Kako je dobitnica Nobelove nagrade za mir i ikona demokratije u Mjanmaru "pala iz milosti"

Aung San Su Ći, koja je uhapšena zajedno sa visokim funkcionerima Nacionalne lige za demokratiju u Mjanmaru, jednom je doživljavana kao svetionik za ljudska prava - principijelna aktivistkinja koja se odrekla slobode kako bi izazvala nemilosrdne vojne generale koji su decenijama vladali zemljom.

Ona je 1991. godine osvojila Nobelovu nagradu za mir, dok je još bila u kućnom pritvoru i hvaljena kao "izvanredan primer moći nemoćnih".

Kod kuće je bila veoma popularna, ali je na međunarodnom nivou njen odgovor na Rohindža krizu ubrzao pad iz milosti koji je malo ko predvideo.

Godinama u kućnom pritvoru

Posle duge borbe protiv vojnih vladara u zemlji i mnogih godina u kućnom pritvoru, dozvoljeno joj je da se kandiduje na prvim javno otvorenim izborima u poslednjih 25 godina 2015. godine i pobedila je snažno.

Rođena je 1945. godine, ćerka je nezavisnog heroja generala Aung Suna, koji je ubijen kada je imala samo dve godine, malo pre nego što je Mjanmar stekao nezavisnost od britanske kolonijalne vladavine 1948.

Aung San Su Ći je 1960-ih otišla u Indiju sa svojom majkom, a četiri godine kasnije na Univerzitet Oksford, gde je upoznala budućeg supruga Majkla Arisa.

Nakon što je provela vreme u Japanu i Butanu, skrasila se u Velikoj Britaniji sa suprugom i dvoje dece. U 1988. vratila se u Jangon kako bi se brinula o majci koja je bila na samrti.

Međutim, ubrzo se uključila u proteste protiv vojske. Inspirisana Martinom Luterom Kingom i Mahatmom Gandijem, organizovala je skupove i pozvala na izbore.

Lideri protesta su ubijeni ili osuđeni, a ona je 1989. stavljena u kućni pritvor, u kojem je ostala do 2010. godine, sa kratkim periodom na slobodi.

Njena stranka Nacionalna liga za demokratiju (NLD) osvojila je izbore 1990. ali je vojna hunta odbila da preda kontrolu.

Sledeće godine osvojila je Nobelovu nagradu za mir, koju je u njeno ime primio njen stariji sin. Bilo joj je dozvoljeno da napusti Mjanmar ali se plašila da, ako izađe iz zemlje, neće moći da se vrati u nju.

Pobedila je na izborima 2015. godine nakon što je pozvala na okončanje građanskog rata u zemlji i smanjenje umešanosti vojske u politiku. Takođe se zarekla da će pomoći Rohindža muslimanima, koji su dugo bili meta zlostavljanja.

Postala je prvi državni savetnik Mjanmara - zvanje de fakto šefa vlade Mjanmara, ekvivalentno premijeru.

Ćutala o progonu Rohindža muslimana od strane vlade

Rohindža militanti su 2017. godine napali snage bezbednosti u državi Rakine, što je izazvalo vojni odgovor koji je uključivao ubijanje ljudi, paljenje sela i prisiljavanje stotina hiljada ljudi da napuste svoje domove, akcije koje su UN opisale kao etničko čišćenje.

Odgovor Su Ći na krizu bio je početak pada iz milosti u očima spoljnog sveta. Krivila je "teroriste" za "ledeni breg dezinformacija", a branila je vojsku, rekavši da vojnici vrše "vladavinu zakona".

U novembru te godine veće Oksforda vratilo je "Slobodu grada" koju joj je dalo 1997. godine, a u novembru 2018. oduzeta joj je nagrada "Amnesty International's Ambassador Of Conscience" koju je dobila 2009. godine u kućnom pritvoru.

Obe organizacije citirale su njeno odbijanje da deluje po pitanju vojnog tretmana Rohindža.

2019. godine bila je na Međunarodnom sudu u Hagu kako bi se suočila sa optužbama za genocid podnetim protiv Mjanmara, ali je rekla da je represija bila legitimna vojna operacija protiv terorista.

Uprkos ovome, 75-godišnjakinja ostala je popularna kod kuće - istraživanje iz 2020. godine pokazalo je da joj 79 posto ljudi veruje, što je porast od 70 posto godinu dana ranije.

U novembru prošle godine odnela je pobedu na izborima u zemlji, a 1. februara 2021. godine, tokom vojnog puča, vojska ju je uhapsila.

(Telegraf.rs)