Kako je Arapsko proleće "progutalo" Bliski istok i promenilo svet?

Ovog meseca završava se decenija otkako su protesti naterali autoritarnog predsednika Tunisa, Zin el Abidin ibn Alija da pobegne iz zemlje. Bila je to brza i relativno mirna revolucija, do koje je došlo decenijama nakon stagnirajućih i ukorenjenih režima širom arapskog sveta.

Malo ljudi je tada shvatalo snagu slika nemira koje su se emitovale na internetu i u domovima Bliskog istoka. U narednim nedeljama došlo je do novih, značajnih protesta i do sredine 2011. godine lideri u Kairu, Tripoliju, Sani, Damasku i drugim gradovima bili su pod ozbiljnim pritiskom ili ih je odneo plimni talas mirnih demonstracija i oružanog otpora.

Serija protesta i demonstracija na Bliskom istoku i severu Afrike poznata je kao Arapsko proleće. Protesti su imali oblike građanskog protesta sa demonstracijama, marševima kao i korišćenje društvenih mreža poput Fejsbuka, Tvitera i Jutjuba.

Vlasti su često na demonstracije odgovarale nasiljem, kao i provladinim protestima i kontrademonstracijama, prenosi Guardian.

Zapalio se prodavac voća

Decembar 2010 - prodavac voća Mohamed Buazizi polio se razređivačem i zapalio nakon što mu je 17. decembra 2010. roba zaplenjena, a policajac ga ošamario. Snimci incidenta proširili su se Tunisom a ljudi u njegovom rodnom gradu su izašli na ulice.

Protesti se raširili Tunisom

Od 24. do 29 decembra - do kraja meseca u većini Tunisa došlo je do protesta i nemira koji nisu viđeni decenijama. Činilo se da obične metode autoritarne vlade Tunisa, uključujući i potiskivanje demonstranata i korišćenje sile, nisu delovale.

Predsednik beži iz zemlje

Od 7. do 25 januara - predsednik Tunisa Zin el Abidin ibn Ali pobegao je iz zemlje u Saudijsku Arabiju, a zemlja je prva koja je doživela promenu režima. Nemiri su se proširili regionom koji je ostavio iza sebe, sa pozivima na masovno okupljanje u Egiptu, najvećoj i najvažnijoj arapskoj zemlji.

Pretnja svakom režimu

Od 25. januara do 12. februara - masovni protesti prekrili su Egipat, a mnogi su se nadali da je ovo kraj ere autokratije, koju su započeli mladi i frustrirani ljudi. Posle nekoliko nedelja demonstracije su naterale egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka da podnese ostavku. Iznenada je svaki režim u regionu izgledao ranjivo.

"Dani besa" širom regiona

Od 14. do 25. februara - protesti, neredi i revolucije proširili su se širom arapskog sveta do kraja februara. Bezbednosne snage u Bahreinu pucale su na demonstrante u prestonici Manama, dok se režim libijskog predsednika Muamera Gadafija suočio sa najvećim demonstracijama u istoriji. Uprkos medijskom mraku, ove vesti su obišle svet. "Dani besa" održali su se u mestima širom regiona 25. februara, sa masovnim protestima u najmanje sedam zemalja. Mediji su ove proteste počeli da zovu Arapskim prolećem.

Građanski rat u Libiji

27. februar - protesti u Libiji naišli su na vladin otpor silom, a situacija je brzo eskalirala u prvi građanski rat u Arapskom proleću.

Neredi se nastavljaju širom regiona

Od 3. do 25. marta demonstracije se nastavljaju u Bahreinu i Jemenu. Nemiri u južnoj Siriji postali su najveći a vlada je počela da koristi bojevu municiju.

Protesti i represija se pojačavaju

Od 26. marta do 22. aprila - koalicija pod vođstvom NATO započela je vazdušne udare u Libiji u znak podrške pobunjenicima koji su se suprotstavili Gadafijevom režimu. Eskaliraju protesti u Jemenu i Siriji, zajedno sa represivnim odgovorom vlade.

Ulični sukobi u Kairu

Od 22. aprila do 11. jula - sredinom godine borbe u Siriji počele su da liče na građanski rat između pobunjenika i režima. Jemen je destabilizovan, a monarhije u Jordanu i Bahreinu oklevaju pod neverovatnim pritiskom. Dolazi do krvoprolića na ulicama Egipta, dok zemlja pravi prvi korak ka novom sistemu.

Kraj 2011.

Od 18. novembra do 31. decembra - krajem 2011. godine Bliski istok je bio promenjeni region. Nove vlade pregovaraju u Egiptu, Tunisu, Libiji i Jemenu, dok je Sirija ušla u potpuni građanski rat, a posledice će se uskoro osetiti širom sveta.

2014. godina

Do 2014. gdoine, nade koje su bile prisutne u prvim mesecima Arapskog proleća, raspršile su se. Egipat se vratio pod vojnu kontrolu. Sirijski građanski rat se proširio na Irak, dok su Islamska država Irak i Levant proglasili novi kalifat preko granica dve države. Tranzicije u Jemenu i Libiji prešle su u nove civilne ratove. I dalje se pojavljuju protesti, ali su oni mali.

2019. godina

Skoro deceniju nakon što su protesti i revolucije prekrili region, Sirija, Liban i Jemen su razbijene i podeljene zemlje. Veliki deo stanovništva Sirije se rasuo zemljom i širom sveta, sa 6,5 miliona izbeglica registrovanih u UN i više od šest miliona interno raseljenih.

Međutim, duh slobodnih pokreta i dalje živi: u 2019. je svrgnut autoritarni vladar Sudana, a Liban, Alžir i Irak suočavaju se sa uličnim pokretima kojima odzvanjaju zahtevi od Arapskog proleća.

(Telegraf.rs)