Šta se zaista desilo s malezijskim Boingom koji je nestao pre 7 godina: Jedna novinarka ima teoriju

Foto: Profimedia

Sedam godina nakon nestanka aviona "Malezija erlajnsa", francuska istraživačka novinarka Florens de Šanž (53) u svojoj novoj knjizi otkriva ono što mnogi zovu najvećim misterijem u istoriji vazduhoplovstva.

Preporučujemo

Da podsetimo, 8. marta 2014. godine, avion na letu MH370 poleteo je sa aerodroma u Kuala Lumpuru prema Pekingu. U Boingu 777 bili su dva pilota, 10 stjuardesa i 227 putnika 14 različitih nacionalnosti. U 01:19 sati, dok je napuštao malezijski vazdušni prostor i prelazio u Vijetnam, pilot Zahari Ahmad Šah izgovorio je poslednje reči koje su se čule s leta: "Laku noć, malezijski 370".

Prema uobičajenoj proceduri, avion je tad trebalo da prijavi svoju prisutnost vijetnamskoj kontroli vazdušnog saobraćaja, ali taj poziv nikad nije stigao - minut kasnije prekinuta je veza s kontrolorima i letelica je jednostavno nestala, piše The Telegraph.

Avion nije uputio poziv u pomoć niti je pokazivao znake nevolje. Noć je bila vedra, uslovi letenja dobri, a regija kroz koju je avion letio pod strogim je nadzorom satelita te puna civilnih i vojnih radarskih stanica. Ipak, sedam godina kasnije, njegova sudbina ostaje nepoznata.

Brojni brodovi i avioni danima su pretraživali Južno kinesko more ne bi li pronašli tragove nestalog aviona. A onda je 15. marta Najib Razak, tadašnji malezijski premijer, rekao kako se veruje da je "Boing 777 iznenada promenio kurs nakon ulaska u vijetnamski vazdušni prostor". Izneo je i teoriju prema kojoj je takva radnja "bila izvedena zbog namernog delovanja nekoga u avionu".

A prema zvaničnom narativu, malezijski vojni radar primetio je avion koji se strmo penjao i spuštao dok je leteo preko Malajskog poluostrva, skretao prema Malajskom prolazu, pa zatim zaokružio severnim vrhom Sumatre do Indijskog okeana.

Inmarsat, satelitska telekomunikacijska kompanija, nakon toga uspela je dam prikupi povremene elektroničke impulse iz aviona. Iz tih signala naučnici su izračunali da je MH370 leteo možda šest sati prema jugu, nakon što je zaokružio oko Sumatre, a pre nego što se srušio u more, verovatno zbog nedostatka goriva.

Ova verzija priče godinu dana posle opet je postala aktualna - tad su, naime, na plažama južne Afrike i ostrva Reunion s druge strane Indijskog oceana pronađene krhotine za koje se veruje da pripadaju upravo nestalom avionu.

Inmarsatovi proračuni pokrenuli su najskuplju pretragu u istoriji vazduhoplovstva. Trajala je skoro tri godine i koštala više od 137 miliona dolara, ali nije pronađeno - ništa - osim nekoliko olupina brodova iz 19. veka.

Foto: Profimedia

Prvobitna potraga prekinuta je 2017, a godinu dana kasnije stigao je i konačni izveštaj zvaničnog istražnog tima, koji se sastojao od stručnjaka iz Malezije, Australije, SAD, Kine, Velike Britanije, Indonezije, Singapura i Francuske, no niti oni nisu mogli da objasne nestanak MH370, premda nisu isključili niti mogućnost "nezakonitog mešanja treće strane".

Zbog nedostatka čvrstih činjenica, pojavljivalo se sve više bizarnih teorija zavere - da je avion nestao u crnoj rupi, da su ga oteli vanzemaljci ili teroristi, da se nalazi u Somaliji, Kazahstanu ili Severnoj Koreji, da je namerno uništen kako bi se likvidirali svedoci operacije uzimanja organa koju je vodio sin najvišeg kineskog zvaničnika... Vodeću teoriju podsticao je bivši australijski premijer Toni Abot, za vreme čijeg mandata je MH370 i nestao, a prema njoj je pilot počinio samoubistvo i namerno srušio avion u more.

Pomenuta novinarka, koja je dve decenije novinarski pokrivala jugoistočnu Aziju za "Le Monde" i "Radio France", tri godine živela u Maleziji, a sada radi u Hongkongu, na prvu godišnjicu nestanka aviona napisala je dugačak članak u kojem je bila vrlo skeptična prema zvaničnom izveštaju. U svojoj prvoj knjizi objavljenoj 2016. oprezno je sugerisala da izgubljeni avion možda uopšte nije u Indijskom okeanu, već u Južnokineskom moru, gde se prvobitno i pretpostavljalo da se srušio. A upravo je njena knjiga podstakla ljude da joj se počnu javljati s novim informacijama.

Novinarka je od tad, tragajući za istinom, posetila najmanje 15 zemalja na četiri kontinenta. Intervjuisala je stotine ljudi, od ribara na Maldivima koji su tvrdili da su videli kako ogroman avion nestaje nad njihovim ostrvom, do bivšeg zvaničnika kineske vojske koji je, baš poput nje, sumnjao u zvanični narativ.

- Njihove tvrdnje vređaju ljudsku inteligenciju. To je stvarno ludo. Nema smisla reći svetu da smo izgubili trag o Boingu 777! Ako kao novinarka ne reagujem na to, onda slobodno mogu ići da prodajem čarape ili kravate - izjavila je de ona.

Prva i nedvosmislena tvrdnja u njenoj novoj knjizi "The Act of Disappearing Act", koja izlazi sledeći nedelje, jeste da se MH370 zaista srušio u Južnokinesko more, kako se prvo sumnjalo, a ne hiljadama kilometara dalje u Indijskom okeanu.

Novinarka ukazuje i na jasan nedostatak jedne radarske slike koja bi sa sigurnošću pokazala da je avion krenuo prema zapadu pa onda prema jugu - takve radarske slike nema, iako su se u blizini njegove navodne rute odvijale dve velike vojne vežbe. U svojoj knjizi takođe sugeriše da je nekoliko postojećih slika moglo biti s drugih aviona, prenosi Jutarnji list.

- Niko, niti jedna osoba, ni radar, ni brod, ni satelit, ni vojna baza, ni drugi avion - niko nije video MH370 iznad južnog Indijskog okeana - piše de ona. A što se tiče spornih elektroničkih impulsa, prema kojima je avion nastavio da leti još satima, ona sugeriše da su ih možda generisali na neki drugi način, možda neki drugi avioni.

Pixabay

De Šanž potom iznosi i dokaze koji podupiru njenu tvrdnju da je avion pao u Južnokinesko more - spominje, između ostalog, i kineske medije koji su izveštavali o S.O.S. poruci pilota u 02:43h, u kojoj je zatražio hitno sletanje jer se "njegov avion raspadao"; tu su i kineski satelitski snimci, kako ona tvrdi, očiglednih ostataka aviona u moru, kao i dve velike naftne mrlje navodno uočene u blizini vijetnamske obale.

- Dokazi su ignorisani, odbačeni, negirani ili jednostavno izbrisani - tvrdi ova istraživačka novinarka. Južnokineske satelitske slike visoke rezolucije koje su mogle da identifikuju plutajuće krhotine kasnije su misteriozno nestale, a transkripti između MH370 i malezijske kontrole vazdušnog saobraćaja tokom 42 minuta leta nikad nisu ni objavljeni.

No trojica vazduhoplovnih stručnjaka koji su pratili ovaj slučaj ne veruju novinarki koja tvrdi da je MH370 završio u Južnokineskom moru.

- To je prilično izmišljeno - kaže bivši visoki britanski vladin zvaničnik koji je hteo da ostane anoniman.

- Ma, to su gluposti. Znamo gde je zrakoplov pao - dodaje Dankan Stil, nezavisni naučnik, inženjer i matematičar koji je takođe pokušavao da reši misteriju, ali ipak nije rekao gde je avion za koji tvrdi da 'znamo' gde je pao.

Dejvid Mekmilijan, bivši predsedavajući globalne Agencije za sigurnost letenja, smatra kako ipak postoji određeni prostor za sumnju s obzirom na nedostatak čvrstih činjenica, dok su rođaci žrtava također prilično skeptični što se tiče informacija kojima raspolaže francuska istraživačka novinarka.

De Šanž postavlja i sledeće pitanje - zašto bi iko želeo da prikrije prikriti činjenicu da se MH370 srušio u Južnokinesko more, ako se to zaista i dogodilo? A upravo na to pokušava i odgovoriti u poslednjem poglavlju svoje nove knjige. Ona, naime, veruje da je avion - oboren. I nastavlja da skicira svoj hipotetski scenario za koji, uprkos nekim "rupama", veruje da je 80 posto tačan.

- MH370 je nosio ukradenu tehnologiju, možda neki moćni špijunski uređaj, a SAD su morale da zaustave taj teret kako on ne bi stigao do Kine. Poslali su dva AWACS aviona koji je trebalo da zaustave komunikacijski sistem MH370, a onda su prisilili avion da sleti na obližnji vojni aerodrom, gde bi sporan teret mogao biti uklonjen. No kad je pilot Zahari Ahmad Šah odbio da sleti, Amerikanci su oborili avion pre nego što je on ušao u kineski vazdušni prostor.

- Obaranje je moglo biti greška, no može biti i krajnje sredstvo zaustavljanja aviona i njegovog tereta, sve samo da on ne padne u ruke Kine - piše u knjizi, te tvrdi kako su SAD i Kina imale očite razloge za skrivanje istine.

- Moj scenario, iako hipotetički, temelji se na skupu čvrstih tragova. Sve druge priče podmetnute su kako bi se promovisao zvanični narativ ove mistere - zaključuje ona, a donosi Telegraph.

(Telegraf.rs)