Kraj jedne ere: Amerika ima novog predsednika, ali ovako će se istorija sećati Donalda Trampa

Amerika je dobila novog predsednika. Reč je o demokrati Džou Bajdenu koji je nasledio Donalda Trampa koji je ušao u istoriju kao prvi lider SAD koji je dva puta opozvan.

Mnogi istoričari smatraju da postoje brojni razlozi zbog kojih će Tramp ostati upamćen u istoriji. Od opoziva, preko spoljne politike, do nezapamćenog haosa na Kapitolu u poslednjim danima njegove vlasti, Tramp će biti zapamćen kao sasvim drugačiji od svojih prethodnika.

Ovo su neka od mišljeja istoričara o tome kako će se istorija sećati Trampa, piše BBC.

"Njegova veza sa desnicom"

Metju Kontineti je član "Američkog istituta za preduzeća" i fokusira se na razvoj Republikanske partije i američkog konzervativnog pokreta. On kaže da će Tramp svakako ostati upamćen kao prvi predsednik koji je opozvan dva puta, piše BBC.

"Hranio je mit" da su izbori ukradeni, pozivao pristalice u Vašington da protestuju, rekao im da samo snagom mogu da vrate svoju zemlju i stajao sa strane dok su demonstranti jurišali na Kapitol. Kaže da će se istoričari fokusirati na Trampovu vezu sa desnicom, njegovim rukovanjem smrtonosnim protestom u Šarlotsvilu 2017. godine, porastom nasilnog desničarskog ekstremizma tokom njegovog mandata i širenje teorija zavere koje je on podsticao.

Kaže i da je predsednik pre pandemije predvodio ekonomski procvat, da je preusmerio američko mišljenje o Kini, uklonio terorističke vođe sa bojnog polja, obnovio svemirski program, obezbedio konzervativnu većinu u Vrhovnom sudu SAD i odobrio operaciju "Warp Speed" za rekordno brzo stvaranje vakcine protiv korona virusa.

"Predaja globalnog vođstva"

Lora Belmonte je profesorka istorije na Koledžu liberalnih umetnosti i društvene nauke u Virdžiniji. Specijalista je za spoljne odnose i autor knjige o kulturnoj diplomatiji. Na pitanje šta je Trampova ključna zaostavština, kaže da je to njegov pokušaj da preda globalno vođstvo i zameni ga menatalitetom sličnijim tvrđavi, okrenutom unutra.

- Mislim da nije uspeo, ali pitanje je koliko je duboka šteta za američku međunarodnu reputaciju i to ostaje da se vidi - navodi ona.

Kao jedan od ključnih trenutaka izdvaja konferenciju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 2018. godine u Helsinkiju, gde je preuzeo Putinovu stranu nad američkim obaveštajnim podacima u vezi sa ruskim mešanjem u izbore. Takođe, tu su povlačenje SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma, iranskog nuklearnog sporazuma.

Izdvaja još njegovo aplaudiranje turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, brazilskom predsedniku Žairu Bolsonaru i sastanak sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom. Pominje i izvlačenje SAD iz zaista asertivne uloge u promociji ljudskih prava širom sveta i promeni sadržaja godišnjih izveštaja o ljudskim pravima iz Stejt departmenta koji ne uključuje mnoge teme, poput LGBT jednakosti, na primer.

"Stavljanje demokratije na test"

Ketrin Brounel je takođe profesorka istorije na Univerzitetu Perdu, a tvrdi da su Tramp, njegovi republikanski saveznici i konzervativni mediji stavili američku demorkatiju na test bez presedana.

Kaže da je ono što se dogodilo 6. januara kulminacija toga što je Tramp četiri godine širio dezinformacije. Baš kao što je "Votergejt" dominirao istorijskim interpretacijama o nasleđu Ričarda Niksona, tako će i ovaj određeni postizborni trenutak i biti u prvom planu istorijskih ocena o Trampu.

Smatra da je Tramp iskoristio moć društvenih medija i zamaglio granice između zabave i politike na načine na koji su mu omogućili da zaobiđe kritičare i da se direktno poveže sa svojim pristalicama.

Pravosuđe

Meri Frensis Beri, profesorka američke istorije na Univerzitetu u Pensilvaniji tvrdi da ono što je Tramp uradio sa sudijama dovodi do dugoročne promene koja će stajati narednih 20 godina. Sudove kontrolišu imenovani od strane republikanaca. Ponekad oni iznenade, ali uglavnom je istorijski dokazano da prilično "rade ono što njihova politika i poreklo kažu da će raditi".

Ističe još njegov paket mera pomoći crnačkoj zajednici poput "First Step", te podsticajne programe kako bi se osiguralo da neki biznismeni i preduzetnici iz ove zajednice dobiju neke od onih pozajmica za koje su ranije imali problema. Efekti toga viđeni su na "midterm" izborima kada je više nego ikad mladih Afroamerikanaca glasalo za Trampa, a ukoliko to postane trend, onda može biti od pomoći Republikanskoj partiji.

Takođe, imao je oštre kometare i Afroamerikancima i drugim obojenim ljudima, pokušao da prekine proteste protiv policijskog zlostavljanja, a njegov trajni uticaj na rasne odnose zavisi od toga šta administracija Bajdena radi na politici i na lečenju, i koliko dugo traje pandemija i ekonomski pad.

Izbori 2020.

Margaret O'Mara profesorka istorije na Univerzitetu u Vašingtonu naglašava njegovo osporavanje Bajdenove pobede na izborima.

Dodaje da je bilo neprijatnih tranzicija vlasti kao na primer Herbert Huver koji je bio neprijatan zbog poraza, ali je ipak stigao na inauguraciju. Iako nije razgovarao sa Frenklinom Ruzveltom, vlast je mirno prenesena.

Tramp je po mnogo čemu izuzetan, ali jedna od stvari koja ga ističe jeste to što je jedan od retkih predsednika koji je izabran, a da ranije nije obavljao nijednu izabranu funkciju.

Kaže da Tramp možda odlazi, ali ostaje velika frustracija zbog establišmenta. Kada se osećate nemoćno glasate za nekoga ko obećava da će učiniti sve drugačije, a Tramp zaista jeste sve to uradio.

Dodaje da predsedništvo čine ljudi koje predsednik imenuje, a mnoštvo iskusnih republikanskih ruku nije pozvano da se pridruži administraciji u prvom krugu. Vremenom se, stoga, "njegova administracija svela na skupinu lojalista koji zaista nisu previše iskusni i koji su ideološki nezainteresovani za mudro upravljanje birokratijom".

Kina

Istoričar Saikrišna Prakaš profesor u Pravnoj školi Univerziteta u Virdžiniji tvrdi da poslednji dah njegove administracije ima najviše posledica, jer on vrši kontrolu nad svojim najodanijim sledbenicima i govori o ponovnom kandidovanju. Naterao je ljude da razmišljaju o tome šta je predsednikovanje postalo, a o pitanjima 25. amandamana i impičmenta nije se razmišljalo još od Bila Klintona.

Tvrdi da je moguće da će sada ljudi kada razmišljaju o predsedništvu možda zauzeti drugačiji stav u budućnosti, znajući da bi mogao da naiđe neko poput Trampa.

Moguće je da će Kongres delegirati manje predsedniku i oduzeti mu neka ovlašćenja.

Izdvaja Trampovo sugerisanje da je Kina iskoristila SAD na načine koji su štetni za "ekonomsku i nacionalnu bezbednost".

- Mislim i da postoji konsenzus oko ovog stava. Niko ne želi da bude optužen da je mek prema Kini, dok nikoga nije briga ako ste "mekani" prema Kanadi, zar ne? - kaže on.

(Telegraf.rs)