Istočna Evropa izvozila medicinare na Zapad, sada im fale u borbi sa koronom: "Ovo je kao u ratu"

Foto: Shutterstock

U prvom talasu korona virusa u proleće istočna Evropa prošla je relativno dobro. Međutim u drugom talasu ove jeseni pandemija ju je pogodila jednako, ako ne i više nego zemlje zapadne Evrope.

Preporučujemo

Osim što su zemlje zapadne Evrope bogatije i sa bolje opremljenim zdravstvenim sistemom, upravo su u njih emigrirale hiljade i hiljade lekara iz istočne Evrope u poslednjih nekoliko decenija.

Toliko lekara napustilo je Poljsku, odlazeći na bolje plaćeni posao u bolnice u zapadnoj Evropi, da je jedan od onih koji je ostao, Lukaš Rotnicki, morao da radi i po 36 sati, spavajući na kauču u svojoj bolnici. A to je bilo pre pandemije, piše Wall Street Journal.

Ovaj 36-godišnji hirurg nedavno je odradio smenu od neverovatna 74 sata, koju je prekinuo sa samo nekoliko sati sna. U istoj bolnici u malom poljskom gradu jedna medicinska sestra se zarazila kovidom-19 i dobila klasične simptome kao što su temperatura i teškoće s disanjem. Hospitalizovana je, ali zbog hronične nestašice medicinskog osoblja nastavila je da radi u istom kovid-odelu u kojem se i sama lečila - hranila je bolesnike i okretala ih na stomak kako bi lakše disali, a onda se vraćala u sopstveni bolnički krevet.

Smrtonosni drugi talas u istočnoj Evropi

Poljska prema podacima iz 2017. ima samo 238 lekara na 100 hiljada stanovnika, što je jedna od najmanjih stopa u Evropskoj uniji, gotovo dvostruko manja od Nemačke. Između ostalih i Nemačka za svoj relativni uspeh zdravstvenog sastava u borbi sa korona virusom može da zahvali upravo imigrantskim lekarima - iako u poslednja dva meseca i ova država ima dramatičan porast broja novozaraženih i smrtnih slučajeva.

Češka, koja je pre mesec dana imala daleko najgoru smrtnost u EU (19), uspela je uz stroge mere (zaključavanje) da spusti krivu novoobolelih i smrtnih slučajeva - Foto: Tanjug/AP

Međutim, trenutni prosečni broj smrtnih slučajeva od kovida-19 na milion stanovnika u Nemačkoj (5) i dalje je znatno manji od onog u Češkoj (7,8), Srbiji (8,5), Poljskoj (10,6) ili Hrvatskoj (15,9). Neslavno prvo mesto zauzima Bugarska sa 18,5 smrtnih slučajeva dnevno na milion stanovnika.

Češka, koja je pre mesec dana imala daleko najgoru smrtnost u EU (19), uspela je uz stroge mere (zaključavanje) da spusti krivu novoobolelih i smrtnih slučajeva.

"Ovo je kao u Drugom svetskom ratu"

- Teška su vremena, mislim da je ovo kao u Drugom svetskom ratu - kaže dr Rotnicki, koji je došao kao pojačanje u bolnicu u gradić na zapadu Poljske u petak ujutru i ostao dežuran sve do ponedeljka.

Prema podacima Svetske banke iz 2016, godine i Hrvatska ima 300 lekara na 100.000 stanovnika i sa tim brojem nalazi se pri samom dnu zemalja Evropske unije - Foto-ilustracija: Shutterstock

- Morao sam da odem kući jer sam pomislio da ću ubiti nekoga nenamerno - dodaje on.

Nestašica lekara prvenstveno je posledica slobode kretanja i menjanja prebivališta unutar Evropske unije, koje je za logičnu posledicu imalo to da su bogate zapadne zemlje preuzele značajan broj talentovanih i visokoobrazovanih stanovnika istočne Evrope. Tako se sada italijanske, britanske i nemačke bolnice bore sa pandemijom uz pomoć medicinskog osoblja iz Poljske, Rumunije, Mađarske ili Hrvatske.

Poljska ima samo 240 lekara na 100 hiljada stanovnika, Hrvatska 300, Austrija 510

Prema podacima Svetske banke iz 2016, godine i Hrvatska ima 300 lekara na 100.000 stanovnika i sa tim brojem nalazi se pri samom dnu zemalja Evropske unije.  Slovenija ima isti broj, Mađarska malo više (320), kao i Slovačka (340). Rumunija (225) ima najmanji broj nakon Kipra (195). Zemlje s vrha lestvice imaju nekoliko puta više lekara na sto hiljada stanovnika: Grčka (540), Austrija (512), Portugal (494) i Nemačka (419). Ipak, u vrhu se nalaze i Litvanija (473) i Češka (400) kao upadljivi izuzeci među zemljama istočne ili "nove" Evrope.

Nestašica lekara prvenstveno je posledica slobode kretanja i menjanja prebivališta unutar Evropske unije - Foto: Shutterstock

A u doba pandemije još je teže zadržati lekare i medicinske sestre. Katarin Koh-Brzozovska, glavna medicinska sestra u bolnici u Poljskoj, navodi da njene koleginice svakoga dana prete da će dati otkaze, ali da ona na neki način ipak uspeva da ih uveri da ostanu.

- Zovem ih milion puta na dan, pečem im kolače kada imamo slobodan dan - kaže ona.

Poljski lekari plaćeni pet puta više u Nemačkoj

U Mađarskoj, recimo, fizioterapeuti zarađuju oko 500 dolara na dan, dok u Nemačkoj mogu da zarade pet puta više radeći kraće smene. Lekari iz Estonije mogu da zarade pet puta veću platu ako se odsele u susednu Finsku. U zapadnoj Poljskoj ordiniraju tzv. "lovci na medicinske radnike", nudeći poljskim lekarima pet puta veću platu, dve godine besplatnog stanovanja i kursa nemačkog jezika. U Slovačkoj trećina učenica medicinskih škola napuštaju zemlju čim diplomira. Dr. Rotnicki procenjuje da su u nekim bolnicama u Nemačkoj polovina lekara Poljaci, ukljčujući njegove bivše kolege.

Poljski lekari plaćeni pet puta više u Nemačkoj - Foto: Tanjug/AP

Zemlje poput Mađarske, Poljske, Slovačke i Rumunije pripremile su se za jesen povećavajući svoju zalihu medicinskih respiratora za najteže obolele, ali nedostatak lekara i medicinskih sestara nisu mogli tek tako da nadoknade. A Hrvatska, koja od proleća ima isti broj respiratora (867 ukupno, od čega 323 u primarnim intenzivnim centrima), zatražila je u junu tristotinjak novih respiratora, ali još uvek nisu uspeli da ih nabave, piše Index.hr.

(Telegraf.rs)