Tramp je jednom preživeo impičment, da li će i drugi put? Pre njega su samo dva predsednika opozvana

Predsednik Donald Tramp postao je prvi predsednik u istoriji kog je Predstavnički dom američkog Kongresa opozvao dva puta. Sada ga čeka suđenje u Senatu, koje se najverovatnije neće desiti pre inauguracije izabranog predsednika Džoa Bajdena. Pre Trampa su samo dvojica predsednika formalno opozvani - Endru Džonson 1868. i Bil Klinton 1998. godine. Obojica su preživela, kao i Tramp prošle godine. Da li će "preživeti" i drugi put?

Većina članova Predstavničkog doma američkog Kongresa glasala je u sredu za opoziv predsednika SAD Donalda Trampa, pa sada slede rasprava i glasanje u Senatu, koji donosi konačnu odluku.

"Za" su glasala 232 od ukupno 435 zastupnika sa pravom glasa u donjem domu američkog Kongresa, dok je protiv bilo njih 197.

Među onima koji su dali svoj glas za Trampov opoziv bilo je i 10 poslanika Republikanske stranke, iz koje je predsednik.

U usvojenoj rezoluciji o opozivu navedena je samo jedna tačka optužbe, koja glasi "podsticanje na pobunu".

Glasanje za opoziv u sredu naziva se istorijskim jer je Tramp prvi američki predsednik koji je dva puta opozivan u Predstavničkom domu, ali nije jedini koji je opozvan.

Tramp je treći predsednik u 243 godine dugoj američkoj istoriji protiv koga je pokrenut proces impičmenta, ali nijedan američki predsednik nije opozvan u Kongresu.

Pre njega su impičment preživeli Endru Džonson i Bil Klinton, a još dvojica su se suočavala sa tom mogućnošću, Džon Tajler i Ričard Nikson. Nikson je podneo ostavku pre nego što je proces počeo.

Endru Džonson

Proces impičmenta protiv 17. američkog predsednika počeo je 24. februara 1968. godine. Džonson je optužen za "zločine i prekršaje" čiji su detalji slistani u čak 11 tačaka.

Prva optužba bila je za kršenje zakona iz 1867. po kom su predsedniku ogranične prava da ukloni nekog zvaničnika sa pozicije bez odobrenja Senata. Ipak, Džonson je otpustio Edvina M. Stantona, tadašnjeg "sekretara rata".

Džonson je tako postao prvi američki predsednik koji je opozvan 2-3. marta 1868. kada je Predstavnički dom zvanično usvojio optužbe i prosledio ga Senatu na dalji proces.

Suđenje u Senatu počelo je tri dana kasnije. Već 16. maja, Senat nije uspeo da osudi Džonsona po jednoj tački optužnice, a slično se ponovilo i u danima koji su usledili. Džonson je na kraju pred Senatom oslobođen.

Nakon što nije uspeo da dobije demokratsku nominaciju 1868. godine za predsedničke izbore, Džonson je bio primoran da se povuče već 1869. godine.

Bil Klinton

Proces impičmenta protiv 42. predsednika SAD Bila Klintona pokrenut je 8. oktobra 1998. godine. I on je takođe optužen za "zločine i prekršaje", a optužbe su se posebno odnosile na to da Klinton nije govorio istinu iako je položio zakletvu, te da je opstruisao pravdu.

Optužbe su proizašle iz tužbe za seksualno uznemiravanje koju je protiv Klintona podnela Pola Džons i Klintonovog svedočenja u kom negira da je imao seksualne odnose sa pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski.

Klinton je tako 19. decembra 1998. postao drugi američki predsednik koji je opozvan, te je proces prosleđen Senatu.

Suđenje je počelo u januaru 1999, a već je 12. februara bilo poznato da ne postoje potrebne dve trećine za smenu.

Klinton je tako spasen i ostao na vlasti sve do kraja svog drugog mandata.

Ričard Nikson

Tri vodeća Republikanca u Kongresu su 7. avgusta 1974. godine došla u zvaničnu posetu Beloj kući i predsedniku Niksonu donela gotovo imperativnu poruku da mu preti smenjivanje zbog osipanja podrške u sopstvenoj stranci na Kapitol hilu.

Nikson, koji je dve godine bio upetljan u skandal s Votergejtom, podneo je ostavku 8. avgusta 1974.

- Nikada nisam odustao. Napuštanje funkcije pre završetka mandata je odvratno svakom instinktu u mom telu. Ali, kao predsednik, na prvo mesto moram da stavim interese Amerike - rekao je Nikson prilikom podnošenja ostavke.

Da nije to učinio, Nikson bi, verovatno, postao prvi predsednik koji je opozvan i smenjen s mesta predsednika zbog učešća u prisluškivačkoj aferi “Votergejt”. Ovako je postao jedini predsednik SAD koji je sam podneo ostavku i povukao se iz Bele kuće.

Vrhovni sud naredio je 1974. Niksonu da objavi originalne snimke iz Ovalnog kabineta tokom istrage u ovom slučaju. Na snimcima se mogu čuti Niksonovi predlozi da se koristi CIA kako bi se opstruirala istraga FBI-ja, kao i plaćanje svedocima kako bi ćutali.

Kada su snimci postali javni, Nikson je dobio dojavu da su skoro svi senatori spremni da glasaju protiv njega, te se stoga sam povukao. Niksona je pomilovao predsednik Džerald Ford.

Donald Tramp

Trampa je u februaru prošle godine Senat oslobodio optužbi za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa.

- Donald Tramp oslobođen je optužbi - saopšteno je nakon glasanja.

Da Tramp nije kriv po prvoj tački optužnice - zloupotrebu položaja, glasalo je 52 senatora. 

Po drugoj tački optužnice - opstrukciju Kongresa, 53 senatora je glasalo da Tramp nije kriv.

Inicijativa o impičmentu pokrenuta je četiri meseca ranije, a Tramp je bio optužen da je prekršio zakon kada je 2019. godine privremeno zaustavio isplatu vojne pomoći Ukrajini, koju je Kongres već odobrio, dok je istovremeno vršio pritisak na Kijev da sprovede istrage protiv političkog rivala Džoa Bajdena i njegovog sina, što je bio i glavni povod za pokretanja procesa opoziva.

Takođe, demokrate su iznele i optužbe da je Tramp pokušao da opstruiše istragu Kongresa o ovom pitanju.

Nakon glasanja o pokretanju postupka za opoziv Trampa, 18. decembra 2019, Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma iz redova demokrata kratko je konstatovala da je taj dan pokazao da se Ustav poštuje, ali i da je to tužan dan za Ameriku jer se opoziva predsednik.

(Telegraf.rs)