I pored blokade sve više zaraženih, ne haju za mrtve: Nemačka više nije uzor u borbi protiv korone

U drugi talas pandemije korone Nemačka je krenula delimičnim zatvaranjem. Ali, izgleda da to ne funkcioniše. Sve više ljudi se inficira, sve više na žalost umire, piše "Deutsche Welle".

Trebalo je to da bude rešenje za osetno smanjenje broja zaraza korona-virusom koji je u oktobru počeo eksponencijalno da raste. Početkom novembra zatvoreni su svi restorani, kafići, barovi, kao i pozorišta, bioskopi, teretane i još mnogo toga. Ali, prodavnice su ostale otvorene, škole i obdaništa rade potpuno normalno.

Ograničenja uvedena delimičnim lokdaunom slede ideju da se zabrani sve u čemu ljudi uživaju i što se povezuje s provođenjem slobodnog vremena, ali da se ekonomija što je moguće više poštedi. Ljudi bi trebalo da rade, a ostatak vremena najbolje da provode kod kuće.

Tradicionalni božićni vašari ove godine se ne održavaju, ali mnogi vlasnici ugostiteljskih objekata, koji smeju da prodaju jelo za poneti, nude i kuvano vino za poneti. Tako zarađuju nešto novca da smanje gubitak zbog zatvaranja.

Ideja koja se otima kontroli

U nekim gradovima, recimo u Berlinu, umesto božićnih vašara postavljene su kućice u kojima se prodaje i kuvano vino. To privlači mnoge. A onda, kad alkohol počne da deluje, u dugim redovima se više ne održava rastojanje.

Dosta je i onih koji ne žele da se odmaknu, iako je zabranjeno ostati pred takvim lokalom. Zbog toga često mora da interveniše i policija. U Bavarskoj, gde ima veoma mnogo novozaraženih, prodaja alkohola napolju od srede će biti zabranjena.

Ali, ta nemačka pokrajina ne uvodi samo zabranu prodaje kuvanog vina, već i generalno strože mere ograničenja, pa čak i policijski čas. Slične mere već su uvedene ili se planiraju i u Baden-Virtembergu i u Saksoniji.

Kancelarka "vezanih ruku"

Zaštita od zaraze je u Nemačkoj u nadležnosti saveznih pokrajina. To šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno, samostalno odlučuju pokrajinske vlade. Savezna vlada ima malo mogućnosti da na to utiče. Istina, savezna kancelarka Angela Merkel, zagovornica strožih mera, već se više puta sastala s pokrajinskim premijerima, a žučne rasprave su ponekad trajale satima. Ali na kraju su ipak pokrajinski premijeri odlučivali po svom.

Rezultat je da su ograničenja zbog korone po Nemačkoj neujednačena, a ponekad i krajnje protivrečna. Najnoviji primjer je popuštanje ograničenja kontakata za Božić, koje su najavili savezna kancelarka i pokrajinski premijeri.

U Berlinu su od toga već odustali zbog velikog broja novih slučajeva. Istovremeno, glavni grad Nemačke je prošlog vikenda dozvolio prodavnicama da rade i nedeljom – što je na 12 stepeni i po sunčanom vremenu na hiljade ljudi izvelo na ulice, tamo gde su šoping centri. I gde je naravno bilo i kuvanog vina.

Specifičan nemački koncept nije ispunio očekivanja

Broj zaraza u Nemačkoj zabrinjava, izjavio je portparol Savezne vlade Štefen zajbert. „To je daleko od očekivanog zaokreta trenda.“ Takozvani „lokdaun-lajt“ već dva puta je produžavan, i u međuvremenu je na snazi do 10. januara. Teško je poverovati da je to poslednje produženje.

Nemačka je daleko od uzora kakav je bila u prvom talasu. Proletos je maksimalan broj novozaraženih bio oko 6.000 dnevno, a trenutno novih infekcija ima gotovo četiri puta toliko za 24 sata. U bolnicama, na odeljenjima intenzivne nege, trenutno je više od 4.000 pacijenata s kovidom 19. Proletos ih je u najgorem periodu bilo oko 2.850. U čitavoj Nemačkoj po bolnicama prosečno imaju još tri slobodna kreveta za intenzivnu negu. Prema navodima Saveza za intenzivnu medicinu (DIVI), svaki drugi pacijent koji je na respiratoru – umre u bolnici.

Zbog mrtvih se malo ko uzbuđuje

„Ne možemo da prihvatimo da ima toliko smrtnih slučajeva u Nemačkoj“, poručio je bavarski premijer Markus Zeder. U novembru je upozorio da od kovida 19 svakodnevno u Nemačkoj umire ljudi kao u nekoj avionskoj nesreći. Sada, u decembru, ni to poređenje više nije dovoljno.

Pa ipak javnost se zbog toga ne uzbuđuje. Izgleda da velik broj mrtvih ne izaziva alarm. Psiholozi poznaju taj efekat, zovu ga habituacija. Ljudi se naviknu i na tešku katastrofu koja još traje. Ako se ljudi često suočavaju s nečim strašnim, nakon nekog vremena to izgubi značaj.

Ljudi žele ponovo da žive normalnim životom

S druge strane, opšte raspoloženje stanovništva osetno se pogoršalo. Ovo tmurno godišnje doba i onako mnogima teško pada. Sve čemu se ljudi obično zimi raduju sada je zabranjeno, a nedostatak izgleda da će se situacija poboljšati sve to samo još više pogoršava.

Zato ne čudi što, prema ispitivanju javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend) svaki drugi građanin u Nemačkoj pozdravlja ublažavanje ograničenja kontakata za Božić. Ali, to istovremeno znači da gotovo isto toliko ljudi (malo manje od 50 odsto) s negodovanjem gleda na te najavljene mere.

Zar ne bi bilo bolje da Nemačka uvede strogi lokdaun, s izgledima da ljudi u dogledno vreme ponovo mogu da žive svojim normalnim životom? Neke evropske zemlje pokazale su kako to izgleda. U Belgiji je broj novih slučajeva osetno pao, isto kao i u Francuskoj. I u Izraelu je lokdaun funkcionisao.

Priznati zabludu

Za državu i politiku to bi, međutim, imalo teške posledice. Jer, privreda bi tada ponovo doživela snažan pad i moralo bi joj se pomoći novim subvencijama. Država bi to teško izdržala. Nemačka se ove godine zadužila za oko 160 milijardi evra, a za 2021. planirano je novo zaduženje od oko 180 milijardi evra.

Ali, ni ta suma ne bi bila dovoljna ako bi zemlja uvela novi, strogi lokdaun. A i političari bi morali da priznaju da su se preračunali, odnosno da je specifičan nemački koncept „lokdauna-lajt“ bio greška. I da se suoče sa posledicama odluke da škole i obdaništa po svaku cenu nastave normalno da rade.

Već ima političara koji su to sagledali. Savezni ministar privrede Peter Altmajer kaže: „Moći ćemo, štaviše moraćemo da kažemo da naše dosadašnje mere nisu dovoljne da bismo zaista prekinuli drugi talas infekcije.“

Tek će se videti da li će Nemačka nastaviti da hoda po žici u korona-pandemiji i da li će i dalje pokušavati da veliki broj novih zaraza zaustavi umerenim ograničenjima. Sastanak savezne i pokrajinskih vlada o pooštrenju mera protiv korone moguć je u svakom trenutku, kaže portparol savezne vlade Zajbert. Ali, jedini termin za takav sastanak koji je za sada poznat je – 4. januara.

(Telegraf.rs)