Helen je kao dete odvedena od majke zbog eksperimenta: Danska joj se posle 70 godina izvinila
Danska premijerka Mete Fredriksen uputila je izvinjenje 22 dece koja su sklonjena iz svojih domova na Grenlandu pedesetih godina prošlog veka u neuspelom socijalnom eksperimentu, piše BBC.
Oni su odvedeni u Dansku kako bi tamo bili prevaspitani kao "mali Danci" koji bi kasnije mogli da se vrate na ostrvo i neguju kulturne veze. Međutim, kada se njih 16 vratilo, oni su smešteni u sirotište i nisu nikada videli svoje porodice. Samo njih šestoro je sada živo.
Jedno od te dece je Helen Tjensen koja je 2015. godine ispričala svoju priču za BBC. Rekla je da joj izvinjenje znači sve.
Grenland je sada autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske i oslanja se na Kopenhagen za upravljanje valutom, spoljnim odnosima i odbranom, kao i pružanje velikih godišnjih subvencija.
Izveštaj o slučaju dece, koja su bila iz domorodačke inuitske populacije, objavljen je u utorak.
Šta se dogodilo sa decom?
Bila je 1951. godine kada su danske vlasti odlučile da je jedan od načina za modernizaciju Grenlanda stvaranje novog tipa Grenlanđana.
Cilj je bio da nakon rata Grenland bude modernizovan, a danski jezik je bio važno oruđe za to, pa je u školama uveden dvojezični sistem. Deca su bila primorana da govore danski i da idu u danske škole.
Od nastavnika i sveštenika je traženo da identifikuju decu koja bi mogla da se prevaspitaju i dobiju "bolji život" u kontinentalnom delu Danske, a zatim da se vrate da ostvo gde bi bili uzori za odnose Grenlanda i Danske.
Birana su deca uzrasta oko 6-7 godina, siročad, zdrava i pametna. Međutim, tu je bio jedan od problema što "siročića nije bilo dovoljno", pa je od 22 dece samo njih 6 zapravo bilo bez roditelja. Povećana je i starosna granica pa su u Dansku na kraju bila poslata i deca od devet godina.
Iako su mnoge porodice bile nevoljne kada je reč o tome, neke su popustile, pa se u maju 1951. godine na brodu "MS Disko" nalazilo 22 dece i oni su isplovili iz Nuka.
Helen Tjensen sada ima 75 godina, ali imala je samo sedam kada je odvedena. Njena majka je ostala sama sa troje dece nakon očeve smrti. Majka joj rekla da je "Danska baš kao raj i da ne treba da bude tužna".
Po dolasku u Dansku deca su lišena kontakata sa rodbinom, imali su poteškoće na dansko-grenlandskom jeziku i smeštena su u hraniteljske porodice.
Deca su prvo živela u kolonijama organizacije "Save the Children", ali su kasnije smeštena u hraniteljske porodice na oko 15 meseci.
Izgradnja sirotišta u Nuku, gde je trebalo da žive, se odužila i završila se time da je šestoro dece ostalo u Danskoj i tamo usvojeno.
Helen je tek 1996. kada je imala 52 godine otkrila zašto je odvedena i nikada nije obnovila vezu sa majkom. Rekla je da je povremeno razgovarala sa nekom drugom decom i da su "ona osećala gubitak i nedostatak samopouzdanja".
U izveštaju o samom programu objavljeno je da je cilj misije bio da deca "izgrade most" između Grenlanda i Danske, te da sama imaju bolji život. Nijedan od ova da cilja nije ispunjen.
Izvinjenje
Na izvinjenje se dugo čekalo jer prethodne vlade nisu smatrale da su odgovorne za ovu šemu.
Međutim, premijerka Mete Frederiksen je to promenila rekavši da ne može da se promeni ono što se dogodilo, ali da može da se preuzme odgovornost i izvini.
Rekla je da je svakom od šestoro ljudi koji su još živi poslala pismo sa "bezrezervnim i dugo očekivanim izvinjenjem u ime Danske".
- Pratim slučaj već dugi niz godina i još sam duboko dirnuta ljudskim tragedijama koje on sadrži - rekla je ona.
Helen Tjensen je za novinsku agenciju "Ritzau" rekla da oseća olakšanje što je izvinjenje konačno stiglo.
(Telegraf.rs)
Video: Snežna vejavica u Pančevu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
R.Vukasinovic
Slicno su dozivele i mnogobrojne porodice Aboridzina u Australiji, cija su deca bila nasilno odvajana od porodica, dobijala nova imena, pokrstavana i vaspitavana u duhu drugacijem od svoje kulture, na tudjem jeziku, a surovo su kaznjavana ako progovore na svom maternjem jeziku. Aboridzine, Inuite i americke Indijance, povezuju slicna sudbina i u manjoj ili vecoj meri dozivljene nepravde i stradanja od strane belog coveka.
Podelite komentar
Vesna P.
Samo izvinjenje nije dovoljno. Preziveli i porodice umrlih treba da dobiju veliko materijalno obestecenje, da barem budu liseni finansijskih problema, mada je to mala i nedovoljna nadoknada za dusevnu bol i nepopravljivu stetu nanetu razaranjem porodica i prekidanjem porodicnih veze.
Podelite komentar
Dvostruki aršin
A zamislite da se tako nešto uradi kod nas deci bilo koje nacinalne manjine? Ne bi im ni poređenje sa Hitlerom bilo dovoljno da to okarakterišu.
Podelite komentar