Kako je priča o ubistvu u manastiru zataškavana godinama: Porodica sestre decenijama čekala pravdu

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: CNN/Shutterstock

Papuče mrtve časne sestre pronađene su u kuhinji samostana. Jedna je bila kraj vrata, druga kraj frižidera. Njen beli veo je bio izgužvan na podu, a iz srušene flaše curila je voda na pločice. U uglu prostorije pronađena je sekira ... Ovo su samo neki od detalja iz izveštaja o ubistvu Abaje, časne sestre u manastiru u Indiji, koje se dogodilo 27. marta 1992. godine. Nekoliko sati kasnije, u bunaru nedaleko od manastira, pronađeno je njeno telo, piše CNN.

Obdukcija je pokazala da je Abaja imala otiske od noktiju na svom vratu i ogrebotine po glavi. Na telu su takođe pronađene brojne povrede u vidu posekotina i oderotina, a lobanja joj je bila slomljena... Ipak, i pored svih dokaza pronađenih u kuhinji i povreda na njenom telu, niko za ubistvo sestre Abaje nije odgovarao pred sudom punih 27 godina.

Umesto toga, nekoliko godina su vođene istrage, koje nisu donele rezultate... Međutim, u decembru prošle godine za svirepo ubistvo su osuđeni jedan sveštenik i još jedna časna sestra, koji su mnogo toga učinili da bi prikrili ovaj monstruozan čin, kao i svoju ljubavnu vezu.

Ustanovljeno je da je sestra Abaja krenula u kuhinju u trenutku dok su oni imali seksualni odnos, te da su je ubili da bi "prikrili svoj greh". Osuđeni su na doživotne kazne zatvora, a brat ubijene devojke i dan danas ima samo jedno pitanje: "Zašto je bilo potrebno ovoliko vremena da Abajine ubice budu pronađene?".

Loše istrage, dugo tvrdili da se sestra ubila

Kada je ubijena, Abaja je pohađala lokalni koledž koji je vodila katolička crkva u Kotajamu, tada gradu u kom je živelo 1,8 miliona ljudi. Većina njih su bili hinduisti, a svega oko 2 odsto hrišćani... Danas je gotovo identično stanje. Međutim u Kerali postoji velika hrišćanska zajednica, koja broji oko 18 odsto stanovništva. Prema navodima indijskog Centralnog biroa za istraživanja (CBI), koji je vodio čitav slučaj, sestra Abaja se kobnog dana probudila oko 4:15 časova, jer je želela da uči za ispit.

Otišla je u prizemlje samostana kako bi uzela vodu, i tada je naletela na sveštenika, oca Tomasa Kotora i sestru Sefiju, koji su imali intimni odnos. Tada je otac Tomas podučavao psihologiju u školi, a sestra Sefija je bila zadužena za samostan. Prema rečima tužioca, par je duže vreme bio u zabranjenoj vezi.

Noć uoči ubistva, kako se veruje, otac Tomas je ušao u područje manastira i ušunjao se u samostan, gde je noć proveo u sobi sestre Sefije. Soba se nalazila u prizemlju, nedaleko od kuhinje. Kada su uvideli da ih je sestra Abija videla u ljubavnom zagrljaju, udarili su je u potiljak sa malom sekirom koja je stajala u kuhinji, a njeno telo su bacili u bunar koji se nalazi na zemljištu manastira.

Detalji surovog ubistva isplivali su tek posle nekoliko godina, nakon neviđenog pritiska porodice ubijene sestre i aktivista. Naime, Abajin otac nije želeo da se čitav slučaj  zataška...

Prva istraga o njenom ubistvu otvorena je na kriminalnom odeljenju policije u Kotajamu, na dan kada je njeno telo pronađeno. Tek godinu dana kasnije donet je zaključak da je sestra Abaja izvršila samoubistvo! Međutim, Abajin otac Metju Tomas, odbio je da prihvati da je time slučaj zatvoren i tražio je od CBI, državne istražne agencije da preuzme slučaj.

Oni su istragu otvorili 1993. godine, ali narednih 12 godina nisu nikoga optužili za ubistvo sestre Abaje. U periodu od 1993. do 2005. godine, CBI je podnela četiri izveštaja, uključujući i tri peticije, od kojih se od sudskih vlasti traži da slučaj zatvori.

U svom prvom izveštaju saglasili su se sa policijskim, i naveli da je uzrok smrti "samoubistvo davljenjem". Međutim, glavni sudski magistrat nije prihvatio ovaj izveštaj i slučaj je ponovo otvoren.

U drugom izveštaju, koji je podnet 1996. godine, pisalo je da je nemoguće utvrditi da li je u pitanju samoubistvo ili ubistvo. Tada su iz CBI ponovo zahtevali od magistrata da zatvori slučaj, što je ponovo odbijeno.

U trećem izveštaju iz 1999. godine, navedeno je da je Abaja umrla nasilnom smrću, ali da osumnjičeni nije poznat. Srećom, ovaj izveštaj je odbačen kao nepotpun. Novi izveštaj predat je magistratu tek 2005. godine, a u njemu se navodi da dokazi nisu doveli do osumnjičenog za zločin. I taj izveštaj je Magistrat odbio da prihvati.

Nakon ovoga istragu je umesto ogranka CBI u Nju Delhiju, preuzeo ogranak u Kočinu u Kerali. Napokon, 2009. godine, CBI je kao osumnjičene označio oca Tomasa i sestru Sefiju, kao i još jednog sveštenika, oca Hosea Putrikajila, koji je, kako se veruje bio saučesnik u zločinu. Ubrzo je podignuta optužnica, a svo troje su negirali zločin koji im je stavljen na teret i demantovali da je postojala ljubavna veza između oca Tomasa i sestre Sefije. Oni su tražili da tužba protiv njih bude odbačena, a trebalo je punih devet godina da počne suđenje za ovaj slučaj.

Vremenom su tužbe protiv oca Hosea odbačene usled nedostatka dokaza.

Otac i sestra "pomerili nebo" da zataškaju zločin

Suđenje je konačno počelo 5. avgusta 2019. godine. Tužioci su tvrdili da su otac Tomas i sestra Sefija "pomerili nebo i zemlju" da zataškaju stravičan zločin i svoju nezakonitu vezu. Dokazi CBI ukazuju na to da je sestra Sefija uradila himenoplastiku, odnosno operativni zahvat rekonstrukcije himena i to dan uoči njenog hapšenja 2008. godine, kako bi izgledalo da je nevina.

Prilikom suđenja, tužilac je optužio pripadnike policije iz Kotajama da su petljali sa dokazima i uništili dokumenta koji su bili presudni za istragu.

- Razumno je pretpostaviti da je otac Kotor imao kontrolu nad ogromnim resursima eparhije u novčanom i materijalnom smislu i mogao je da zapoveda poslušnost sveštenika, monahinja i laika - izjavilo je tužilaštvo.

Tužilaštvo je izrazilo i sumnju da su glavni inspektor i njegov zamenik učestvovali u "zataškavanju". Sudija je prihvatio navode i rekao da postoji mogućnost da su inspektori lažirali i uništavali dokaze, uključujući i plastičnu flašu, Abajine papuče i veo.

Protiv glavnog inspektora je podneta optužnica, koja je povučena 2008. godine, kada je i preminuo. Protiv drugog policajca su takođe povučene optužbe nakon smrti.

Sve vreme suđenja otac Tomas Kotor je tvrdio da je nevin.

- Ništa loše nisam učinio. Gospod je uz mene - rekao je novinarima kada je dolazio na sud 23. decembra prošle godine.

Njegov advokat je rekao da se slučaj zasniva na neutemeljanim dokazima. Istakao je da se optužnica zasniva na zakasnelim istragama, kasnom pronalasku navodnih osumnjičenih, i da je "slučaj bušan". Veruje se da su osuđeni jer je slučaj "postao senzacija".

Ubistvo ili samoubistvo?

Sestra Abaja, rođena kao Bina Tomas, je prema rečima njenog brata Biju Tomasa bila lepo vaspitano i mirno dete.

Odrasli su u Kotajamu bili su posvećeni katolici i sledbenici Hrista.

- Sećam se kad je imala samo pet ili šest godina, počela je da se zanima za bibliju i Boga. Čitala bi Bibliju neprestano. Svi su je voleli, stalno se smejala - kaže Biju (51) koji danas živi u Dubaiju.

Njegova sestra imala je 19 godina kada se zamonašila. Porodica je u Italiji i Nemčkoj imala rođake koje su takođe postale časne sestre. Biju kaže da se Abaja divila sa koliko poštovanja su se ljudi odnosili prema njihovim rođacima, i poslom koje su one radile.

- I ona je želela da je poštuju. Želela je da život posveti Hristu - rekao je Biju.

On je imao samo 24 godine kada mu je rečeno da je njegova sestra izvršila samoubistvo. Kaže da ga je to veoma zbunilo jer zna da je bila srećna i da je odluka da ide u samostan bila njen životni san. Nije mu bilo jasno zašto bi digla ruku na sebe.

Otputovao je u Kotajam da bi bio sa porodicom i rešio sve oko sestrine sahrane. Posle nekoliko dana otišao je u mrtvačnicu da identifikuje sestrino telo i tada je video nalaz obdukcije, u kojem je pisalo da je njegova sestra imala povrede po telu i tragove ogrebotina od noktiju na vratu.

- Tada mi je bilo jasno da joj se nešto dogodilo i da je bačena u bunar - rekao je Biju.

Sestra Sefija je napisala izveštaj na osam strana u kojem je tvrdila da je Abaja bolovala od depresije. Tvrdila je da je Abaja došla iz siromašne porodice i da se nije pokazala kao dobar student. Pojedine časne sestre podržavale su teoriju suicida i do kraja su pružale podršku osuđenima za zločin. Biju kaže da ga je sve to pogodilo i da mu je bilo jako teško da sluša da neko blati njegovu sestru.

- Ona se nije ubila, nju je neko ućutkao - rekao je Biju.

Njegov i Abajin otac je, kako kaže, učinio sve da dokaže da je njegova mezimica ubijena.

- Mi smo siromašni, nismo imali novca. Ali je moj otac znao da putuje autobusom satima da bi policiju ubedio da ponovo otvori slučaj i da konačno saznamo istinu. Tata je mnogo patio. Uvek je govorio: "Neko je ubio moju Benu, siguran sam u to - kaže Abajin brat.

Aktivisti pomogli porodici da se izbori za istinu

Nekoliko dana nakon što se saznalo sa Abajinu smrt, pojedini aktivisti za ljudska prava su odlučili da se "umešaju" u slučaj, jer tvrde da to nisu bila čista posla. Aktivista Jomon Putenpurakal je rekao da neke stvari "nisu pile vodu".

- Čuo sam da je korpa sa voćem bila preturena, da je pronađena sekira na podu, a njene papuče na dva različita kraja prostorije. Odmah sam znao da se njoj nešto desilo. Znao sam da ona nije počinila samoubistvo kako su to tvrdile policija i crkva - rekao je on.

On se odmah angažovao kako bi se izborio da se sazna istina o Abajinoj smrti. Potpisao je peticiju, baš kao i Abajin otac i odneo je CBI. U dokumentu je naveo i imena ljudi za koje misli da mogu biti ključni svedoci, ali i imena onih za koje je verovao da su korumpirani i da pokušavaju da zataškaju slučaj.

Svaki put kada bi CBI magistratu prosledio zahtev za zatvaranje slučaja, Jomon bi nastavio da vrši pritisak. Išao je po medijima i molio ih da pišu o slučaju kako bi on ostao u fokusu javnost, svaki put pozivajući policiju i inspektore da "kopaju dublje".

Verovao je i da ključnog svedoka nisu predočili sudu. Naima Adaka Raju, lopov po profesiji, je kobne noći ušao na prostor samostana, kako bi ukrao bakar sa terase. Već dva puta pre toga je krao iz manstira, ali u noći kada je Abaja ubijena video je dvojicu muškaraca kako se noću penju stepenicama. Tvrdio je na suđenju da je jedan od njih bio otac Tomas. Advokati odbrane su tvrdili da on, s obzirom na to čime se bavi, nikako ne može biti "pouzdan izvor". Napali su ga i da je "podmetnuti svedok", kojeg je tužilaštvo namestilo da laže, kako bi imali slučaj.

S druge strane, tužilaštvo je saopštilo da je Raju priveden i da je u pritvoru bio držan 58 dana. Tada su policajci Rajua, prema njihovim navodima, svakodnevno brutalno mučili kako bi ga naterali da on prizna da je ubio Abaju.

- On je ostao dosledan svom iskazu. Nudili su mu čak i novac, posao za ženu i da pokriju školovanje njegove dece. Rekli su mu da će mu i kupiti kuću, samo da prizna da je ubio. On to nije želeo - rekao je tužilac.

Tužilaštvo tvrdi i da je policija uhapsila Rajinog prijatelja i da su ga mučili dva dana, a potom i njegovog brata kojeg su mučili šest dana.

- Ideja je bila da oni okrive Rajua da je počinio ubistvo časne sestre. Odbrana je na suđenju pokušavala da ga rasturi, ali je on ostao dosledan svom iskazu uprkos svim mučenjima i pritiscima. Život sam posvetio tome da se pronađe krivac za njeno ubistvo i nisam odustajao čak ni kada je i moj život bio ugrožen - rekao je Jomon.

Otac Tomas mu je pretio kada ga je video na protestima. Kako se navodi u sudskim spisima u koje je CNN imao uvid, otac Tomas je Jomonu rekao da će "fino pobrinuti za njega, te da niko ko je radio protiv crkve nije dobro završio".

Dugo čekaju na pravdu

Johnu Daijalu, bivši predsednik Sveindijske katoličke unije kaže da je žrtvama često teško da se jave i prijave zločine budući da su "religiozne vlasti u Indiji toliko poštuju".

Međutim, poslednjih godina, mnoge žrtve u Kerali su se javile da potraže pravdu. U aprilu 2019. godine, katolički biskupu Franko Mulakal je optužen da je više puta silovao časnu sestru u periodu od 2014. do 2016. godine. Grupa časnih sestara koja je podržavala biskupa tvrdila je da je crkva htela da ih premesti u druge samostane po zemlji kako bi ih ućutkali. Mulakal negira da je počinio zločin.

Bivši katolički sveštenik Robin Vadakumšeri je osuđen 2019. na 20 godina zatvora zbog silovanja devojčice (16) u Kreali. Za zločin se saznalo nakon što se žrtva porodila u februraru 2017. godine. I žrtva i devojčica su pokušavali da "skrenu fokus" sa sveštenika. Toliko su želeli da "ne mešaju crkvu", da je otac tvrdio da je ćerki napravio dete...

Nažalost, Abajini roditelji koji su toliko želeli pravdu i da saznaju istinu o smrti svoje ćerke nisu dočekali sudsku presudu. Umrli su 2015. godine. Baju kaže da mu je mnogo žao što nisu bili tu kada su otac Tomas i sestra Sefija osuđeni.

- Sada mogu i ja da odmorim dušu, kada je sve rešeno - kaže neutešni brat.

Ipak, veruje da nikad neće moći da povrati veru i ljubav u crkvu.

(Telegraf.rs)