Trka svetskih sila oko vakcine: Šta se krije u tri "bombe" u 24 sata?

Sa pojavom novog korona virusa, počela je i trka zemalja i svetskih lidera oko vakcine. Američki predsednik Donald Tramp je više puta ponovio kako će Amerikanci prvi dobiti vakcinu, čak i pre predsedničkih izbora 3. novembra. Preduhitrio ga je ruski kolega Vladimir Putin, koji je u avgustu objavio da je Rusija prva zemlja na svetu koja je registrovala vakcinu.

Nakon toga su se takmičili ko će prvi da uđe u završnu fazu ispitivanja, a onda oko toga čija je vakcina efikasnija. Te, kako jedni objave postotak efikasnosti, odmah se oglasi sledeći tvrdeći da je njegova vakcina 2% delotvornija... 

Onda je usledila nova trka - koja će zemlja prva odobriti cepivo.

Pandemija je mesecima pustošila planetu, a onda se u dva dana dogodi nekoliko ključnih stvari: Velika Britanija je postala prva država na svetu koja je odobrila upotrebu vakcine protiv korona virusa kompanija Fajzer i Biontek, Rusija je naredila masovnu vakcinaciju, Kina pakuje svoje vakcine i čeka da ih pošalje...

Britanci naravno slave, kažu da je ovo ovo "istorijski trenutak", te da će vakcine moći da se koriste već od sledeće nedelje. Sve ovo ljudima širom sveta daje nadu da će uskoro svemu doći kraj, ali postavlja se pitanje - šta se krije iza ovih poteza koji su povučeni maltene u 24 sata?

Novinar Jakša Šćekić smatra da se "ne krije ništa epohalno".

- Svako želi svoju vakcinu, to je pitanje prestiža. Velika Britanija je to uradila prva, jer više nije članica EU, i radi to samostalno - kaže na početku razgovora naš sagovornik.

Ipak, političke igre su uvek prisutne...

- Ima ovde i politike, ali Fajzer, Modernu i druge multinacionalne firme interesuju profit i ugled, a državni projekti Sputnjik V pored novčane ima prevashodno politički značaj - smatra Šćekić.

On ističe kako se kompanije, među kojima su nemačka farmaceutska kompanija Biontek i američki partner Fajzer, bore za prestiž.

- Kineska vakcina nije prošla u Brazilu, ruska vakcina ima državnu zaštitu, ali ono što je za ceo svet osnovni uslov - to je prevashodna kontrola vakcine - govori Šćekić za "Telegraf.rs".

On navodi primer Srbije, gde sve vakcine moraju da prođu proces kontrole sastojaka i efikasnosti, pa je tako Fajzer već poslao dokumentaciju, a Rusija će tek.

Na pitanje da li je u ovom "ratu" američki predsednik Donald Tramp "tihi pobednik", s obzirom na to da je američka firma Fajzer dobila odobrenje za vakcinu protiv korona virusa, iako je još u avgustu Putin saopštio da je Rusija prva zemlja koja je registrovala cepivo - naš sagovornik odgovara odrično.

- Tramp je na engleskom govornom području najveći izvor pogrešnih informacija o kovidu-19, tako da on nije nikakav verodostojan izvor za kovid. Drugo, Fajzer je vakcinu "napravio" zajedno sa nemačkom firmom, tako da te njegove teorije "zavere" niko ne uzima za ozbiljno - objašnjava on.

Šćekić napominje da je ovo "rekord za koje vreme je vakcina napravljena" i navodi sa kojim problemima se suočavaju vakcine drugih zemalja.

- Problem sa ruskom vakcinom je što se malo zna o njoj, nije dato ni jednoj državi ili sistemu da je ispita. A još manje se zna o kineskoj. Brazil je prekinuo ispitavanje kineske vakcine jer su rezultati bili nepouzdani, tako da pitanje vakcine je mnogo ozbiljno da bi se podredilo političkim uticajima i igrama - zaključuje naš sagovornik.

"Nije bitno odakle vakcina dolazi"

Premda je javnosti na neki način "upalo" u oko to što je u kratkom vremenskom roku došlo do ovakvog razvoja događaja kada je reč o vakcini, politički analitičar i direktor Centra za međunarodnu javnu politiku Mišel Zubenica isto smatra da nije toliko reč o političkim igrama.

- Ne vidim puno političkog upliva i interesa koliko pre svega zdravstvenog, bezbednosnog i ekonomskog. Svet se suočava sa najvećom zdravstvenom i ekonomskom krizom u poslednjih 100 godina zbog ove epidemije, tako da nije više važno odakle vakcina dolazi, već kakav je njen kvalitet i da li se stanovništvo zaista sa njom može sačuvati od COVID-19 - kaže Zubenica za "Telegraf.rs".

Zubnica ističe da je sasvim logično da će neke kompanije da zarade na cepivu, ali dodaje da je drugi aspekt ove situacije mnogo bitniji za sve nas.

- Najvažnije je da ona nema negativne pojave. Neke kompanije će na ovome i da zarade što je logično, ali u svakom slučaju sve države na svetu koje imaju uslova za proizvodnju vakcina moraju da naprave konzensus i da kroz međusobnu saradnju što efikasnije započnu proces vakcinacije kako bi se širenje virusa konačno zaustavilo - ističe naš sagovornik.

Tramp je u nekoliko navrata ponovio da je kompanija Fajzer namerno kasnila sa informacijom o efikanosti vakcine i da je to u velikoj meri uticala na njegov, po svemu sudeći, poraz na nedavno održanim predsedničkim izborima u SAD. Zubenica je ubeđen da se to nije dogodilo.

- Vreme je da Tramp dostojanstveno prihvati poraz i da prestane sa širenjem dezinformacija u javnosti - navodi Zubenica za naš portal.

Javnost se u izvesnoj meri našla u čudu da su vlasti u Velikoj Britaniji odobrile Fajzerovu vakcinu, iako rade na sopstvenoj (Oksfordskoj). Zubenica je mišljenja da je u ovom trenutku nije važno da li je država sama napravila lek za COVID-19.

- Prioritet je da se što pre zaustavi epidemija, a ne da se gleda odakle vakcina dolazi. Prestiž u trenutnoj situaciji uopšte nije bitan - zaključuje sagovornik "Telegrafa".

Zašto je Velika Britanija prva odobrila vakcinu?

Velika Britanija je jedna od zemalja koja je najteže pogođena pandemijom korona virusa, sa najvišom stopom smrtnosti u Evropi, a britanska vlada kritikovana je zbog načina na koji se borila sa krizom.

Međutim, sada je hitnim odobrenjem vakcine protiv korona virusa preskočila i SAD i Evropsku uniju.

Presudnu ulogu u procesu za odobrenje cepiva u Britaniji imala je Agencija za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA).

Ipak, ono što intrigira jeste činjenica da je u Britaniji izmenjen zakon, koji je osigurao Fajzer u slučaju da neko protiv njih pokrene tužbu.

Izmenom zakona kompanije kao što je Fajzer su zaštićene i imaju imunitet u slučaju da ih neko od pacijenata tuži u slučaju da dođe do komplikacija zbog primanja vakcine. Istovremeno, zakon pruža zaštitu i proizvođačima vakcine, kao i medicinskom osoblju koji daje vakcinu.

Inače, MHRA je u oktobru započela kontinuirani pregled podataka Fajzera i Bionteka, pri čemu je svaki "paket" podataka pregledan čim je postao dostupan, prenosi CNN.

To je regulatorima omogućilo da detaljno ispitaju podatke pre podnošenja konačne prijave za odobrenje.

Ovaj pristup pomogao je da se ubrza proces autorizacije i 23. novembra u Velikoj Britaniji je započela formalna revizija svih potrebnih informacija, što je dovelo do toga da vakcina dobije odobrenje za upotrebu.

Sličan pristup imala je i Evropska agencija za lekove (EMA), koja je kontinuirani pregled podataka Fajzera započela 6. oktobra, a Biontek i Fajzer podneli su zahtev za dovršavanje postupka revizije 1. decembra.

EMA je saopštila da će svoju reviziju završiti najkasnije do 29. decembra.

Države članice EU ne mogu da distribuiraju vakcinu protiv korona virusa dok je ne odobri EMA i ne potpiše Evropska komisija, u skladu sa pravilima EMA.

Evropskoj komisiji nakon toga treba par dana da pripremi pravnu dokumentaciju i razgovara o odluci o odobrenju sa državama članicama.

Nemačka farmaceutska kompanija Biontek i njen američki partner Fajzer saopštili su da su u ponedeljak predali Evropskoj agenciji za lekove (EMA) zahtev za uslovno odobrenje njihove vakcine protiv korona virusa.

Fajzer je 20. novembra podneo zahtev za hitno odobrenje za upotrebu vakcine i Američkoj upravi za hranu i lekove (FDA).

(Telegraf.rs)