Rusija će i dalje biti glavobolja za Ameriku: Bajdenu će Putin i te kako biti u glavi

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Tanjug/AP

Od trenutka kada je 2016. ruski predsednik Vladimir Putin nazvao Donalda Trampa prvim kandidatom za republikansku norminaciju, gotovo je bilo nemoguće gledati u Moskvu drugačije nego kroz sočiva vašingtonske politike i skandala. To ne znači da će predsednik Džo Bajden učiniti da "Rusija ponovo bude dosadna", piše CNN. Administracije dolaze i prolaze, ali se čini da geopolitički izazov za SAD od strane lidera Kremlja ostaje konstantan.

Preporučujemo

Kako se navodi, ono što je očigledno je da su američko-ruski odnosi na najnižoj tački od završetka Hladnog rata. Američke agencije još razgledaju posledice masovnog sajber napada za koje je okrivljena Moskva. Zapadne vlasti traže od Kremlja odgovore na navodno trovanje ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, a SAD su neprestano pojačavale sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini i navodnog mešanja Moskve u američke predsedničke izbore 2016. godine.

I kao jedan od svojih prvih poteza, Bajden je naredio opsežnu reviziju osumnjičenih ruskih "nestašluka", među kojima je i mešanje u izbore 2020. godine. Napore će predvoditi Avril Hejns, direktorka nacionalne obaveštajne službe, a predsednikov izbor za direktora CIA, veteran diplomata Vilijam Brns, takođe je ruski stručnjak.

CNN ipak navodi da Rusija, koja se sa nuklearnim arsenalom nameće sa SAD, ne može jednostavno da bude smeštena u kazneni prostor. Stručnjaci za politiku uglavnom su saglasni da ruska vlada mora da igra ulogu u odgovoru na velike svetske krize, od obuzdavanja iranskih nuklearnih ambicija do nedavnog zaustavljanja kratkog, krvavog rata između Jermenije i Azerbejdžana.

To znači da se administracija Bajdena mora pozabaviti Putinom kako bi se pozabaila i nizom spoljnopolitičkih pitanja, posebno predloženim povratkom na iranski nuklearni sporazum iz 2015. godine. Rusija je stranka sporazuma, koji je Tramp napustio 2018. godine.

Čak i najotvoreniji američki kritičari Putina, poput Majkla Mekfola, bivšeg američkog ambasadora u Rusiji, priznaju da SAD moraju selektivno da angažuju Rusiju u hitnim globalnim pitanjima kao što su pandemija  i klimatske promene.

Foto: Tanjug/AP

Neće biti "resetovanja"

Ipak, ne treba očekivati "resetovanje". Naime, CNN navodi da je to "prljava reč" u Vašingtonu kada je reč o poltici Rusije. Još 2009. godine je tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton dala ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu dugme za resetovanje u okviru napora za ponovno pokretanje odnosa sa Rusijom. Poklon je pao kao olovo: to dugme je pogrešno shvaćeno kao "preopterećenje".

Stvari su pošle od lošeg ka još gorem. Nakon što su ruski parlamentarni izbori 2011. godine bili narušeni o navodima o široko rasprostranjenim prevarama, Putin je optužio Klintonovu za promociju "stranog mešanja" u Rusiji dok su demonstranti izlazili na ulice.

U septembru 2014. godine se dogodio Krim i sukob na istoku Ukrajine, koji je dodatno povećao konfrontaciju sa Zapadom. Onda je usledio i "neprijatan" Trampov nastup na sastanku sa Putinom u Helsinkiju 2018. godine kada je tadašnji američki predsednik stao na stranu lidera Kremlja, rekavši da "ne vidi razlog zašto bi Rusija bila odgovorna za mešanje u izbore 2016. godine".

Ipak, čini se da u Vašingtonu postoji nezadovoljan konsenzus da trenutni angažman sa Rusijom jednostavno ne funkcioniše. Još u avgustu je grupa američkih spoljnopolitičkih predstavnika potpisala otvoreno pismo pozivajući na "preispitivanje" američke politike prema Rusiji.

- Nema smisla za dve države sa moći da se međusobno unište i da, za 30 minuta, okončaju civilizaciju kakvu poznajemo i da joj nedostaju potpuno funkcionalni diplomatski odnosi - navodi se u pismu koje je potpisala (između ostalih) Fiona Hil, Trampova bivša savetnica za Rusiju i Džon Hantsmen, bivši ambasador u Moskvi.

To otvoreno pismo je podstaklo grupu bivših diplomata, vojnih i obaveštajnih profesionalaca koji su tvrdili da Putinova "kleptokratija treba da bude strože ograničena".

Potpisnici prvog pisma odgovorili su da ne traže "resetovanje", već samo "jasnih očiju" procenu ruske politike.

Obe grupe se, međutim, slažu da SAD moraju da sarađuju sa Rusijom na kontroli naoružanja. Jedno od prvih pitanja sa kojim će se suočiti predsedništvo Bajdena je isticanje Ugovora o strateškom naoružanju, poslednjeg sporazuma koji ograničava američki i ruski nuklearni arsenal. Predstavnica za medije Bele kuće rekla je da je nova administracija spremna da sarađuje sa Rusijom na produženju ugovora.

Takav sporazum zahteva strpljenje i demokratiju, a poverenje između zemalja je isparilo.

Foto: Tanjug/AP

Slučaj Navaljni

Pitanje koje sada pokreće razgovor je pitanje ruske unutrašnje politike. Trovanje Alekseja Navaljnog u avgustu ponovo je pokrenulo raspravu o tome kako postupati sa Rusijom. Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven zatražio je puštanje Navaljnog na slobodu.

- Putin ima sve državne resurse i zastrašujući bezbednosni aparat koji može da uguši domaću političku opoziciju. Ali čini se da Navaljni misli da je "putinizam" pušao u svoju gerontokratsku fazu, sa ostarelim i izolovanim vođom koji nije u kontaktu sa narodom - navodi CNN.

Čini se malo verovatnim da bi proesti mogli da ga zbace, ali čini se i da je domaća opozicija dobila veliko pojačanje vraćanjem Navaljnog iz inostranstva,

Ono što CNN još dodaje je da "Navaljnog ne bi trebalo zamniti sa tradicionalnim zapadnim liberalom" jer njegova borba protiv korupcije ima elemente populizma i ruskog nacionalizma, a oštro je kritikovao i "Trampovu zabranu na Tviteru".

- Kao što pokazuju potezi Navaljnog, o tome ko će pobediti ili izgubiti Rusiju stvar je ruskog odlučivanja - navodi CNN.

(Telegraf.rs)