Nemačka ovom talasu korone nije pokazala zube: Zbog jednog nedostatka preti potpuni krah sistema

Foto: Tanjug/AP

Monotoni zvuci dopiru iz medicinskih aparatura. Lavirint kablova i cevi povezanih sa ekranima koji prikazuju važne zdravstvene podatke. Sterilnost naglašavaju goli zidovi i podovi od linoleuma. Tako izgleda na odeljenju intenzivne nege u Karitasovoj klinici „Susreta Device Marije i Pravedne Elizabete“ koja se nalazi u berlinskoj četvrti Pankov.

Preporučujemo

Lekari i medicinske sestre u plavom i sa belim maskama danonoćno vode borbu za spasavanja života. Kada nisu u sobama gde su pacijenti, onda su u hodnicima gde gledaju kartone pacijenata ili tiho razgovaraju. Posuda prepuna božićnih slatkiša nalazi se na jednom velikom stolu.

Taj spoljašnji mir vara, piše DW. Ne odaje pod kakvim stresom osoblje radi već mesecima. Ali to da je veoma zarazni virus ove godine ubio na hiljade ljudi u Nemačkoj ne može se sakriti. Gotovo polovina tih smrtnih slučajeva dogodila se od kraja oktobra.

- Situacija je teška. Stalno smo pod pritiskom. A tek smo na početku zime - kaže Tomas Kenig, šef intenzivnog odeljenja.

Popuštanje mera za lekare noćna mora

Doktor Kenig očekuje da će u idućoj godini biti sve više potrebe za krevetima za intenzivnu negu – jer kreće sezona gripa. A i planirano popuštanje mera tokom Božića brine zdravstvene stručnjake. Strahuju od mogućeg naglog porasta broja novozaraženih nakon praznika.

Svih deset kreveta intenzivne nege u klinici trenutno je zauzeto. Otprilike polovina održava pacijente s korona-virusom u životu.

Doktor Kenig kaže da je tako već nedeljama. Jedini način da se oslobodi prostor je prebacivanje pacijenata u druge bolnice. To je deo plana pod imenom „SAVE“, koji je razvijen proletos, a cilj mu je preraspodela i koordinacija bolničkih kapaciteta.

- To što moramo da držimo pacijente s kovidom izolovane samo dodatno opterećuje situaciju - kaže dr Kenig za DW. I ponavlja da ti pacijenti u proseku moraju duže da provedu na intenzivnoj nezi od pacijenata koji imaju neku drugu bolest.

Dvoje njegovih službenika odlaze na kraj intenzivnog odeljenja i staju ispred jedne sobe. Na vratima je crveni znak. To je kontrolni spisak sigurnosnih mera. Maske, naočare, zaštitna odeća…Gomile dodatne zaštitne opreme složene su na stolovima ispred soba. Dvoje medicinara oblače se u tišini pre ulaska u sobu. Za sobom zatvaraju vrata.

Na drugom kraju hodnika, atmosfera je malo drugačija: dva kreveta prekrivena plastičnom folijom, okružena monitorima i kesama za infuziju obešenim o kuke. Tu je sve spremno za prijem novih pacijenata. Ali doktoru Kenigu nedostaje osoblje koji bi se brinulo o pacijentima.

- Osoblje na odeljenjima intenzivne nege već godinama nedostaje. Nemamo dovoljno kvalifikovanih medicinskih sestara, a koronom je samo pogoršala situaciju - kaže on.

Prazna radna mesta – prazni kreveti

Prema podacima Nemačkog udruženja intenzivne i hitne medicine (DIVI), Nemačka ima oko 28.000 operativnih kreveta za intenzivnu medicinsku pomoć. Dodatnih 20 odsto moglo bi da bude dostupno, ali ne može da se koristi zbog nedostatka osoblja.

- To za sada ne znači da ćemo morati da odbijamo pacijenta, ali ako situacija ostane kakva je sada i u narednih nekoliko nedelja, stvarno ne znam kako ćemo sve to da rešimo - kaže za DW predsednik DIVI Uve Jansens, inače i sam šef jednog odeljenja intenzivne nege.

Opterećenje je, kaže, naročito veliko u najvećim nemačkim gradovima. I možda će proći nedelje pre nego što na odeljenjima intenzivne nege situacija bude malo lakša. U Berlinu su navikli da popunjenost intenzivne nege bude i više od 80 odsto. To, u kombinaciji s redovnom sezonom gripa, ne pruža razlog za optimizam, posebno ako se u obzir uzme potencijalni talas novozaraženih nakon Božića.

Nemački savez bolnica (DKG) procenjuje da širom te zemlje samo na intenzivnoj nezi treba popuniti 4.700 radnih mesta. Slobodna radna mesta pojavljuju se u trenutku kada je, kako javlja Epidemiološki institut Robert Koh, oko 30.000 medicinskih radnika i samo zaraženo korona-virusom.

Početkom novembra, kada su stope hospitalizacije porasle, a Nemačka ušla u još jednu fazu zatvaranja, ekspozitura DKG u Berlinu uputila je hitan apel bivšim, ali i raspoloživim registrovanim medicinskim sestrama.

Troškovi rastu, prihodi padaju

Radna mesta se delimično popunjavaju medicinskim sestrama koje u bolnice dolaze preko agencija za posredovanje radnika. Karitasove bolnice ponekad posežu za tim medicinskim osobljem, ali ono je, kažu, manje pouzdano od stalno zaposlenog osoblja s punim radnim vremenom.

- Neki su stvarno dobri i daju sve od sebe, ali nekima je jednostavno svejedno. Dođu, odrade svoj posao i odu. To je problem - kaže doktor Kenig. A „pozajmljeni“ medicinski radnici su i skuplji.

Pandemija je uticala na finansije mnogih preduzeća, a bolnice nisu izuzetak. One, između ostalog, novac zarađuju obavljanjem redovnih operacija – kao što su operacija kolena ili kuka. Ali mnoge od tih operacija morale su da budu odložene kako bi se ustupilo mesto pacijentima s kovidom 19. Rezultat: povećani troškovi, a smanjeni prihodi.

Savezna nemačka vlada pokrivala je te gubitke većim delom pandemije. U martu je nemački parlament odobrio širok spektar finansijske podrške kako bi se bolnicama dao prioritet u lečenju od korona-virusa. To je podrazumevalo i 560 evra dnevno po pacijentu za svaki besplatan bolnički krevet i 50.000 evra za svaki dodatni krevet na intenzivnoj nezi. Taj program pomoći trajao je do septembra.

Novi program, koji je započeo 19. novembra, sadrži dodatne uslove za dobijanje pomoći. Recimo, da bi primile pomoć, bolnice moraju da imaju zauzeto najmanje 75 odsto svojih kreveta na intenzivnoj medicinskoj nezi i da budu tamo gde je sedmodnevna stopa zaraze veća od 70 na 100.000 stanovnika.

Nemačko savezno ministarstvo zdravlja ukazuje da su ti uslovi „usmereniji“ – a Udruženje berlinskih bolnica smatra da oni ugrožavaju berlinski plan „SAVE“ i isključuju mnoge bolnice, čime njihovo finansiranje dovode u opasnost.

- Uslovi su u suprotnosti sa zakonskim zahtevima koje savezna pokrajina Berlin postavlja da bi kreveti bili slobodni - kaže jedan portparol Udruženja bolnica u Berlinu. U toku su, dodaje, pregovori oko finansija između saveznog i pokrajinskih ministarstava.

I dok se na političkom nivou vode rasprave, lekari i medicinske sestre se protiv kovida 19 bore onim što im stoji na raspolaganju. Iako je jasno da ne mogu da dobiju sve bitke, i uprkos velikom fizičkom i psihološkom opterećenju, osoblje sa intenzivne nege u bolnici „Susreta Device Marije i Pravedne Elizabete“ u Berlinu je, kako kaže šef odeljenja doktor Kenig – optimistično.

- Smrt je deo svakodnevice kada radite na intenzivnoj nezi, a i generalno u medicini. A najvažnije je znati da ste učinili sve što je moguće - kaže dr Kenig.

(Telegraf.rs)