Ko je čovek koji od sutra vodi SAD: Lomile ga tragedije, uspon do vrha mu nije bio lak

Foto: Tanjug/AP

Džo Bajden će sutra položiti zakletvu i postati 46. predsednik SAD. U trci za Belu kuću optuživao je protivkandidata, republikanca Donalda Trampa, da podstiče nasilje a građanima je obećavao bolji život i pobedu u bitki za dušu Amerike.

Preporučujemo

Sada se postavlja pitanje može li Bajden (78), politički veteran, čiji privatan život su obeležile tragedije, da ujedini duboko podeljenu naciju, šokiranu nedavnim krvavim napadom Trampovih pristalica na Kapitol.

Nakon dva neuspela pokušaja "osvajanja" Bele kuće, predizborne kampanje na koju je senu bacila pandemija korona virusa i pobede koju je neutemeljenim optužbama dovodio u pitanje njegov republikanski protivnik, Bajden će u sredu ostvariti svoj san i konačno postati prvi čovek Amerike. Mediji pišu da je činjenicom da je srušio Donalda Trampa već zaslužio mesto u istoriji.

Od objave kandidature 2019. do inauguracije, bivši potpredsednik Baraka Obame učinio je sve kako bi postigao jedinstvo i povratak miru nakon burne vladavine Trampa, kojeg optužuje da je "uneo razdor" među Amerikance. Međutim, u međuvremenu duboke podele još su se produbile. Bajden, najstariji predsednik u istoriji SAD, nakon nasilja na Kapitolu i suočen s razornim učinkom pandemije istrajno poziva na jedinstvo, prenosi Jutarnji.

Empatija i gafovi

Nacionalnu karijeru Bajden je započeo kada je imao samo 29 godina, ali nakon političkog trijumfa doživeo je veliku porodičnu tragediju. Mesec dana nakon što je u novembru 1972. proslavio izbor za američkog senatora, kao peti najmlađi u istoriji, njegova supruga i ćerka poginule su u saobraćajnoj nesreći, dok su mu dva sina bila povređena. Ta tragedija i smrt najstarijeg sina Boa Bajdena 2015. povećale su njegovu empatičnost. Saosećanje je pretvorio u svoju zaštitni znak.

Godine 2020. drži se jednako ponosno kao i na početku karijere i nastupa jednako strastveno.

Ali taj prekaljeni politički vuk ne izgleda više jednako dobro u svojim savršeno skrojenim odelima kao na svojem vrhuncu kada je bio potpredsednik Baraka Obame. Izgleda krhko. I proćelavo.

Sklon je gafovima i gubitku kontrole i neki, čak i među njegovim pristalicama, bojali su se da ne posrne, ne sruši se, tokom duge bitke sa Trampom (74).

Teška bitka dvojice predsedničkih kandidata Foto: Tanjug/AP

Pandemija koja je u martu prošle godine naglo paralisala predizbornu kampanju oduzela mu je jedan od najjačih aduta: kontakt s biračima.

Strogo je poštovao uputstva zdravstvenih zvaničnika, pa nije bio toliko prisutan na terenu. Kampanju je vodio daleko od birača, izbegavajući često novinare, na šta su upozoravali njegovi kritičari.

Tramp, koji ga je prozvao “Pospanim Džoom”, izrugivao se “dečjim pitanjima” koja su mu postavljali novinari i nije propuštao priliku da kritikuje njegovu fizičku formu. Bajdenov, katkad nerazumljiv govor, posledica mucanja u mladosti, neprestano su se vrtili po Tviter profilima Trampovih pristalica, a njegovo okruženje ga je otvoreno opisivalo kao senilnog starca.

Istorijski preokret

Obamina nekadašnja desna ruka je do demokratske nominacije stigla nakon istorijskog preokreta u američkoj politici. Po nekima prestar, drugima previše u centru, Bajden je prvo doživeo tri bolna poraza u Ajovi, Nju Hempširu i Nevadi, da bi potom osvojio veliku većinu u Južnoj Karolini zahvaljujući afroameričkim glasovima, koji su neophodni za svakog demokratu koji želi u Belu kuću.

Na krilima te pobede, nizao je dalje jednu za drugom, brzo dobio potporu drugih umerenih kandidata i potom pobedio velikog suparnika, samoproglašenog socijalistu Bernija Sandersa. Suprotno od teške i duge bitke 2016. između Sandersa i Hilari Klinton, Bajden je uspeo brzo da okupi levo krilo stranke, vođeno istim ciljem: pobediti Trampa.

Nisam zlopamtilo

Bajden je za predsednika izabran u trećem pokušaju, nakon neuspeha na demokratskim predizborima 1988. i 2008. Senator više od 35 godina (1973.-2009.), potom potpredsednik od 2009. do 2017., Bajden je decenijama deo vašingtonskog establišmenta. Njegova politička karijera je duga, puna kontroverznih epizoda, ali i uspeha kojima se rado hvali.

Sedamdesetih godina prošlog veka, na vrhuncu borbe protiv segregacije, protivio se politici prevoženja autobusima crnačke dece u većinski belačke škole kako bi se podstaklo njihovo mešanje. To je tada odgovaralo belim biračima u Delavaru, ali mu se posle osvetilo, na primer kada mu je to usred televizijske debate predbacila senatorka Kamala Haris, tada njegova suparnica na predizborima.

Ističući da nije "zlopamtilo", Bajen ju je ipak izabrao za svoju potpredsednicu. Tako je Haris postala prva afroamerička potpredsednica u istoriji SAD-a.

Popularan među Afroamerikancima, na početku je zagovarao izgradnju socijalnih stanova. I često ističe kako mu je iskustvo učitelja plivanja u većinski crnačkoj četvrti pomoglo u političkoj karijeri.

Nekad protivnici, danas saveznici Foto: Tanjug/AP

Ima još epizoda koje su opteretile njegovu kampanju za Belu kuću: njegov glas za rat u Iraku 2003. i podrška krivičnom zakonu iz 1994., koji se smatra odgovornim za veliko povećanje broja zatvorenika u zatvorima, velikim delom Afroamerikanaca.

"Greška", priznaje danas Biden, insistirajući na drugom aspektu te velike reforme - zakonu protiv nasilja nad ženama, kojim se "jako ponosi".

Godine 2017. udružio se sa svojom "velikom prijateljicom" Lejdi Gagom protiv polnog zlostavljanja. Ona će mu u sredu pevati na inauguraciji, uz latino divu Dženifer Lopez.

Ušavši u Belu kuću Baraka Obame na vrhuncu finansijske krize, bivši senator radio je na usvajanju velikog plana spasavanja privrede od 800 milijardi dolara. To rado ističe kako bi dokazao da može ponovno da pokrene privredu koja je u velikoj krizi zbog pandemije.

Bo, jesi li ponosan?

Bajden je veoma vezan za porodice. Godine 2015. umro mu je najstariji sin Bo Bajden od raka. Često o tome s tugom govori, a upravo je Boova smrt bila razlog što se Džo nije kandidovao na predsedničkim izborima 2016.

Uvek je branio i sina Hantera, koji je često na meti napada republikanaca. Tramp je čak pokušao da iskopa kompromitujuće informacije protiv njega u Ukrajini zbog čega su ga demokrate optužili da vrši pritisak na Kijev i prvi put ga opozvali u Zastupničkom domu.

Katolik koji se ponosi svojim irskim korenima, Biden gotovo svake nedelje posećuje malu crkvu sv. Josipa u Vilmingtonu.

Prošle godine je, govoreći o pokojnom sinu rekao da se svakog jutra budi i pita se da li se Bo ponosi njime.

Zaokret u odnosu na Trampovu politiku

Ono što je sigurno jeste da Bajdena od sutra čeka nimalo lak zadatak. Prema rečima brojnih analitičara, on će u samom startu napraviti nekoliko poteza kojim će se ograditi od prethodne administracije. On i buduća potpredsednica Kamala Haris suočiće se sa podelom u državi, ekonomskom krizom i pandemijom koja je Amerikance udarila posebno jako.

Već na početku se može očekivati nalet ukaza kako bi se ispravile "nepravde" Trampove administracije. A veruje se da će prioritet Bajdenu po dolasku u Belu kuću biti korona virus, ekonomija, rasa i nejednakost, klimatske promene, imigracija, spoljna politika i zdravstvo.

(Telegraf.rs)