Slavkove fotografije lede krv u žilama: Svaku žrtvu je pre ubistva slikao, slovi za najgoreg ubicu

Foto ilustracija: Shutterstock

Albert Ajnštajn je svojevremeno rekao da su svemir i ljudska glupost neograničeni. Međutim, ima slučajeva kada pomislimo da katkad zverstva i zločini koje su ljudi počinili takođe ne poznaju granice.

Preporučujemo

Portal "listverse" objavio je fotografije žrtava koje su neke od najzloglasnijih serijskih ubica načinile pre nego što će nevine ljude lišiti života.

Pored slika koje lede krv u venama kada se stave u kontekst da su fotografisane neposredno pre zločina, priča ovih monstruma nam govori da se nekada ispostavi da najveća čudovišta zapravo žive među nama.

Harvi Gletmen

Gletmen, poznatiji kao “Ubica usamljenih srdaca”, bio je zlogaslan i jeziv serijski ubica koji je 50-ih godina prošlog veka unosio strah u kosti američkoj javnosti.

Kako se navodi, on je ostavljao oglase za samce u novinama i tako mamio žrtve, ali se predstavljao kao fotograf agencije za modeling. Namamio bi manekenku nazad u svoj stan da bi ih fotografisao, a onda bi je vezao i silovao. Gletmen bi žrtve potom udavio, a tela bi bacao u pustinju.

Pre nego što bi ubio nesrećne žene, fotografisao bi poslednje trenutke njihovih života, a svaka žrtva izgledala je preplašeno i očajno.

Glatman je konačno uhapšen 1958. godine pošto je njegova žrtva Lorejn Vigil viđena kako pokušava da pobegne od napadača. Uspela je da mu utekne, a serijski ubica je uhvaćen.

Kada su ga ispitivali u vezi sa Lorejn, Glatman je priznao prethodna kidnapovanja i ubistva, čak je otkrio policiji kutiju u kojoj je čuvao jezive fotografije žrtava.

Monstrum je osuđen na smrtnu kaznu, a tražio je od upravnika zatvora da ne pokuša da ga spasi od egzekucije. Glatman je pogubljen u septembru 1959. godine u gasnoj komori zatvora San Kventin.

Vilijam Ričard Bredford

Bredford je osuđen na smrtu kaznu u Kaliforniji zbog ubistva 15-godišnje komšinice Trejsi Kembel i konobarice Šeri Miler. Ubica je Milerovu upoznao u baru u kom je radila i rekao joj je da je profesionalni fotograf i kazao da može da joj pomogne da napravi portfolio kako bi se bavila modelingom.

Odveo ju je na napušteno mesto gde je pozirala za njega, a zatim ju je udavio. Odsekao je njene tetovaže i bacio telo u jarak.

Ubrzo posle nje, ubedio je Kembelovu da može da postane manekenka, te je i nju odveo na isto mesto i zadavio je pošto je pozirala za njega.

Fotografisao bi devojke, a onda bi ih zadavio, Foto: Los Angeles Sheriff's Department

Međutim, Bredford je uhvaćen pošto je otkriveno da je on bio poslednja osoba koja je videla ove dve žrtve. Osuđen je na smrtnu kaznu, a posle 18 godina koje je proveo u zatvoru čekajući njeno izvršenje, policija je pronašla 54 Bredfordovih fotografija, među kojima je bilo nepoznatih žrtava.

Većina devojaka sa fotografija nije identifikovano, ali se zna da je ovaj serijski ubica proveo neko vreme u Mičigenu, Floridi, Oregonu, Ilinoj, Kanzasu i Luizijani.

Na suđenju 1988. godine branio je samog sebe, ali je osuđen na smrt zbog ubistva Kembelove i Milerove. U završnoj reči, ovaj monstrum je rekao:

- Zamislite koliko ih još ima za koje ne znate.

Umro je 2008. godine iza rešetaka od posledica raka, čekajući smrtnu kaznu.

Robert Ben Rouds

Ovaj serijski ubica uhodio je žene na autoputevima Teksasa, koji je od svog kamiona napravio sobu za mučenje i ubijanje žena.

Kako se navodi, on bi otimao žrtve, a zatim je nesrećne žene nedeljama silovao, mučio, a zatim i ubijao. Prepostavlja se da je ubio više od 50 osoba u periodu od 1975. do 1990. godine. Međutim, poznavaoci prilika se plaše da je ta brojka mnogo veća, pošto se sa svojim kamionom putovao Sjedinjenim Američkim Državama.

Rouds je navodno 80-ih uživao u svingerskim žurkama i sado-mazohizmu, zajedno sa svojom suprugom. Međutim, on se u jednom trenutku pretvorio u seksualnog sadistu, a osuđen je za tri ubistva.

On je konačno uhapšen 1. aprila 1990. godine kada je policajac u Arizoni pronašao Kejtlin Vajn golu, vezanu lisicama, kako zapomaže u “kamionu smrti”.

Međutim, Rouds nije osuđen na doživotnu robiju zbog tog slučaja, već mu je određena ta kazna zbog ubistva 14-godišnje Redžine Kej Voters, koja je pobegla od kuće. Pronađena je i fotografija, kada ju je slikao pre nego što će je ubiti u štali u Ilinoju.

Redžina Kej Volters, Foto: FBI

Rouds je 1994. godine osuđen na doživotni zatvor bez mogućnosti za pomilovanje, a 2012. godine priznao je ubistvo bračnog para.

Robert Berdela

Berdela, poznatiji kao “Koljač iz Kanzas Sitija” i “Kolektor”, bio je serijski ubica koji je dokumentovao fotografijama kako je mučio i ubijao žrtve. U periodu od 1984. do 1987. godine ubio je najmanje šest osoba.

Pošto bi se sprijateljio sa žrtvama, nudeći im novac ili mesto da prenoće, otimao bi ih i onda mučio nedeljama do smrti.

Stavljao im je silikon na oči, a u grlo bi im stavljao tečnost za čišćenje odvoda kako ne bi glasno mogle da urliču. Fotografisao bi žrtve, neke pre, neke posle smrti, a tela bi ili zakopavao u dvorištu ili bi ih raskomadao i ostavljao u smeće da ih posle odnesu đubretari.

Berdela je konačno uhapšen pošto je muška prostitutka Kristofer Brajson uspeo da pobegne pošto ga je četiri dana držao u zarobljeništvu.

Osuđen je na doživotnu robiju bez mogućnosti pomilovanja, a preminuo je 1992. godine od posledica srčanog udara.

Džeri Brudos

Ovaj serijski ubica i nekrofil ubijao je hladnokrvno žrtve, a u većini slučajeva je to radio obučen kao žena. Gajio je fetiš prema ženama, te je čuvao cipele ubijenih kao trofeje.

U periodu od 1968. do 1969. godine ubio je četiri mlade žene i napao još dve u Oregonu. U maju 1968. godine on je odeven kao žena oteo 18-godišnju Keren Sprinker sa parkinga kod tržnog centra.

Keren Sprinker, pre nego što ju je monstrum ubio, Foto: Police

Onda ju je slikao u garaži i naterao joj je da pozira u vešu koji je kupio. Onda ju je zadavio i rešio se tela.

Ribari su pronašli ostatke nekih od njegovih žrtava, a dokazi su doveli policiju do Brudosa. On je osuđen na doživotni zatvor, a za svoja dela nije pokazao nikakvo kajanje, već je celu krivicu svalio na majku, tvrdeći da ga je zlostavljala ceo život.

Din Korl

Korl je važio za izopačenog serijskog ubicu i mučitelja, koji je oteo, napao i ubio najmanje 28 maloletnih dečaka i mladih muškaraca u periodu od 1970. do 1973. godine. u Hjustonu. Dobio je nadimak “The Candymand” zato što je koristio slatkiše da namami žrtve i stvarao kod njih lažan osećaj sigurnosti.

Korlu su u ovim monstruoznim činovima pomagala dva tinejdžera Dejvid Oven Bruks i Elmer Vejn Henli Mlađi. Oni su saučestvovali u zakopavanju žrtava.

Zločinački niz ovog monstruma okončan je 1973. godine kada ga je Henli Mlađi ubio pucnjem iz vatrenog oružja. Naime, Korl je tražio od Henlija da siluje jednu od dve žrtve koje su oteli, a umesto toga ovaj ga je upucao.

Bruks i Henli su osuđeni na doživotnu zatvorsku kaznu na odvojenim suđenjima.

Navodno se 2012. godine pojavila fotografija navodno 29. žrtve Korla, na kojoj se vidi dečak kako je vezan lisicima.

Pretpostavlja se da je ovo bila 29. žrtva serijskog ubice, Foto: Wikipedia/ABCNews

Anatoli Slavko

Serijski ubica iz SSSR-a igrao je izvrnute igre sa svojim žrtvama kako bi udovoljio svoju patološku potrebu. Naime, kao mladić bio je svedok saobraćajne nesreće u kojoj je nastradao dečak obučen u pionirsku odeću, što je njega seksualno uzbudilo.

Dve godine kasnije, osnovao je klub za dečake. Koristio je svoju poziciju tako što bi se sprijateljio sa dečacima starosti između 12 i 15 godina, a onda bi ih namamio u šumu. Onda bi ih prevario da učestvuju u eksperimentu izvlačenja i istezanja, te bi vezao decu i držao ih obešene dok se ne onesveste.

Neke od žrtava Anatolija Slavka, Foto:Facebook/Thee New Criminal Justices

Kada bi bili bez svesti, on bi ih skidao gole, mazio ih i slikao u raznim pozama. Više od 40 dečaka je zlostavljano na ovaj način, a njih sedmoro nije uspeo da oživi. Policija je počela da istražuje ovaj incident, a neka od dece imala su amneziju od stvari koje im je Slavko radio.

Međutim, organi reda su pronašli kod njega fotografije koje je slikao, te je streljan 1989. godine zbog svojih zločina.

Džefri Damer

Policija u Milvokiju je na veče 22. jula 1991. godine bila u patroli, kada su naleteli na muškarca Trejsija Edvardsa kako ide ulicom sa lisicama na rukama. Kada su ga zaustavili, objasnio im je da mu ih je stavio čudan čovek koji živi u obližnjem stanu.

Policija je ušla u taj objekat i pronašla ključeve od lisica. Pored toga, zatekli su gomilu fotografija žrtava sa odsečenim udovima. Tamo je zatekla Damera, koji je pokušao da pobegne policiji. Međutim, policajci su uspeli da ga zaustave i uhapse.

Nažalost, pretresom stana u jednom trenuktu su otvorili frižider i našli glave i udove crnih muškaraca i ostali u šoku. Damer je tada rekao:

- Trebalo bi da budem mrtav zbog onoga šta sam učinio.

On je osuđen na 16 doživotnih kazni pošto je ubio 17 osoba u periodu od 1978. do 1991. godine. Usmrćen je u zatvoru 1994. godine, pošto ga je na smrt premlatio robijaš Kristofer Skarver.

Misterija Tarinog nestanka

Tara Kaliko nestala je 20. septembra 1988. godine u blizini njenog doma u Belenu, Novi Meksiko. Policija je počela da traga za njom, jer se nije vratila posle uobičajene vožnje biciklom.

Verovalo se da je u pitanju slučaj kidnapovanja, ali se ispostavilo da je zapravo reč o mogućem serijskom ubici pošto je otkrivena jeziva fotografija.

Devet mesec kasnije jedna žena pronašla je fotografiju 2.600 kilometara od tog mesta, u Floridi. Na njoj se vide dve žrtve vezanih ruku i trakom preko ustiju. Mlada žena na slici neodoljivo liči na Taru, a pretpostavlja se da je dečak pored nje zapravo Majk Henli iz mesta Milan u Novom Meksiku. Ovo 9-godišnje dete vodilo se kao nestalo šest meseci pre nego što je kidnapovana Tara.

Roditelji žrtava ubeđeni su da su to bili oni. Nažalost, 1990. godine otkriveno je da dečak na fotografiji nije Majkl. Njegovi ostaci pronađeni su u planinama Zuni i pretpostavlja se da je poginuo u tragičnoj nesreći.

(Telegraf.rs)