2020. je bila grozna godina, ali svet je u boljem stanju nego što zapravo mislite

Foto: Tanjug/AP

Tokom 2020. godine razorni virus zvanično je nestao sa kontinenta koji je nekada pustošio. Izuzetno postignuće u javnom zdravstvu usledilo je nakon višedecenijskog rada. Međutim, za to možda niste ni čuli.

Preporučujemo

Iskorenjivanje "divlje" dečije paralize iz Afrike Svetska zdravstvena organizacija je pozdravila kao "veliki dan" i proslavila ga. Ipak, nadmoćna pandemija kovida-19 sklonila ju je sa naslovnih strana i osigurala da se uz malo pompe obeleži ovaj skoro fatalan udarac po smrtonosnu bolest, piše CNN.

- Umanjilo je masovno likovanje i publicitet kao i priznanje koje takva prekretnica zaslužuje - rekao je doktor Tundži Funšo, osoba odgovornija od bilo koje druge za iskorenjivanje dečije paralize iz Nigerija, a sa njom i cele Afrike.

Međutim, ovo nije jedino postignuće koje je izgubljeno usred vrtoglave ekspedicije kakva je bila 2020. godina. Čak i pre nego što je kovid-19 postojao, ljudi su imali tendenciju da veruju da je svet siromašniji, besniji i nestabilniji nego što zaista jeste. To je nesvesna želja da se držimo negativnih stereotipa i ignorišemo razmere napretka koji se odvija baš ispred nas.

Mnogi stručnjaci veruju da je to navika stečena u detinjstvu i pojačana medijskim izveštavanjem i našim psihološkim karakteristikama.

Pojednostavljeno, mislimo da je svet loše mesto koje se pogoršava - osećaj koji je nesumnjivo rastao u poslednjih 12 meseci. Jedini problem - mi grešimo.

- Rođeni sam optimista - kaže Funšo za CNN, razmišljajući o izazovima sa kojima se suočio njegov dugogodišnji trud, od pobune Boko Harama koja je sprečila decu da se vakcinišu protiv dečije paralize, do terena koji je primorao njegov tim da vakcine isporučuje na motorima, magarcima ili kamilama.

- Kada se svet okupi u jednom zajedničkom cilju, da poboljša život svakog građanina bez obzira gde živi, onda možemo to i da postignemo. Bio sam prilično optimističan i pokazalo se da sam u pravu - rekao je Funšo.

Dobre stvari su se događale u svetu čak i kada je bilo gubitaka i kada se izolacija širila u epskim razmerama. Dostignuća, kao što je Funšoovo, neprestano se događaju i poboljšavaju svet. Mi samo ne obraćamo pažnju.

Foto: Tanjug/AP

"Ovo je verovatno naše najbolje vreme"

- U svetu sa puno problema zabranjeno je pričati o dobrim stvarima - kaže Ola Rosling, jedan od autora besselera "Factfulness" koji je ljude želeo da poduči o nedovoljno ocenjenim poboljšanjima u globalnom siromaštvu, zdravlju i blagostanju. Rosling je jedan od dosta stručnjaka koji primoravaju ljude da misle drugačije o našem svetu, a tokom 2020. ti napori su posebni.

- Mnogo je problema, ali mislim da je glavni problem naše razmišljanje - rekao je on.

Promena takvog razmišljanja bila je misija i njegovog pokojnog oca Hansa. Njihovu knjigu iz 2018. pozdravio je i Bil Gejts. Knjiga je otkrila alarmantnu ljudsku tendenciju, kada su autori tražili od hiljada ljudi širom sveta da procene stope ekstremnog siromaštva, devojčica u obrazovanju, dece vakcinisane protiv morbila i na desetine drugih pokazatelja, ispitanici su pretpostavili da je svaka mera gora nego što stvatno jeste.

I istraživanje iz 2018. godine pokazalo je da ne želimo da se oslobodimo tih negativnih pretpostavki.

- Svet zaista jeste u lošem stanju, ali je opet ovo najbolje ikad. Mnogi ljudi ne mogu da zamisle to, zbog toga kako funkcioniše naš mozak - rekao je Rosling.

Foto: Tanjug/AP

Naći nešto pozitivno u teškoj godini

Pandemija je na primer zaustavila napore na rešavanju bilo kog naučnog dotignuća, ali je takođe i prikrila niz dostignuća i sougirala da smo mnogo više vremena proveli fokusirajući se na novu zdravstvenu krizu umesto da slavimo činjenicu da se neka druga kriza bliži kraju. Jednu takvu prekretnicu postigao je tim lekara koji je izlečio po drugi put u istoriji osobu zaraženu HIV.

- Prvi put se to dogodilo posle skoro 10 godina, a ljudi su se pitali da li je to stvarno ili lažno - rekao je Ravindra Gupta koji je bio u timu tih lekara.

Takođe, pandemija je podstakla istorijski brzo napravljenu vakcinu koja je oborila sva pravila o tome koliko brzo se vakcina može proizvesti.

Ono što je takođe veoma važno je da je kriza dovela do ponovnog uvažavanja naučnog rada. Kriza je omogućila da vidimo sve aktere našeg društva.

(Telegraf.rs)