Švedski model zakazao, zdravstveni sistem je pred pucanjem? Norveška i Finska im nude pomoć

Foto: Tanjug/AP

Švedska se suočava s velikim porastom broja obolelih od korona virusa, a zbog nedostatka medicinskih kapaciteta pomoć su ponudile susedne države Finska i Norveška. Stokholm još mora formalno da zatraži pomoć, kako bi se finski i norveški medicinari uključili u borbu protiv zaraze.

Preporučujemo

Zdravstvene vlasti u švedskom glavnom gradu dosad su angažovale sve raspoložive lekare, ali i vojne snage, kako bi se izborili s epidemijom, javlja Financial Times, prenosi Jutarnji.hr.

- Još nismo primili službeni zahtev za pomoć, ali vidimo kakva je situacija u švedskim bolnicama te smo spremni da "uskočimo" - rekla je glavni sekretar finskog ministarstva za socijalnu pomoć i zdravstvo Kirsi Varhila.

Njena norveška kolegica Maria Jahrman Bjerke novinarima je, pak, rekla kako nordijske zemlje imaju sporazum o međusobnoj medicinskoj pomoći.

- Ako Švedska zatraži pomoć, ispunićemo taj zahtev - izjavila je.

Mnoštvo umrlih

Švedska je tokom prvog i drugog talasa korona virusa imala značajno veći broj zaraženih nego susedne Norveška i Finska. Neki to pripisuju "preliberalnom" modelu borbe protiv pandemije, koji nije uključivao gotovo nikakve značajnije restriktivne epidemiološke mere u poređenju s tvrdim lokdaunima kakvi su uvođeni u ostatku Evrope.

Švedska je dosad zabeležila oko 1.400 umrlih od covida-19 samo tokom decembra. U Norveškoj je u istom razdoblju preminulo 100, a u Finskoj 80 osoba. 

Stokholmska regija izvestila je kako se tamošnje bolnice suočavaju s vrlo velikim problemima, jer je 99 odsto kreveta na odeljenjima intenzivne nege puno, a zdravstveni sindikati upozoravaju da veliki broj zdravstvenih radnika otkazuje svoje radne ugovore zbog rasta zaraze, hospitalizacija i smrtnih slučajeva.

Foto: Tanjug/AP

Tako je samo na području metropole otkaz od početka pandemije dalo oko 3.600 radnika u zdravstvu. Fluktuacije u osoblju uobičajene su, no švedski mediji upozoravaju kako je to 900 otkaza više nego u istom razdoblju prošle godine.

Ipak, čini se kako Švedska još uvek ne namerava da traži pomoć suseda. Kako je rekla direktorka za pripravnost švedskog Nacionalnog odbora za zdravlje i blagostanje Džoana Sandval, situacija u zdravstvu jeste teška i zahtevna, ali zemlja se još uvek može izboriti s time sama.

Njena kolegica, viša savetnica Irene Nilson Karlson, poručila je kako su zabrinuti zbog situacije, ali je istaknula da stvari neće izmaći kontroli.

Šveđani podržavaju liberalne mere

- Velik je pritisak na jedinice intenzivne nege, ali ovo nije akutna kriza, možemo proširiti svoje kapacitete - rekla je.

Ključni čovek stokholmske regije za zdravstvo Bjorn Erikson rekao je ovog vikenda kako regija ima još samo jedan raspoloživ krevet u jedinicama za intenzivno lečenje.

- To ne može biti cena našeg ponašanja, odlazaka na piće nakon posla, božićnog šopinga ili međusobnih druženja, jer posledice takvog ponašanja su strašne - istakao je.

Švedska je u međuvremenu pooštrila svoje preporuke na nacionalnom i lokalnom nivou, ali još uvek nije donela jasne propise, što je strategija koja nailazi na odobravanje većine stanovništva.

Ipak, vlada levog centra radi na pandemijskom zakonu koji bi bio okvir za moguće zatvaranje prodavnica i javnog prevoza, ali veruje se da on neće stupiti na snagu pre proleća, zaključuje FT.

(Telegraf.rs)