Nakon haosa na Kapitolu, jedno pitanje se opet postavlja: Da li Tramp može da pomiluje samog sebe?

Uprkos tome što predsednik SAD Donald Tramp uporno ponavlja da su mu izbori ukradeni, njegovo vreme u Beloj kući bliži se kraju.

Njegov četvorogodišnji mandat na mestu predsednika SAD bio je sve samo ne tradicionalni, ali je Tramp sigurno iskoristio sve prednosti jedne tradicije odlazećeg predsednika - izdao je veliki broj pomilovanja.

Već je potpisao brojne besplatne karte za izlazak iz zatvora za svoje najvernije pomoćnike, a neki izveštaji navode da je razmišljao da pomiluje i sebe nakon poraza na izborima u novembru prošle godine.

Tramp je neprekidno koristio svoja predsednička ovlašćenja za pomilovanje: 2017. godine pomilovao je bivšeg šerifa okruga Marikopa Džoa Arpaja, koji je optužen i proglašen krivim za nepoštovanje suda nakon što je odbio da sarađuje sa saveznim vlastima u pokušaju da organ za sprovođenje zakona učini manje rasističkim.

Pomilovao je i Skutera Libija, koji je osuđen zbog ometanja pravde i konzervativnog komentatora Dineša De Suza, osuđenog za kršenje zakona o finansiranju kampanje.

Čak je potpisao i nekoliko dobrih pomilovanja - tako je 2018. godine pomilovao legendarnog crnog boksera Džeka Džonsona, koji je proglašen krivim za kršenje izuzetno rasističkog "White Slave Traffic Act" zbog prelaska državnih granica sa belkinjom 1912. godine.

Ali, da li Tramp može da pomiluje samog sebe?

Dok demokrate pozivaju na drugi impičment ili da se kabinet pozove na 25. amandman i ukloni ga iz kancelarije nakon što su mnogi rekli da je on efektivno podstakao svoje ekstremističke pristalice da krenu na Kapitol - ovo pitanje je ponovo pokrenuto u javnosti.

Kratki, nezadovoljavajući odgovor je "možda", prenosi Independent.

Ne postoji presedan za takav čin, pa bi njegova pravna validnost na kraju bila prepuštena sudu, pod pretpostavkom da bi pokušaj Trampa da to učini doveo do tužbe.

Predsednikova ovlašćenja za pomilovanje su vrlo široka. Tramp bi mogao da pomiluje svoje prijatelje - kao što je to već učinio sa Rodžerom Stounom i njegovom porodicom bez ikakvih problema.

Tramp, sa druge strane, ne bi morao da čeka da se protiv njega formalno pokrene optužba, da bi pomilovao sebe.

Predsednikova ovlašćenja za pomilovanje proširuju se na radnje koje nisu otkrivene ili optužene.

Neki pravni stručnjaci tvrde da bi pomilovanje predsednika bilo neustavno jer krši ideju da niko ne bi trebalo da bude sudija u svom slučaju.

Postoji pak jedna suštinska prepreka da Tramp pomiluje samog sebe.

Prva je da su pomilovanja primenjiva samo na savezne zločine. Optužbe nižih sudova - poput onih od okružnog tužioca na Menhetnu sa kojim se suočavaju Trampovi saradnici - nisu podobne za predsedničko pomilovanje.

Umesto da pokušava da pomiluje samog sebe, Tramp može da podnese ostavku u nekom trenutku pre napuštanja funkcije, prenoseći ovlašćenje za pomilovanje potpredsedniku Majku Pensu.

Džerald Ford je pomilovao Ričarda Niksona na ovaj način, što predstavlja pravni i istorijski presedan.

Teško je reći šta bi se dogodilo kada bi Tramp pokušao da pomiluje samog sebe.

Independent na kraju zaključuje da pitanje nije "da li može", već "ko će ga zaustaviti?"

Nakon upada u zgradu Kongresa, do kog je došlo nakon što se Tramp obratio brojnim pristalicama na skupu u Vašingtonu i za koji mnogi kažu ga je Tramp podstakao, sve su glasnini zahtevi za drugi impičment ili pozivanje na 25. amandman.

Tramp je na kraju ipak priznao poraz i rekao da će doći do "mirne tranzicije 20. januara" - ali šta će se do tada dogoditi, ostaje da vidimo.

(Telegraf.rs)