojska u Mjanmaru saopštila je da je preuzela vlast u toj zemlji, deceniju nakon što je pristala da preda kontrolu civilnoj vladi. Puč je posejao strah širom zemlje, koja je gotovo 50 godina bila pod ugnjetavačkim vojnim režimom, sve do 2011. godine, kada je u toj zemlji počela da "živi demokratija".

Vojska je rano jutros proglasila vanredno stanje, preuzela vlast u državi i potvrdila da je sprovela hapšenja visokih vladinih funkcionera kao odgovor na prevaru za koju tvrde da je sprovedena tokom prošlogodišnjih opštih izbora. Jutrošnje hapšenja Aung San Su Ći i drugih političara previše su podsećala na dane za koje su mnogi mislili da su daleko iza njih.

U proteklih pet godina, Su Ći i njena Nacionalna liga za demokratiju (NLD) vodili su zemlju nakon izbora 2015. godine. To su, veruje se, bili najslobodniji izbori u toj zemlji u prethodnih 25 godina. U ponedeljak partija je trebalo da otpočne svoj drugi mandat. Međutim, iza kulisa, vojska je i dalje držala zemlju u kandžama zahvaljujući Ustavu, koji garantuje četvrtinu poslaničkih mesta u parlamentu i kontrolu nad najuticajnijim ministarstvima.

Ono što sve zbunjuje jeste pitanje - zašto su sada preuzeli vlast, ili ono još važnije - šta je sledeće?

Tajming puča je lako objasniti, kaže za BBC Džonatan Hed, jedan od dopisnika iz jugoistočne Azije. On kaže da je u ponedeljak trebalo da bude održana prva sednica parlamenta koja je trebalo da potvrdi rezultat izbora. To se sada neće dogoditi.

Naime, na izborima u novembru NLD je osvojila više od 80 odsto glasova, i tako pokazala da je i dalje veoma popularna iako suočena sa optužbama za genocid nad Rohindža muslimanima.

Opozicija koju podržava vojska odmah je nakon izbora počela da iznosi optužbe o prevari. Navodi su ponovljeni u potpisanoj izjavi koju je novoimenovani vršilac dužnosti objavio da bi opravdao uvođenje jednogodišnjeg vanrednog stanja.

- Izborna komisija nije uspela da reši problem sa izbornim listama, na kojima je bilo mnogo nepravilnosti - rekao je Mjint sve, bivši general koji je vršio funkciju potpredsednika.

Međutim, nije bilo dovoljno dokaza za ove tvrdnje.

- Očigledno je Aung San Su Ći izvojevala snažnu pobedu na izborima - kaže za BBC Fil Robertson, zamenik direktora Human Rights Watch-a (HRV) u Aziji.

- Bilo je optužbi za izbornu prevaru. To je donekle trampovski - svi ovi navodi o prevarama bez dokaza - smatra Robertson.

Ipak, i njemu samom je nejasno zašto je došlo do puča. Jer rezultati izbora nisu opoziciji "umanjili vlast".

Osramotili "oca nacije"

Na izborima u novembru možda je Sindikalna partija solidarnosti i razvoja (USDP), koju podržava vojska osvojila delić glasova, ali vojska i dalje snažno vlada zahvaljujući kontroverznom ustavu iz 2008. godine koji je sastavljen tokom vladavine hunte.

Taj ustav ne samo da po automatizmu obezbeđuje četvrtinu poslaničkih mesta u parlamentu, već i omogućava da vojska kontroliše tri ključna ministarstva - odbrane, unutrašnjih poslova, i Ministarstvo za granične poslove.

Dakle, dokle god se ustav ne promeni, vojska ima svoje "parče kolača" u vladi. Međutim, postavlja se pitanje da li je NLD sa svojom većinom mogla da promeni ustav.

Džonatan Hed smatra da je to malo verovatno, jer bi im za to bilo potrebno 75 odsto glasova u parlamentu, što je gotovo nemoguće osvojiti ako se uzme u obzir da vojska kontroliše sigurno bar 25 odsto.

Aje Min Tant, bivša novinarka i predavač sugeriše da možda postoji još jedan razlog današnju akciju - sramota vojske.

- Nisu očekivali da će izgubiti. Moguće je da su ljudi čije porodice rade u sistemu glasali protiv njih - uverena je Tant.

Ona je rekala da se svetu mora objasniti način na koji vojska u Mjanmaru sebe vidi.

- Svetski mediji neretko zovu Aung San Su Ći "majkom" nacije, a vojska sebe smatra "ocem nacije" - objašnjava Tant.

Kao rezultat, vojska smatra da ima „obaveze i prava“ kada je reč o vladavini - a poslednjih godina, kako je zemlja postala otvorenija za međunarodnu trgovinu, nije joj se svidelo ono što je videla.

- Smatraju da su stranci velika opasnost - uveren je ona.

- Pandemija i zabrinutost međunarodnih institucija zbog obespravljenosti Rohindža muslimana na izborima u novembru možda su ohrabrile vojsku da deluje sada - sugeriše Aje Min Tant. Svejedno, ipak ju je puč iznenadio.

Šta nosi budućnost?

Ni stručnjacima nije baš jasno zašto se vojska odlučila na ovakav potez, kada, po svemu sudeći, mogu malo toga da postignu.

- Treba podsetiti da je trenutni sistem izuzetno koristan za vojsku - ima potpunu komandnu autonomiju, značajna međunarodna ulaganja u svoje komercijalne interese i političko pokriće civila za ratne zločine - kaže Žerard Mekarti, postdoktorant na Nacionalnom univerzitetu na Institutu za istraživanje u Singapuru.

On smatra da će preuzimanjem vlasti na godinu dana, samo izolovati ne-kineske međunarodne partnere, naškoditi vojnim komercijalnim interesima i izazvati eskalirajući otpor miliona ljudi koji su Su Ći i NLD postavili na vlast u drugom mandatu.

- Možda se nadaju da će poboljšati izglede za uspeh Sindikalne partije solidarnosti i razvoja na sledećim izborima. Ali postoje veliki rizici - kaže Mekarti.

Fil Robertson ističe da ovaj potez dovodi Mjanmar u opasnost da još jednom postane „država odmetnik“, što može dodatno da razgnevi lokalno stanovništvo.

- Mislim da narod Mjanmara neće ovo mirno prihvatiti. Oni neće da se vrate pod "vojnu čizmu", a Su Ći je bila njihova "karta" da više ne žive tako - kaže Robertson.

On se i dalje nada da će pregovorima uspeti da se reše neke stvari, ali navodi da treba očekivati proteste što će, kako kaže, predstavljati veliki problem za Mjanmar.

Podsetimo, vojna hunta u Mjanmaru smenila je danas 24 ministra i njihove zamenike i imenovala 11 novih ministara. Imenovani su novi ministri finansija, zdravlja, informacija, spoljnih poslova, odbrane, granica i unutrašnjih poslova.

Vlast je preuzeo vrhovni komandant oružanih snaga general Min Aung Hlaing.

Ko je Hlaing, vođa puča?

Vojni komandant Mjanmara, visoki general Min Aung Hlaing, u centru je pažnje nakon što je vojska danas uhapsila političare iz vladajuće Nacionalne lige za demokratiju (NLD) i objavila da preuzima vlast u zemlji, koji se od 2019. nalazi pod sankcijama SAD zbog optužbi za genocid na Rohindža muslimanima.

Vojska Mjanmara, poznatija kao Tatmandav, vrlo je zatvorena i stručni analitičari malo znaju o njenom unutrašnjem organizovanju i delovanju, kao i o njenom vrhovnom komandantu. Agencija Rojters je navela nekoliko ključnih činjenica o vojnom vođi Mjanmara i ulozi vojske u političkom sistemu zemlje.

Vojska je vladala direktno skoro 50 godina nakon puča 1962. godine i dugo je sebe doživljavala kao čuvara nacionalnog jedinstva, a pošto je stvarala mjanmarski ustav iz 2008. godine, sebi je obezbedila trajnu ulogu u političkom sistemu zemlje.

Ona ima po ustavu 25 odsto poslaničkih mesta, a njen komandant imenuje ministre odbrane, unutrašnjih poslova i graničnih poslova, ključne pozicije u političkom životu zemlje.

Vrhovni komandant Min Aung Hlaing (64) klonio se političkog aktivizma koji je bio široko rasprostranjen u vreme dok je studirao pravo na Univerzitetu Jangon 1972-1974. Dok su se kolege bavile demonstracijama, Min Aung Hlaing podnosio je svake godine prijave za prijem na Vojnu akademiju (DSA), uspevši u svom trećem pokušaju 1974.

Prema jednom pitomcu sa njegove klase DSA, koji je 2016. godine razgovarao sa Rojtersom i koji još viđa komandanta vojske na godišnjim okupljanjima klase, Hlaing bio je prosečan pitomac, a kasnije je unapređivan samo redovnim putem, pa je bio jako iznenađen kada je Min Aung Hlaing dostigao najviše vojničke položaje.

Min Aung Hlaing preuzeo je vođenje vojske 2011. godine kada je započela i tranzicija zemlje ka demokratiji. Diplomate u Jangonu su rekle agenciji da se do početka prvog mandata Su Či 2016. godine, general transformisao iz vojnika u političara i javnu ličnost.

Vrhovni komandant nikada nije pokazao nijedan znak da je bio spreman da se odrekne vojnih 25 odsto mesta u parlamentu, niti da bi dozvolio bilo kakvu promenu odredbe u ustavu koja Su Ći zabranjuje da postane predsednik zemlje.

Hlaing je produžio svoj mandat na čelu vojske za još pet godina u februaru 2016. godine, što je korak koji je iznenadio posmatrače koji su očekivali da se te godine povuče tokom termina redovne smene rukovodstva.

Inače, vojna akcija u Mjanmaru iz 2017. godine prognala je više od 730.000 muslimana Rohindža manjine u susedni Bangladeš, a američki istražitelji rekli su da je vojna operacija Mjanmara uključivala masovna ubistva, grupna silovanja i da je izvršena sa "genocidnom namerom". Kao odgovor, Sjedinjene Države uvele su sankcije Min Aung Hlaingu i još trojici vojnih lidera 2019. godine i za njih je pokrenutno nekoliko sudskih procesa u različitim međunarodnim sudovima, uključujući Međunarodni sud pravde.

Takođe 2019. godine, istražitelji UN pozvali su svetske lidere da uvedu ciljane finansijske sankcije kompanijama povezanim sa vojskom, navodi agencija.

(Telegraf.rs)