Hosnijeva ispovest pokazuje sav horor Arapskog proleća: Zapalio sam se da bi mi bilo bolje, a nije
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ne odustaj
Sta uradiste ljudi od sebe i svojih porodica, za ime Bozije?! Zar da se zivi spaljujete, zbog policijske brutalnosti i izneverenih nada u preporod zemlje ?! Kome cete time nauditi? Zar mislite da je ikome stalo, ako vama nije stalo do vas samih? U sta sam se god nadala i za sta god sam se borila, sve je propalo...Ali, rekla sam sebi: I kad ti se svet srusi, ne pomisljaj da dignes ruku na sebe! Covek se vrednuje onoliko, koliko se bori za svoj zivot i zivot svojih bliznjih. Nista na ovom svetu nije toliko propalo, da Bozijom voljom ne bi moglo da bude spaseno.